Rak debelog creva među ljudima mlađim od 50 godina beleži porast stope obolelih toliko da je ova bolest sada vodeći uzrok smrti od karcinoma kod muškaraca mlađih od 50 godina i drugi najsmrtonosniji rak za žene mlađe od 50 godina. Prema izveštaju Američkog udruženja za rak za 2024. godinu, ovi podaci, koji se odnose na SAD i ne razlikuju mnogo od drugih zemalja sveta, navelo je stručnjake da se pristupi efikasnijim skrining pregledima mlađih pacijenata.
Preventivni pregledi za rak debelog creva neophodni i pre 45. godine
Gastroenterolozi, stručnjaci iz American Cancer Society smatraju da su brojke „alarmantne“. Od 1995. godine došlo je do 45 odsto povećanja dijagnoza kolorektalnog karcinoma kod ljudi mlađih od 50 godina, a porast broja slučajeva bio je toliko dramatičan da je 2022. smanjena preporučena starosna granica za prvi pregled sa 50 na 45 godina. A kako stručnjaci navode „čak i taj potez možda neće imati dovoljno uticaja“.
Stručna javnost pokušava da odgonetne zašto se beleži porast slučajeva među mladima obolelim od kolorektalnog karcinoma, zašto mladi postaju sve skloniji raku debelog creva i rektuma.
– Oseća se da značajnu ulogu imaju životni stil i faktori životne sredine kao što su hemikalije u hrani i vazduhu. Studije su takođe pokazale da gojaznost, upotreba alkohola, upotreba duvana, fizička aktivnost, pa čak i faktori iz ranog života, kao što je činjenica da li je neka dojena kao beba ili nije, da li je primala dosta antibiotika velikom brzinom – objašnjava dr Folasade May, gastroenterolog sa UCLA Health u Los Anđelesu, po kojoj je mogu da se kontrolišu neki rizični faktori kao što su prekomerna težina, unos alkohola, pušenje, vežbanje…
Rak debelog creva može da se prepozna i po nekim neuobičajenim simptomima
Osim uobičajenih simptoma kolorektalnog karcinoma, kao što su:
- Krv u stolici ili rektalno krvarenje
- Promene u crevnim navikama, uključujući hroničnu dijareju ili retku stolicu, stolicu tanku kao olovku i teški zatvor
- Stalni bol u stomaku, nelagodnost ili nadimanje
- Nenamerni gubitak težine, promene u apetitu ili sitosti – osećaj sitosti nakon vrlo malo hrane
- Umor i slabost…
drugi, manje poznati i ređi znaci raka debelog creva, koji ipak mogu da pomognu u ranom otkrivanju i dijagnozi ovog karcinoma su:
- Tenesmus: Ovo je osećaj hitne potrebe za pražnjenjem creva. Može se desiti čak i ako je osoba upravo koristila kupatilo ili ako je debelo crevo prazno.
- Prolaps ili izbočenje: Rektalni prolaps se javlja kada poslednji deo debelog creva sklizne sa mesta i štrči kroz anus.
- Opšti rektalni bol ili nelagodnost: Ovi osećaji takođe mogu biti simptomi raka debelog creva.
- Anemija: Nizak nivo hemoglobina u krvi može da bude rezultat gastrointestinalnog krvarenja uzrokovanog rakom debelog creva
- Neobjašnjiva groznica i noćno znojenje.
30 odsto dijagnoza kolorektalnog karcinoma kod ljudi mlađih od 50 godina ima veze sa porodičnom istorijom ili genetskom mutacijom
Stručnjaci navode da postoji jedan siguran način da se smanje šanse da mlad čovek postane žrtva kolorektalnog raka. To se, pre svega odnosi, na skrining raka debelog creva ili preventivni pregled koji može da uključuje testove zasnovane na uzorcima stolice ili invazivniju sigmoidoskopiju ili kolonoskopiju. Lekari apeluju da je skrining posebno važan ako neko nosi određene gene koji osobu predisponiraju za rak debelog creva.
– Skoro 30 odsto dijagnoza kolorektalnog karcinoma kod ljudi mlađih od 50 godina ima veze sa porodičnom istorijom ili genetskom mutacijom. Ljudi čiji su roditelji, brat ili sestra imali rak debelog creva trebalo bi da započnu sa preventivnim pregledima već oko 40. godine života ili ranije. Nažalost, mnogi mladi ljudi ne koriste prednosti tehnologije skrininga koji spašavaju živote – naglasila je dr May.
Najvažnije je, kako kaže, da se ne zanemaruju simptomi kolorektalnog karcinoma. Tragičan podatak sa kojim se sreće u praksi je da mnogi mlađi pacijenti, koji umiru od kolorektalnog karcinoma, imaju simptome godinu ili dve pre nego što konačno zakažu pregled.
– I dok urade kolonoskopiju, njihov rak je uznapredovao do četvrte faze, a preživljavanje u 4. fazi je veoma nisko, samo 13 procenata – istakla je dr May.
