Kofein i upotreba lekova, kako kafa deluje na lekove za štitastu žlezdu, astmu, osteoporozu

Kofein se smatra za najrasprostranjeniji stimulans na svetu. Za veliku većinu osoba skoro je obavezno dan da počnu jednom šoljicom crne kafe. Stručnjaci navode da kofein u umerenim dozama može da poboljša fizičke i mentalne sposobnosti, ali i da je stimulans koji moramo pažljivo i umereno da koristimo, posebno ako uzimamo lekove.

Kofein različito deluje na organizam u interakciji sa nekim lekovima. Moguće je da nećemo imati nikakvih problema i da će kofein u sadejstvu sa određenim lekom efikasnije zaustaviti bol. S druge strane, postoji opasnost da kofein u interakciji sa pojedinim vrstama lekova dovede do neželjenih reakcija.

Kofein ne ublažava bol, ali može da pojača dejstvo analgetika

Kafa je za veliku većinu osoba glavni izvor kofeina, stručnjaci nas ipak upozoravaju na činjenicu da se kofein ne nalazi samo u kafi. Pojedina energetska pića sadrže velike količine kofeina, kojeg ima u izvesnom procentu i u čaju, određenim gaziranim sokovima, crnoj čokoladi, nekim dijetetskim suplementima i lekovima koji se izdaju bez lekarskog recepta.

U narodu se veruje, da u nekim okolnostima, jedna šoljica kafe može da olakša simptome glavobolje. Farmakolozi podsećaju da su analgetici lekovi koji ublažavaju ili otklanjaju bol.

– Paracetamol i nesteroidni protivupalni lekovi (acetilsalicilna kiselina, ibuprofen, naproksen i drugi) su klasični analgetici. Sam kofein ne ublažava bol, ali ako se doda klasičnim analgeticima, pojačava im dejstvo. Da bi se podjednako ublažio bol samo analgeticima, bila bi nam potrebna za 40 odsto veća doza klasičnog analgetika, u odnosu na kombinaciju kofeina i analgetika. Zato u apotekama imamo jedan određeni broj lekova protiv bolova koji u jednoj tableti sadrže jedan ili više analgetika i malu dozu kofeina. Obično su to kombinacije sa paracetamolom ili acetilsaliscilnom kiselinom – kaže za portal eKlinika farmaceut iz Farmaceutske komore Srbije  mag. farm. spec Kristina Kovačević.

Glavobolja, postoperativni stomatološki bol i bol nakon porođaja, odnosno bol uzrokovan epiziotomijom, navode se kao stanja u kojima je korisno dodavanje kofeina lekovima protiv bolova, objašnjava Kristina Kovačević.

Šta je najsigurnija opcija?

Na tržištu postoji mnogo vrsta kafe sa različitim procentom kofeina, kafa se pije sa raznim dodacima, pa u nekim okolnostima možda nećemo biti dovoljno sigurni kada možemo da istovremeno da koristimo i kafu i klasične analgetike.

Kovačević objašnjava da uzimanje paracetamola uz kafu u većini slučajeva nije problem. Dodaci kafe, kao što su mleko i šećer, ne deluju na uobičajene lekove protiv bolova, ali mogu da uspore pražnjenje želuca i utiču na brzinu otpočinjanja dejstva.

– Vrela kafa, takođe, usporava pražnjenje želuca. Standardna šoljica domaće kafe ili jedna šoljica espreso kafe, pripremljene na uobičajen način, sadrže približno onoliko kofeina koliko ima i u tableti analgetika sa kofeinom. Međutim, na tržištu postoje kafe sa različitim sadržajem kofeina i ne možemo biti sigurni koliko tačno kofeina će biti u jednoj šoljici. Imajući sve to u vidu, bolja opcija je popiti tabletu sa analgetikom i kofeinom sa punom čašom vode, jer tako najbrže otpočinje dejstvo i sigurni smo da ta tableta sadrži dovoljno kofeina koja će pojačati delovanje. Sa druge strane, pokazano je da svakodnevni visok unos kofeina, više od 400 mg ili više od 4 šoljice kafe, može da pojača bol kod osoba sa hroničnim bolom, kao što je fibromijalgija. Ukoliko svakodnevno konzumirate puno kafe ili redovno uzimate lekove u terapiji hroničnog bola, razgovarajte sa farmaceutom – naglašava Kristina Kovačević.

Kofein može da pojača neželjene efekte lekova u terapiji astme

Sagovornica portala eKlinika upozorava nas da ne zaboravimo da kofeina nema samo u zrnima kafe, već i nekim vrstama čaja kao što su crni ili zeleni čaj, ali i u kakao zrnu, odnosno u čokoladi, gaziranim sokovima i energetskim pićima. Zato je bitno da vodimo računa o ukupnoj količini kofeina koju unosimo svakog dana. Na posebnom oprezu trebalo bi da budu neke grupe hroničnih pacijenata.

– Na primer, mnogi ljudi sa astmom uzimaju bronhodilatatore kao što su aminofilin ili teofilin. Bronhodilatatori deluju tako što opuštaju disajne puteve, olakšavaju disanje, ali imaju i neželjene efekte kao što su glavobolja, bol u stomaku i razdražljivost. Ispijanje kafe ili drugih pića sa visokim sadržajem kofeina ili konzumacija veće količine crne čokolade može da poveća rizik od ovih neželjenih efekata – naglašava naša sagovornica.

Možemo li u isto vreme da pijemo kafu i lek za štitnu žlezdu?

Kristina Kovačević skreće pažnju da je moguće da kafa u kombinaciji sa nekim lekovima ometa delovanje medikamenta.

– Neki od lekova kojima kafa umanjuje dejstvo su hormoni štitaste žlezde, lekovi u terapiji osteoporoze, alfa lipoinska kiselina. Ovi lekovi piju se ujutro na prazan stomak, pa ljubitelji prve jutarnje kafe treba dva sata posle primene leka da popiju kafu. Istraživanja pokazuju da ispijanje kafe u isto vreme kada uzimate lekove za štitastu žlezdu može da smanji količinu leka koji se apsorbuje u vašem telu, za više od polovine. Zato je bitno da se lekovi koji sadrže levotiroksin primenjuju ujutru na prazan stomak, pola sata pre doručka, sa čašom vode – savetuje Kristina Kovačević.

Sagovornica portala eKlinika preporučuje da ukoliko redovno koristimo bilo koje lekove, a posebno ako se savetuje da se lek popije ujutru, razgovaramo sa stručnjakom, farmaceutom o tome kako da uravnotežimo uzimanje terapije i kafe.