Karcinom je sve učestalija dijagnoza kod mladih osoba. Doktori potvrđuju da se u kliničkoj praksi susreću sa slučajevima različitih vrsta karcinoma kod mlađih pacijenata. Trend porasta obolevanja od različitih oblika karcinoma postoji u čitavom svetu i nastaviće se, dodatni izazov biće i lečenje karcinoma kod mlađih pacijenata.
Zašto mlade osobe obolevaju od raka?
Agencija Svetske zdravstvene organizacije za istraživanje raka navodi da je 2022. godine zabeleženo 20 miliona slučajeva obolelih i 9,7 miliona smrtnih ishoda. Karcinom je bolest koja se prvenstveno uočava kod osoba starije životne dobi. Stručnjaci objašnjavaju da sa starenjem dolazi do učestalijih mutacija DNA od kojih se neke mogu dovesti u vezu sa nastankom raka. Starije osobe imaju i slabiji imuni sistem, pa se može uopšteno reći da se 70 odsto novootkrivenih slučajeva raka beleži kod starijih od 60 godina.
Lekari, uglavnom, ne mogu sa sigurnošću da kažu šta je tačan uzrok maligne bolesti kod pojedinačnog pacijenta, ali istraživanja ističu moguće faktore rizika kao što su gojaznost, pušenje, zagađenje vazduha, nezdrav način života, navodi Međunarodna agencija za istraživanje raka Svetske zdravstvene organizacije. Slično tvrde i naši stručnjaci.
– Procene su da će 2035. godine na godišnjem nivou biti 25 miliona osoba koje će imati neku malignu bolest. Razlozi su pre svega stil života, izloženost stresu i svi faktori rizika kao što su pušenje, gojaznost. Za sve malignitete postoji trend porasta obolevanja kod mladih osoba, neko pravo objašnjenje nisam siguran da imamo, ali činjenica je da sve više mladih osoba oboleva od malignih bolesti – kaže za portal eKlinika direktor Instituta za onkologiju Vojvodine prof. dr Zoran Radovanović.
Tegobe se nekada kriju
Pretpostavlja se da je broj mladih osoba koje se bore protiv raka uočljiviji i zbog dobre dijagnostike, što potvrđuje i dr Radovanić i naglašava da je dobra dijagnostika velika prednost, jer su rezultati lečenja u ranim stadijumima maligni bolesti mnogo bolji.
– Osobe koje dijagnostikujemo u prvom stadijumu bolesti imaju više od 90 odsto šansi da se izleče od onkološkog obolenja. Nažalost, čini se da je u našoj zemlji zdravstvena prosvećenost stanovništva na niskom nivou. Pacijenti se ne odazivaju na preventivne preglede, dugo kriju tegobe, ne javljaju se lekaru, samim tim rezultati lečenja su lošiji – smatra dr Radovanović, koji je bio i jedan od učesnika 13. Međunarodnog onkološkog kongresa u Novom Sadu.
Bol nije saveznik
Velika većina osoba kod nas ide kod lekara tek kada nešto zaboli. Bol kada se radi o raku nije saveznik čoveka. Lekari navode da je i bipotencijal bolesti u mlađem životnom dobu izraženiji, nego kod pacijenata starijih od 60 godina.
– Kod mladih osoba tok bolesti je agresivniji, brže se razvija. Generalno kod mladih, bez obzira na vrstu malignog obolenja, imamo agresivnije forme bolesti, pogotovo ako pričamo o karcinomu dojke. Nekada je pik bio posle 55 godine, a danas se suočavamo sa bolešću kod žena od 25, 30 godina. Ipak i one mogu da se leče i kontrolišu, sve zavisi od stadijuma u kojem je bolest otkrivena. U razvijenim zemljama koje imaju skrining programe rutinske mamografije, gde je obaveza svake žene da se odazove na mamografiju, velika većina pacijentkinja se otkriva u ranim stadijumima bolesti. Kod nas postoji organizovani skrining, ne u svim ali u većini opština, problem je odaziv. U Srbiji se većina karcinoma dojke otkriva tako što žena sama napipa bolest, što se teško može smatrati ranim otkrivanjem – objašnjava prof. dr Radovanović.
Karcinom kod mladih u svakodnevnoj kliničkoj praksi
Maligne bolesti postoje već 2.000 godina, ali da tek se u poslednjih 50 godina razvija sistemsko lečenje, objašnjavaju lekari. Naglašavaju da se uočava porast obolevanja od karcinoma u čitavom svetu, ali i da se sve više ulaže i u nove terapije karcinoma.
Dodatni izazov za stručnjake jeste karcinom u mlađem životnom dobu, što potvrđuje u razgovoru za portal eKlinika i onkolog prof. dr Lazar Popović. Uočava se sve više mladih osoba sa malignim bolestima, ali nažalost ne postoje precizne statistike o tome, dodaje doktor.
– Ono što vidimo u svakodnevnoj kliničkoj praksi jeste da zaista mladi ljudi sve češće oboljevaju od karcinoma. Srećom imamo sve bolje terapije i sve bolju dostupnost terapija, ali zaista je karcinom kod mlađih pacijenata nešto što primećujemo u našem svakodnevnom radu. Karcinom u mlađem uzrastu se nažalost teže leči i ima lošiju prognozu. Postoje određene indikacije za imunoterapiju. Na primer kod trostruko negativnog karcinoma dojke koji se zaista javlja kod najmlađih žena imaćemo za mesec dana imunoterapiju, imaćemo terapiju za pacijentiknje one koji su BRCA1 i BRCA2 koji daju bolje ishode lečenja – naglašava prof. dr Popović.
Kako se karcinom može sprečiti?
Prof. dr Popović nam objašnjava da su kod mladih pacijenata zastupljeni svi oblici karcinoma, pa i oni koji se danas mogu sprečiti.
– Ono što se vidi, a ne bi smelo, jer u zemljama Evropske unije ta bolest ide ka iskorenjavanju, je karcinom grlića materice, a postoji vakcina na osnovu koje se sprečava HPV infekcija koja u 99 odsto slučajeva izaziva ovaj oblik karcinoma. Redovni ginekološki pregledi i vakcinacija protiv HPV infekcije najbolji su načini ne da ne dijagnostikujemo ovu bolest, već da ona više ne postoji – naglašava prof. dr Popović.
Za portal eKlinika prof. Popović navodi da se globalno ljudi plaše vakcina, da su antivakcinalni pokreti jaki, dodaje da postoje i znameniti doktori koji su protiv primene vakcina.
– Ono što mi znamo jeste da su vakcine bezbedne i da je vakcina protiv HPV jedna od najbezbednijih vakcina koja je ikada razvijena na svetu i izuzetno efikasna u potpunom nestajanju cervikalnog karcinoma. Postoje razne teorije zavere, ali ako gledate samo nauku i ozbiljno o tome razmišljate bojazan ne postoji – precizira dr Popović.
Pušenje i pored svega jedan od vodećih faktora rizika
Jedan od načina da se moguća bolest otkrije na vreme kada su velike šanse za izlečenje je i skrining. U Institutu za plućne bolesti Vojvodine već se nekoliko godina organizuje skrining karcinoma pluća pomoću niskodoznog skenera. Lekari objašnjavaju da niskodozni skener može da prikaže manje tumorske senke, koje se ne mogu videti dijagnostičkim postupcima, kao što je rendgen.
– Otkriven je veći broj pacijenata sa ranom fazom karcinoma pluća, preporuka dugogodišnjim pušačima jeste da se jave na pregled, jer na taj način je moguće da se bolest otkrije u ranijem stadijumu i leči teška bolest – kaže prof. dr Popović.
I pored toga što velika većina stručnjaka navodi pušenje kao jedan od najčešćih faktora rizika za rak pluća, dosta osoba ne veruje u ova objašnjenja i navodi da su neke osobe koje su svakodnevno pušile doživele duboku starost.
– Milion ljudi igrali su loto, ali samo jedan je dobio premiju. Možete da imate sreće da ne dobijete karcinom, neće svaki pušač dobiti karcinom pluća to je jasno, ali jasno je i da neuporedivo veći procenat pušača dobije karcinom pluća u odnosu na nepušače i to je godinama jasan i najveći faktor rizika, ne samo za karcinom pluća već i za druge različite malignitete – naglašava prof. dr Lazar Popović.
Moj suprug je 1997. preminuo od angiosarkoma. Ne zna se odakle je krenuo primarni karcinom. Naš sin ima 33 godine i zdrav je. Ali u dubini duše zebem. Koji preventivni pregled bi trebalo da obavi i u kom vremenskom intervalu? Hvala našim doktorima na znanju i zalaganju.