Svetska zdravstvena organizacija (SZO) navodi da se broj gojaznih osoba širom sveta utrostručio u poslednjih 50 godina. Gojazni ljudi imaju indeks telesne mase (BMI) veći od 30, mada treba imati na umu da sam BMI ne može da utvrdi da li se ta masa sastoji od mišićnog ili masnog tkiva.
Kako se definiše gojaznost
SZO definiše gojaznost kao „nenormalno ili prekomerno nakupljanje masti koje predstavlja rizik po zdravlje” zajedno sa BMI većim od 30. Gojaznost povećava rizik od nekoliko zdravstvenih stanja:
- visok krvni pritisak
- visok LDL („loš”) holesterol, nizak HDL („dobar”) holesterol i visoki trigliceridi
- apneja u snu i problemi sa disanjem
- koronarna bolest srca
- udar
- neke vrste raka
- dijabetes tipa 2
Međutim, mnogi gojazni ljudi neće razviti ova stanja. Naučnici sa Univerziteta u Geteborgu, u Švedskoj, možda su pronašli razlog zašto je kod nekih veća verovatnoća da će doći do metaboličkih poremećaja nego kod drugih.
Zašto samo neke gojazne osobe dobijaju dijabetes
U studiji na miševima, istraživači su otkrili da, kod nekih ljudi, masno tkivo remeti funkciju belih krvnih zrnaca zvanih makrofagi, sprečavajući ih da očiste fragmente kolagena. Ovo može dovesti do upale, povećavajući verovatnoću nastanka dijabetesa tipa 2. Ova studija objavljena je u PNAS.
Sebnem Unluisler, genetski inženjer na London Regenerative Institute, koja nije bila uključena u ovo istraživanje, kaže:
– Ova studija nadovezuje se na sve veći broj dokaza koji naglašavaju složenu interakciju između gojaznosti, disfunkcije masnog tkiva i metaboličke bolesti. Razumevanje mehanizama koji leže u osnovi ovih odnosa ključno je za razvoj efikasnijih strategija za prevenciju i lečenje stanja poput dijabetesa tipa 2.
Ishrana bogata mastima dovodi do razgradnje kolagena
Ranije istraživanje otkrilo je da višak masnog tkiva može dovesti do aktivacije imunih ćelija koje izazivaju upalu i dovode do insulinske rezistencije.
Za ovu studiju, istraživači su miševe stare 7 nedelja stavili na ishranu sa visokim sadržajem masti tokom jedne nedelje, što je rezultiralo značajnim povećanjem masnog tkiva u poređenju sa kontrolnim miševima koji su hranjeni redovnom ishranom.
Kod miševa na ishrani sa visokim sadržajem masti, više kolagena tipa 1 razbijeno je na fragmente, a broj makrofaga u masnom tkivu je povećan. Ovi makrofagi su očistili fragmente kolagena.
Međutim, kod gojaznih muških miševa otpornih na insulin na ishrani sa visokim sadržajem masti, makrofagi nisu bili u stanju da očiste fragmente, već su umesto toga izazvali inflamatornu reakciju.
Istraživači zaključuju da fragmenti kolagena nisu inertni metaboliti i samo markeri remodeliranja tkiva, već menjaju mikrookruženje unutar masnog tkiva.
Disfunkcionalno masno tkivo dovodi do insulinske rezistencije
Prof. Ingrid Wernstedt Asterholm, dopisni autor i vođa istraživanja na Department of Physiology/Metabolic Physiology, Institute of Neuroscience and Physiology, The Sahlgrenska Academy at University of Gothenburg, u Švedskoj, kaže:
– Nismo 100 odsto sigurni zašto makrofagi ne uspevaju da preuzmu fragmentirani kolagen, ali naši podaci navode da na to utiču previsoki nivoi hranljivih materija. Kada ovi makrofagi propadnu, doći će do akumulacije fragmenata u masnom tkivu, a mi pokazujemo da takvi fragmenti izazivaju upalu koja može pogoršati disfunkciju masnog tkiva.
Ona je dodala da „disfunkcionalno masno tkivo ne može efikasno da skladišti višak hranljivih materija, što onda dovodi do štetnog taloženja masti u, na primer, jetri što će onda dovesti do sistemske insulinske rezistencije koja na kraju može da izazove metaboličke poremećaje kao što je dijabetes tipa 2”.
Istraživači su zapazili slične efekte in vitro kada su lečili ljudske makrofage palmitatom, visokim nivoom glukoze i visokim insulinom da bi imitirali stanja koja dovode do gojaznosti.
– Pokazujemo da ljudski makrofagi imaju sličnu funkciju i regulaciju. Naše trenutno istraživanje fokusira se na prevođenje naših nalaza na miševima u ljudsko okruženje i za sada izgleda obećavajuće. Takođe bih želela da vidim da li i kako ova osovina makrofaga i kolagena igra ulogu u drugim tkivima kao što je srce – kaže prof. Wernstedt Asterholm.
Potencijal za dijagnozu i lečenje dijabetesa
– Disregulacija funkcije masnog tkiva, koju karakteriše izmenjeni promet kolagena i aktivnost makrofaga, umešana je u patogenezu metaboličkih bolesti. Razumevanje specifičnih uključenih ćelijskih i molekularnih mehanizama moglo bi dovesti do novih terapijskih strategija za upravljanje ovim stanjima – kaže Unluisler.
Iako su istraživači koji stoje iza ove studije otkrili da izolovane ljudske ćelije reaguju na sličan način kao i ćelije miša, Unluisler kaže da bi volela da se urade dalja istraživanja koja bi potvrdila da se slična disfunkcija masnog tkiva javlja kod ljudi.
– Iako nam nalazi iz studija na životinjama mogu dati dragocene uvide, moramo biti oprezni kada ih primenjujemo na ljude. Miševi i ljudi imaju sličnosti, ali i razlike koje mogu uticati na to kako se rezultati prenose. Dalja istraživanja na ljudima neophodna su da bi se potvrdili ovi rezultati – rekla je ona.
I istraživači planiraju više istraživanja kako u lečenju tako i u dijagnozi dijabetesa tipa 2, kao što je prof. Asterholm primetila:
– Nadajmo se da ćemo identifikovati metu makrofaga koja se može koristiti za razvoj boljih terapija.. Ali u bliskoj budućnosti moglo bi se zamisliti da određeni fragmenti kolagena iz masnog tkiva završe u cirkulaciji i na taj način mogu da se koriste kao biomarkeri za identifikaciju pojedinaca koji imaju veći rizik od razvoja dijabetesa tipa 2.
Dokazi ove studije nadovezuju se na one koji kažu da gojaznost može dovesti do disfunkcije masnog tkiva i metaboličkih bolesti, i nudi objašnjenje zašto bi to moglo da se dogodi. To bi moglo pomoći u identifikaciji onih sa većim rizikom od dijabetesa tipa 2, pa čak i pomoći u razvoju efikasnijih terapija.
