Nivo glukoze, odnosno prirodne promene nivoa glukoze različito utiču na kognitivne funkcije ljudi koji imaju dijabetes tipa 1. Nova studija, koju su vodili istraživači iz McLean Hospital i sa Washington State University koristila je napredak u digitalnom testiranju kako bi pokazala da prirodne fluktuacije glukoze utiču na funkcije mozga kod ljudi sa dijabetesom tipa 1.
Promene nivoa glukoze – veoma visok ili veoma nizak nivo narušava kognitivne funkcije
Rezultati studije, objavljeni u npj Digital Medicine, pokazuju da je kognicija bila sporija u trenucima kada je glukoza bila atipična – to jest, znatno viša ili niža od nečijeg uobičajenog nivoa glukoze. Međutim, neki ljudi su bili podložniji kognitivnim efektima velikih fluktuacija glukoze od drugih.
– U pokušaju da shvatimo kako dijabetes utiče na mozak, naše istraživanje pokazuje da je važno uzeti u obzir ne samo koliko su ljudi slični, već i po čemu se razlikuju – istakla je dr Zoë Hawks, naučnica iz McLean Hospital i glavni autor istraživanja.
Dijabetes tipa 1 je autoimuna bolest koju karakteriše varijabilnost glukoze. Prethodne laboratorijske studije pokazale su da veoma nizak i veoma visok nivo glukoze narušava kognitivne funkcije. Međutim, tehnološka ograničenja otežala su proučavanje uticaja fluktuacija glukoze koje se javljaju u prirodi na kogniciju van laboratorije, sprečavajući istraživače da dobiju ponovljena visokofrekventna merenja kod istih pojedinaca tokom vremena. Visokofrekventna merenja su neophodna kako bi se razumelo da li promene nivoa glukoze utiču na kogniciju na sličan način za sve.
Podaci o glukozi prikupljani su na svakih 5 minuta, a kognitivni na 15
U novoj studiji, istraživači su koristili digitalne senzore glukoze i kognitivne testove zasnovane na pametnim telefonima za prikupljanje ponovljenih, visokofrekventnih podataka o glukozi i kognitivnih podataka kod 200 osoba sa dijabetesom tipa 1. Podaci o glukozi prikupljani su na svakih 5 minuta, a kognitivni podaci su prikupljani tri puta dnevno, tokom 15 dana.
Nenametljivo prikupljanje glukoze i kognitivnih podataka, dok su se učesnici bavili svakodnevnim životom, omogućilo je istraživačima da ispitaju kognitivni uticaj prirodne promene nivoa glukoze. Sa mnogo podataka prikupljenih od svakog pojedinca, naučnici su mogli da koriste mašinsko učenje da testiraju da li se uticaj glukoze na funkcije mozga razlikuje od osobe do osobe. Studija je pokazala da je kognitivna funkcija bila oslabljena kada je glukoza bila znatno viša ili niža od uobičajene, a ovaj efekat je primećen za brzinu obrade, ali ne i za trajnu pažnju.
Stariji i bolesni ljudi najviše reagovali na prirodne promene nivoa glukoze
Istraživači su takođe otkrili da su se ljudi razlikovali jedni od drugih u pogledu toga koliko su promene nivoa glukoze uticale na njihovu kognitivnu brzinu, a neki ljudi – uključujući starije odrasle osobe i odrasle sa određenim zdravstvenim stanjima – bili su mnogo više pod uticajem fluktuacija glukoze od drugih.
– Naši rezultati pokazuju da se ljudi mogu mnogo razlikovati jedni od drugih u tome kako na njihov mozak utiče glukoza. Otkrili smo da je minimiziranje fluktuacija glukoze u svakodnevnom životu važno za optimizaciju brzine obrade, a to je posebno tačno za ljude koji su stariji ili imaju druga zdravstvena stanja koja imaju veze sa dijabetesom – kaže dr Laura Germine, učesnica studije i direktorka McLean Laboratory for Brain and Cognitive Health Technology.
– Ovo je bio važan nalaz jer ljudi sa dijabetesom često prijavljuju da se osećaju bolje kada im je nivo glukoze viši od onoga što se smatra normalnim zdravim. Može biti da se naš mozak privikava na nivo glukoze na koji je navikao – smatra još jedna od autra studije dr Naomi Chaytor, profesorka na Washington State University Elson S. Floyd College of Medicine.
