Svi ponekad zaboravljamo stvari, posebno kada život postane previše užurban i pretrpan obavezama. Možda ćemo početi da primećujemo da nam se ovo dešava češće kako starimo. Blagi gubitak pamćenja može biti normalan deo starenja. To ne znači nužno da ćemo imati demenciju. Samo 1 odsto ljudi starijih od 65 godina sa normalnim problemima pamćenja vezanim za godine dobija demenciju svake godine.
Kada je zaboravnost problem
Ako nam gubitak pamćenja otežava obavljanje svakodnevnih poslova, to je znak koji ne bi trebalo da zanemarimo. Da li zaboravljate stvari koje ste upravo čuli? Stalno postavljate isto pitanje? Oslanjate se na mnogo papirnih ili elektronskih podsetnika samo da biste preživeli dan? Razgovarajte sa lekarom ako vi ili vaša porodica primetite da imate ovaj problem.
Teško planiramo ili rešavamo probleme
Svako ponekad greši. Možda ste prošlog meseca napravili grešku ispisujući ček ili ste platili pogrešan iznos na računu. To su normalne stvari koje svi radimo. Ali ako nam istinski problem predstavljaju uobičajene stvari, kao što je praćenje uputstva u poznatom receptu ili plaćanje računa na način na koji smo to do sada radili, to bi mogao biti znak upozorenja da imamo problema sa pamćenjem.
Teško izlazimo na kraj sa svakodnevnim poslovima
Imamo problem sa korišćenjem daljinskog upravljača za TV, zaboravili smo kako se podešava mikrotalasna… Ako nam je s vremena na vreme potrebna mala pomoć sa takvim stvarima, verovatno nema razloga za brigu. Ali ako imamo problema sa obavljanjem redovnih aktivnosti koje smo navikli da radimo, poput vožnje do mesta na koja uvek idete, igranja omiljenih igrica ili snalaženja u prodavnici, to može biti znak ozbiljnijeg problema sa pamćenjem.
Gde sam se parkirao
Svima nam se to desilo. Izađemo iz prodavnice i pomislimo: „Gde sam ostavio auto?” Normalno je da s vremena na vreme zaboravimo gde smo parkirali. Međutim, ako se to dešava redovno, trebalo bi da odemo kod lekara. To bi mogao biti znak upozorenja za demenciju.
Ne mogu da pronađem ključeve
U većini slučajeva kada zaboravimo gde smo nešto ostavili, kao što su ključevi ili naočare, trebalo bi da možemo da setimo unazad, da pratimo svoje kretanje i pronađemo šta god da je. Ako primetimo da sve vreme gubimo stvari i ne možemo da se vratimo unazad i nađemo ih, to je uobičajen znak većeg problema sa pamćenjem.
Gubimo pojam o vremenu
Većina nas se probudi i u sebi pomisli: „Koji je danas dan?” Ali, neće nam biti potrebno mnogo vremena da shvatimo. Ali ako često gubimo pojam o datumima, godišnjim dobima ili protoku vremena, to je još jedan znak pravih problema sa pamćenjem.
Kako sam ovde dospeo
Ako uđemo u sobu i ne možemo da se setimo šta smo radili, to nije razlog za brigu. Svima nam se to dešava. Ali ljudi sa Alchajmerovom bolešću ponekad zaborave gde su. Ili se nađu negde i ne sećaju se kako su tu stigli. Ako je to vaš problem, treba da potražite pomoć.
Kako se kaže, na vrh mi je jezika
Normalno je da ponekad imamo problema sa pronalaženjem prave reči. Ili možda koristimo reč na pogrešan način. Bez brige. Ali osobe sa Alchajmerovom bolešću često počinju da imaju problema sa govorom ili pisanjem. Možda će im biti teško da se sete pravog izraza za poznate predmete ili imena nekoga koga dobro poznaju. Ako imamo problem sa imenima, rečima ili šta da kažemo sledeće, to može biti znak ozbiljnijeg gubitka pamćenja.
Udaljavamo se od prijatelja i porodice
Da li izbegavate prijatelje, porodicu ili saradnike? Da li vam je teško da nastavite ili pratite razgovor? Kada problemi sa pamćenjem postanu ozbiljniji, uobičajeno je da ljudi izgube interesovanje za hobije, društvene događaje ili druge aktivnosti koje su voleli da rade. Ako vam se čini da je to vaš slučaj, vreme je da razgovarate sa nekim o tome.
Testovi za proveru pamćenja
Ako niste sigurni da li je ono kroz šta prolazite samo normalno starenje, može da vam pomogne lekar. On će znati da li gubitak pamćenja koji imate normalan ili ne. Pored uobičajenih pitanja možda će od vas tražiti da uradite niz testova. Takođe može da proveri da li imate druge probleme koji mogu da liče na demenciju, kao što su neželjeni efekti lekova ili depresija.
Šta sami možemo da uradimo
Ako nam je pamćenje u redu, ali smo i dalje zabrinuti, možda postoji nešto što povodom toga možemo sami da uradimo. Ljudi koji provode vreme čitajući, rešavajući zagonetke ili na drugi način ostaju angažovani, manje je verovatno da će dobiti Alchajmerovu bolest. Moguće je da vam ove aktivnosti mogu pomoći da održite um oštrim. Takođe je dobro da smanjite stres, da se pravilno hranite i vežbate.
