Otežana probava, nadutost, usporen metabolizam, ne moraju uvek da budu obavezan deo starenja. Mikrobiom ljudskog tela sačinjen je od milijardi mikroorganizama koji imaju različite funkcije. Mikrobiom svake osobe je poseban, kao i otisak prsta, pa i ne postoji neki poseban mirkobiom koji može da nam obezbedi zdravo starenje i dugovečnost. Zdrav mikrobiom moguće je imati i u poznom životnom dobu uz malo truda. Nisu nam potrebni silni novci, testovi, super hrana, objašnjavaju stručnjaci.
Bakterije u sistemu za varenje imaju više funkcija
Milijarde mikroba u zajednici sa bakterijama, virusima, parazitima i gljivicama čine ljudski mikrobiom, koji nastanjuje kožu i telo. Prva asocijacija na mikrobiom za većinu osoba je mikrobiom gastrointestinalnog trakta, ali postoji i mikrobiom kože, genitalija, usne duplje.
Bakterije nastanjene u sistemu za varenje imaju više funkcija uključujući i sintezu vitamina kao što su vitamini B i K, aminokiselina. Ove bakterije su zadužene i za proizvodnja kratkolančanih masnih kiselina (SCFA) koje su bitne za prevenciju bolesti.
– Tanko crevo, na primer, razgrađuje deo jabuke. Drugi deo jabuke potom dospeva u debelo crevo u kojem bakterije razgrađuju vlakna jabuke i u isto vreme luče korisne supstance za ćelije debelog creva i celokupno telo – objašnjava gastroenterolog dr Purna C. Kashyap sa Mayo klinike.
U kojim situacijama je moguće da dođe do oštećenja mikrobioma creva?
Stručnjaci naglašavaju da je crevni mikrobiom otporniji nego što mislimo. Kada pijemo antibiotike dolazi do kratkotrajnog poremećaja, ali po prestanku terapije mirkobiom se vraća u prvobitno stanje.
– Na mikrobiom, kratkotrajno, osim lekova mogu da utiču i putovanje, promena životne sredine, konzumacija brze hrane. Mikrobiom možemo da zamislimo kao gumenu traku koja može malo da se rastegne, ali i brzo vrati u prvobitno stanje. Problem nastaje ako tu traku počnemo previše da rastežemo i na kraju olabavimo – navodi dr Kashyap.
Na ovu otpornost i izdržljivost mikrobioma deluje više faktora kao što su životno doba, prateće bolesti, način života.
Šta sve deluje na mikrobiom
Mikrobiom koji dobijamo rođenjem samo je delimično razvijen. Mikrobiom počinje da jača u detinjstvu i dobija punu snagu u odraslom životnom dobu. Bitno je i koliko dugo neki činioci deluju na funkcionisanje mikrobioma. Dugotrajna upotreba antibiotika u trajanju od nekoliko meseci može ozbiljnije da se odrazi na mikrobiom, nego terapija od 5 dana. Inflamatorne crevne bolesti na svoj način deluju na zajednicu bakterija u digestivnom traktu. Bakterije koje obitavaju u crevima hrane se onim što jedemo.
– Ukoliko nam je jelovnik uglavnom sastavljen od velikih količina industrijski obrađenih namirnica, nezdravih slanih grickalica, brze hrane sa dosta soli, šećera i masti bakterije u našim crevima neće imati dovoljno hranjivih sastojaka, izgladnićemo ih i one će tada nastojati da hranjive materije obezbede iz sluznice naših creva, posle čega će doći do njenog oštećenja – kaže dr Kashyapt.
S druge strane, raznovrsna i dobro balansirana ishrana sa dosta biljnih vlakana i minimalnim količinama prerađenih namirnica, odlična je sredina za stvaranje jake i raznolike mikrobne zajednice koja može u bitnoj meri da zaštititi naše telo od bolesti.
Kako dolazi do problema?
Ukoliko se usled loše ishrane i nekontrolisane upotrebe antibotika javi otežana probava i slabija raznovrsnost mikroba, moguće je da ćemo otvoriti vrata delovanju štetnih bakterija, kao što je na primer klostridija – Clostridioides difficile.
Ova bakterija u normalnim uslovima nastanjuje digestivni trakt, ali do problema dolazi kada nema dovoljno dobrih bakterija u crevima koje mogu da ograniče delovanje klostridije. Mikrobna neravnoteža može da izazove crevne infekcije, ali i da dovede do pojačanog osećaja umora, poremećaja raspoloženja.
Kako deluju neke navike na mikrobiom?
Sa starenjem se menja i naš mikrobiom, šta se konkretno dešava nije do kraja poznato. Moguće je i da upalni procesi koji su deo starenja, dovedu do promene u na nivou raznolikosti mikroba. Smatra se da na sve deluju i neke loše navike kao što su i manjak kretanja.
– Mikrobiom utiče na zdravlje i vitalnost celokupnog tela. U velikoj većini slučajeva zdrave osobe imaju i zdrav crevni mikrobiom – kaže dr Kashyapt.
Uglavnom osobe koje imaju normalan nivo šećera i holesterola u krvi, uravnotežen krvni pritisak i odgovarajuću telesnu težinu, imaju i zdrav mikrobiom, smatra dr Kashyapt.
Kako da ojačamo crevni mikrobiom?
Zdrave životne navike koje mogu da uspore proces starenja, obezbede vitalnost i u poznim godinama najbolja su terapija za crevni mikrobiom.
Raznovrsna ishrana sa dosta voća i povrća, leguminoze (pasulj, sočivo, grašak), dovoljne količine tečnosti, izbegavanje alkohola, fizička aktivnost (30 minuta dnevno) krucijalni su činioci dobrog zdravlja. Otežana probava može se u isto vreme sprečiti zdravim navikama. Potrebo je da nastojimo da izbegnemo stres, da ne pušimo, da izbegavamo brzu hranu, veštačke zaslađivače.
Mogu li probiotici da resetuju mikrobiom?
Probiotici su živi mikroorganizmi koje se nalaze u nekim suplementima i u fermentisanoj hrani. Nekada se smatrajo da probiotici mogu da ograniče delovanje loših bakterija i da pozitivno deluju na zdravlje mikrobima, smatraju stručnjaci. Ovo je, kako se veruje, samo donekle ispravna teorija, smatra se da je potrebno više istraživanja koja bi ispitala delovanje probiotika.
