Kada herpes počne da izbija, osoba će prvo osetiti svrab, a potom primetiti osip, odnosno izdignuto crvenilo koje može da se formira bilo gde na telu – na leđima, grudima, stomaku, struku. Ovaj osip emituje oštar bol i pretvara se u crvene plikove ispunjene tečnošću.
– Plikovi se zatim isuše i pretvaraju se u krastu u periodu od sedam do 10 dana. Ovo je uglavnom period trajanja infekcije kod osoba koje nisu imunokompromitovane, odnosno ne boluju od malignih oboljenja, HIV-a i drugih teških bolesti. Kod bolesnih osoba infekcija može da traje mnogo duže – kaže prof. dr Darko Nožić, infektolog.
Ne postoji konkretan lek za herpes zoster, ali kombnovana terpaija može da umanji mogućnost komplikacija.
– Prioritet je delovati lekovima u prva 72 sata od pojave osipa jer to obolelom skraćuje lečenje i olakšava tegobe. Ranice se brže suše i nestaju. Samim tim, smanjuju se šanse za komplikacije infekcije koje nisu naivne – kaže prof. dr Darko Nožić.
U lečenju se koriste antivirusni lekovi (aciklovir), analegetici, vitamin B, ponekad i sedativi, hladne obloge, medicinske masti. Ukoliko dođe do infekcije ranica, odnosno plikova, ta mesta se je neophodno prati sapunom i tolom vodom, a uključuju se i antibiotici, da bi se izbegla bakterijska infekcija kože.
Osoba sa herpes zosterom može da zarazi ljude koji nikada nisu imali boginje (varicella zoster) sve dok se plikovi ne pretvore u kraste. Do tada je posebno važno izbegavati susrete sa trudnicama koje nisu preležale boginje, bebe i ljude sa slabim imunim sistemom.
Tačan uzrok pojave herpes zostera nije poznat, ali lekari pretpostavljaju da je glavni okidač pad imuniteta izazvan jakim stresom. Dr Nožić kaže da se herpes zoster javlja kod oba pola, mada mnogo češće kod žena, u nekih 60 odsto slučajeva, i to uglavnom posle pedesete godine života, verovatno zbog stresa u periodu menopauze ili perimenopauze. Može da se javi i kod osoba posle neke teške povrede, uzimanja nekih lekova koji slabe imunitet, ali dešava se i da zdravi ljudi dobiju bar jednom u životu herpes zoster.
Ovaj virus, naime, spava godinama u organizmu većine ljudi, odnosno onih koji su preležali ovčije boginje (varicella zoster). Kod većine nikad više ne izazove tegobe, a kod nekih, virus se zbog pada imuniteta probudi i krene na put nervnih vlakana do kože.
– Najveći broj ljudi kojima je dijagnostikovan herpes zoster samo jednom u životu obole od ove bolesti, ali dešava se i da se vrati, to zavisi od imuniteta – kaže prof. dr Nožić.
Nelečeni herpes zoster može, u zavisnosti od mesta gde se nalazi, da dovede do brojnih komplikacija kao što su upala mozga, paraliza određenih nerava, gubitak vida… Kao posledicu može da ostavi bol koja traje dugo nakon herpes zostera, poznat kao postherpetična neuralgija. Javlja se kod svake pete osobe, najčešće kod starijih pacijenata, posle šezdesete godine. Ovaj bol može da traje nedeljama, pa i mesecima po prestanku infekcije.
Postherpetična neuralgija je bol koji se proteže oko nerava područja gde je bio herpes zoster, praćen je žarenjem, ponekad trnjenjem, a već jaki bolovi se pojačavaju prilikom pokreta ili noću. Lečenje je kompleksno, određuje se za svakog pacijenta posebno, i obuhvata antidepresive, kortikosteroide, protivupalne lekove, lokalna sredstava kao što su medicinske masti, fizikalna terapija.
Ono što je problem kod ove bolesti je što ne postoji “sigurna” prevencija, osim “bustovanja imuniteta”. Savetuje se izbegavanje stresa, ishrana bogata vitaminima i mineralima, redovan odmor i fizička aktivnost.