Eritropoetin je hormon koji se uglavnom stvara u bubrezima, u manjoj meri i u jetri. Eritropoetin pretežno luče specijalizovane – intersticijske ćelije u bubregu. Ovaj hormon štiti od uništenja crvena krvna zrnaca i u isto vreme stimuliše matične ćelije koštane srži da povećaju proizvodnju eritrocita (crvenih krvnih zrnca).
Eritropoetin se primenjuje i kao pomoćno dijagnostičko sredstvo za otkrivanje anemija kod hroničnih bubrežnih pacijenata i u stanjima kada je povećan broj eritrocita kao što su policitemije. Ovaj hormon je nedozvoljeni krvni doping koji nekada koriste profesionalni sportisti.
Ćelije reaguju na nivo kiseonika
Do sada nisu utvrđeni precizni mehanizmi koji kontrolišu proizvodnju eritropoetina, ali zna se da su intersticijske ćelije u bubregu sposobne da otkriju i reaguju na nizak nivo kiseonika (hipoksiju) i povećaju produkciju eritropoetina. Hipoksija je stanje kada tkiva dobijaju manje kiseonika i pored toga što je dovoljno kiseonika u plućima.
Kada je dovoljno kiseonika u krvi, smanjena je proizvodnja eritropoetina, ali ako kojim slučajem nivo kiseonika padne, povećava se lučenje eritropoetina. Ovaj adaptivni mehanizam olakšava proizvodnju više crvenih krvnih zrnaca i podiže nivo kiseonika u tkivima.
Na primer, ako boravimo na velikoj nadmorskoj visinu, vazdušni pritisak opada, pa može da dođe do hipoksije koja stimuliše povećanu proizvodnju eritropoetina. U stanjima kada postoji nizak nivo kiseonika povećan je rizik od hipoksije – nedostatka kiseonika u ćelijama i tkivima. Hipoksiju prate simptomi kao što su nesvestica, glavobolja, povišen krvni pritisak, konfuzija plavičasta prebojenost kože, otežano ili ubrzano disanje, lupanje srca, problemi sa vidom.
Hipoksija se javlja i kod hronične opstruktivne bolesti pluća i astme, kardiovaskularnih bolesti. Proizvodnja eritropoetina je smanjena i kada pacijentima preti otkazivanje bubrega, kod HIV/AIDS-a, kod nekih oblika karcinoma, hroničnih inflamatornih bolesti kao što je reumatoidni artritis.
Šta se dešava ako je previše eritropoetina?
Višak eritropoetina je posledica niskog nivoa kiseonika ili retkih bolesti krvi usled kojih dolazi do porasta eritropoetina, kao što je policitemija vera kada je povećan broj crvenih krvnih zrnaca u koštanoj srži, neretko i belih krvnih zrnaca i krvnih pločica.
Kod ovih pacijenata krv je gusta, tok krvi je usporen i pojačan je rizik od tromboze. Moguće je da bolest ne bude praćena simptomima, ali kod nekih pacijenata se javlja crvenilo na dlanovima i licu, slabost, umor, glavobolju, svrab posebno posle kupanja, bol u zglobovima.
Šta se dešava ako je premalo eritropoetina?
Ovo stanje je uglavnom posledica hronične bolesti bubrega, kada se pored osnovnog oboljenja kod bubrežnih pacijenata javlja i anemija. Postoji sintetički eritropoetin za lečenje anemije koja je posledica hronične insuficijencije bubrega. Anemija je moguća i u ranijim stadijumima hronične bolesti bubrega, ali najčešća je između 3. i 5. stadijuma bolesti. U 5. stadijumu bolesti bubrezi nisu u mogućnosti da efikasno rade, dolazi do smanjene funkcije bubrega pa je potrebna dijaliza ili transplantacija.
Malokrvnost je često prvih znak poremećaja rada burega, a lekovima na bazi eritropoetina, leči se anemija kod bubrežnih pacijenata i čuva srce, bubrezi, vaskularni sistem. Stručnjaci skreću pažnju da eritropoetin i darbepoetin treba koristiti jedino kada je to neophodno, jer mogu da povećaju rizik od moždanog udara.
Sintetski eritropoetin se nekada zloupotrebljava u sportu. Neki profesionalni sportisti su nedozvoljeno koristili ovu vrstu eritropoetina, poznatog kao krvni doping, da postignu bolje rezultate, posebno kod sportova koji zahtevaju veći stepen izdržljivosti. Usled viška eritropoetina dolazi do porasta crvenih krvnih zrnaca i veće količine kiseonika prodiru u ćelije i tkiva, posebno mišića.
Kako se utvrđuju vrednosti?
Vrednosti eritropoetina utvrđuju se jednostavnim testom krvi, na prazan stomak, u jutarnjim satima. Rezultati mogu da zavise od godina starosti, pola, opšteg zdravstvenog stanja, pa i metode koja se primenjuje.
Premalo eritropoetina može da bude posledica anemije (nizak broj crvenih krvnih zrnaca), posebno usled bolesti bubrega. Povećani nivoi eritropoetina su posledica „bolesti guste krvi“ policitemija vera ili znak tumora bubrega.
