Hipnička glavobolja najčešće se javlja kod osoba starijih od 50 godina Foto: Shutterstock
Glavobolja je stanje praćeno blagim do umerenim bolom kod tenzione glavobolje ili jakim pulsirajućim bolom kod migrene. Glavobolja je najčešće posledica pojačanog stresa, lošeg položaja tela, pogešnih životnih navika. Velika većina osoba nastoji ako je moguće da se u datom momentu reši neprijatnog bola i pri tome pravi dodatne greške. Glavobolja ne može da nestane za nekoliko minuta, objašnjavaju stručnjaci.
U nadi da će im biti bolje pacijenti sa glavoboljom često pribegavaju dodatnoj šolji kafe sa kofeinom. Stručnjaci objašnjavaju da kafa može da pomogne nekim pacijentima, ali i naglašavaju da neće svi isto reagovati na ovaj napitak.
U malim količinama kafa može da ublaži simptome početnog bola, nekada samostalno ili u kombinaciji sa analgetikom kao što je to aspirin. Kafa u većim količinama nam neće biti od koristi, moguće je da će u nekim slučajevima izazvati i blagu zavisnost i isprovocirati dodatne glavobolje.
Preskakanje obroka može da dovede do glavobolje i mučnine. Pad šećera koji se javlja pri neredovnim obrocima, može da izazove glavobolju ili pogorša već postojeću migrenu.
Hipoglikemija je posledica poremećene ravnoteže između unosa glukoze, stvaranja/produkcije glukoze od strane jetre i utroška glukoze na periferiji, kažu lekari. Vrednost šećera u krvi tada je manja od 3.7 mmol/ l. Stanje se može sprečiti češćim manje obilnim obrocima.
Prosti ugljeni hidrati, s druge strane, mogu da dovedu do brzog skoka šećera u krvi i potom naglog pada šećera i na kraju glavobolje. Kada na primer konzumiramo beli šećer (saharozu) i testenine dolazi do naglog rasta šećera u krvi i pojačane proizvodnje više insulina, da bi potom usled viška insulina došlo do pada šećera u krvi.
Nagli skokovi i padovi šećera mogu da dovedu do glavobolje i migrene. Istraživanja pokazuju da dodatne količine belog šećera mogu da budu faktor rizika za kardiovaskularne bolesti, bolest masne jetre, dijabetes, gojaznost.
Pojedine osobe nastoje da fizičkom aktivnošću ublaže simptome glavobolje. U izvesnoj meri organizam tokom vežbanja. Tokom fizičke aktivnosti hipofizi i hipotalamus sekretuju endorfin, popularno nazvan hormon sreće. Vežbanjem se stimuliše proizvodnja endorfina usled koje se osećamo smirenije, srećnije i manji je osećaj bola.
S druge strane, suviše jaka fizička aktivnost može da bude okidač za glavobolju. Pretpostavlja se da tokom jačeg i dužeg fizičkog vežbanja dolazi do slabijeg dotoka krvi u mozak. Preporuka je da svakom treningu prethodi zagrevanje, ili ako je glavobolja česta i jaka da se odlučimo za umereniju fizičku aktivnost – hodanje, jogu.
Analgetici za ublažavanje bola, koji se mogu kupiti u slobodnoj prodaji mogu da ublaže bolove. Bitno je ipak da znamo da lek sam po sebi neće učiniti da glavobolja zauvek nestane. Zdrav način života, dobra ishrana, redovan san, umerena fizička aktivnost, kontrola stresa, neki su od načina na koje možemo da izbegnemo glavobolje.
Kada se već javi bol masiranje slepoočnica i vlasišta uz malo jači pritisak mogu nekada da ublaže glavobolju. Nekim osobama su od pomoći i hladne obloge, odmor u tihoj i zamračenoj sobi.