Postoji niz razloga zašto bi osobe sa dijabetom trebalo da budu opreznije u periodu tropskih vrućina. Pre svega, autonomna neuropatija može dovesti do ortostatske hipotenzije koja se na vrućinama pogoršava, uz druge brojne rizike koje dijabetes nosi. Ove pacijente uglavnom odlikuje dobra disciplina, ali je uvek korisno podsetiti se najvažnijih saveta.
Dijabetes tipa 1 i dijabetes tipa 2: Koga češće pogađaju neke komplikacije
Kako pacijenti sa dijabetesom reaguju na ekstremne vremenske okolnosti, u ovom slučaju visoke temperature?
– Dijabetes je hronično oboljenje koje kod većine obolelih, a u tipu 1 kod svih, traje doživotno i nosi rizik od akutnih i hroničnih komplikacija. Najčešća akutna komplikacija je hipoglikemija ili pad šećera. Česta je bez obzira na tip dijabetesa. Hronične komplikacije se dele na mikro i makrovaskularne, i tu postoje razlike. Makrovaskularne komplikacije pogađaju velike krvne sudove, sa infarktom i šlogom kao najozbiljnijim posledicama. One češće pogađaju obolele od tipa 2 dijabetesa. Ozbiljna mikrovaskularna komplikacija koja se razvija kod loše regulisanog i kod dijabetesa koji dugo traje, podjednako pogađajući obolele od oba tipa dijabetesa, jeste autonomna neuropatija. Ona može zahvatiti i srce, te imati i fatalni ishod – naglašava u razgovoru za eKlinika portal prim. dr Marija Glavinić Mijić, specijalista opšte medicine zaposlena u Savetovalištu za dijabetes, uz pojašnjenje zašto nam je sve ovo važno kada govorimo o intenzivnim vrućinama:
Dijabetes u kombinaciji sa kardiovaskularnim problemima pojačava rizike od oštećenja
– Autonomni nervni sistem odgovoran je za mnoge funkcije u našem organizmu. Između ostalog, za srčani ritam i regulaciju krvnog pritiska. Autonomna neuropatija može dovesti do ortostatske hipotenzije koja se na vrućinama pogoršava, te takve osobe moraju izbegavati boravak napolju na visokim temperaturama i naglo ustajanje zbog rizika od kolapsa, padova i povreda. Kod osoba koje pate od kardiovaskularnih komplikacija, opasnosti su iste kao i kod ostalih osoba sa kardiovaskularnim oboljenjima. Nagle promene temperature mogu provocirati bol u gudima i anginozni napad, pad krvnog pritisak sa hipoperfuzijom – slabom prokrvljenosću mozga i srca, te se mogu osećati pospano i konfuzno. Kod određenog, manjeg broja osoba paradoksno može doći do porasta krvnog pritiska. Specifičnost kod dijabetičara jeste to da oni, za razliku od ostatka populacije, moraju voditi računa o količini šećera koji unose prilikom nadoknade tečnosti u toplim danima.
Šta je dijabetična ketoacidoza, a u kakvoj su vezi dijabetes i urinarne infekcije i kako to utiče na bubrege
Prim. dr Glavinić Mijić pohvaljuje pribranost i odgovornost pacijenata sa dijabetesom. Oni su, objašnjava, svoje aktivnosti pa i posete zdravstvenim ustanovama poprilično dobro uskladili sa situacijom i prilagodili uslovima tropskih temperatura, uz odlaganje svega što nije bilo hitno. Primećujemo da su očigledno svesni štetnih procesa u njihovom organizmu koje mogu da akiviraju vrućine, a doktorka ih definiše preciznije:
– Što se opasnosti po organizam tiče, neposredna opasnost od visokih temperatura ugrožava dijabetičare na isti način kao i ostale ljude. Postoji rizik od toplotnog udara, sunčanice, opekotina… Međutim, smanjeno znojenje usled gore pomenute anutonomne neuropatije kod njih može povećati rizik od toplotnog udara. Nemaju svi autonomnu neuropatiju, te se oko 2/3 ostalih pacijenata sa dijabetesom u letnjem perodu pojačano znoji, čime se povećava rizik od urinarnih infekcija. Ovo može zasmetati naročito ženama, ali i pacijentima koji u terapiji uzimaju sglt2 inhibitore. Usled infekcije ili povećanog stresa, organizmu mogu porasti potrebe za insulinom. To dovodi do povećanog rizika od ozbiljne akutne komplikacije dijabetesa koja se zove dijabetična ketoacidoza. Vrlo često je već pomenuta urinarna infekcija okidač za procese koji dovedu do ovog ozbiljnog stanja. U nekim slučajevima dehidratacija, tj. nedovoljan unos tečnosti, može dovesti i do akutnog oštećenja bubrega.
Hipoglikemija: Nisu svi insulini isti
Sagovornica našeg portala priča nam da se u nizu pretoplih dana učestalo javljali dijabetičari koji su se žalili na padove šećera. Razlog hipoglikemijama je, kaže prim. dr Glavinić Mijić, očigledan. Oni zbog visokih temperatura nisu imali apetit. Smanjili su unos hrane i povećali unos tečnosti, a poznato je da kod osoba koje primaju insuliinsku terapiju ili uzimaju lekove poput sulfonilureje, smanjenje unosa hrane dovodi do pada nivoa šećera u krvi – hipoglikemije. Šta su najvažniji saveti ako do nje dođe?
– Osnovno pravilo kada se pojavi problem hipoglikemija u do tada stabilnom dijabetesu jeste da se pronađe i otkloni uzrok. Ukoliko to nije moguće, savet je da se doze lekova koji mogu dovesti do hipoglikemije redukuju. Ako se osoba sa dijabetesom ne oseća dovoljno sigurnom u korigovanju npr. doze insulina, dobro je da potraži savet medicinskog radnika ili farmaceuta. Nisu svi insulini isti. Najčešće je potrebno korigovati doze prandijalnih, odnosno brzodelujućih insulina – navodi prim. dr Glavinić Mijić.
Šta uraditi ako se pad šećera ipak dogodi: Uloga pravilnog izračunavanja količine unesenih ugljenih hidrata
U slučaju da se pad šećera ipak dogodi, savetuje doktorka, potrebno je uzeti 15-20 gr brzih šećera. Zatim sačekati desetak minuta da se nivo šećera podigne i nakon toga uzeti manji obrok koji sadrži složene ugljene hidrate – salatu i integralnu kiflu, na primer. Ukoliko se tegobe ne smanjuju, nastavlja naša sagovornica, ponoviti postupak uzimanjem brzih šećera. Navodi da bi ekvivalent navedenoj količini ugljenih hidrata (UH u daljem tekstu) bile 4 tablete dekstroze (ima ih u svakoj apoteci), 100 ml dečijeg soka na slamku ili slična količina koka-kole.
Prim. dr Glavinić Mijić podseća da postoji nekoliko sajtova na srpskom jeziku gde se mogu dobiti informacije o količini ugljenih hidrata u pojedinačnim namirnicama.
Šta je najvažnije kod hiperglikemije?
Sagovornica eKlinika portala kaže da je u slučaju hipreglikemija takođe je potrebno tragati za uzrokom. Desi se ponekad, prema njenim rečima, da se pretera u unosu voća (lubenica i dinja tipičan primer). U tom slučaju ne treba paničiti niti agresivno intervenisati obaranjem glikemije lekovima. Mudrije je, kako kaže ograničiti količine omiljenog voća na one koje je moguće pokriti terapijom. Na pitanje kako biti siguran koja je količina „bezbedna“, odgovara:
– Ukoliko je 2 sata nakon uzimanja određene količine UH voća nivo šećera manji od 10 mmol/l, onda smo uneli količinu koju pokriva trenutna dozama antidijabetičnih lekova. Drugi, takođe čest razlog naglo nastale hiperglikemije je akutna infekcija. U tom slučaju savetovala bih da se konsultuje zdravstveni radnik radi utvrđivanja mogućeg uzročnika i prilagođavanja terapije (naročito insulinske) trenutnom stanju. Ponekad je dovoljan i telefonski razgovor da se proceni ozbiljnost hiperglikemije i potreba za lekarskom intervencijom. Korisno je, naročito za obolele od tip 1 dijabetesa, da imaju kod sebe trake za detektovanje acetona u urinu. Trake za njih obezbeđuje RFZO preko e-recepta.
Najvažnija tri saveta za osobe sa dijabetesom za „preživljavanje“ vrelih dana
-
izbegavati duže stajanje na direktnom suncu (truditi se da se „uhvati“ hladovina i praviti pauze u klimatozovanim prostorijama, ali uz izbegavanje jako rashlađenih prostora sa prevelikom razlikom između spoljašnje i unutrašnje temperature)
-
poneti sa sobom flašicu sa vodom (konstantno se rehidrirati), glukomer i tabletice dekstroze/dečiji sokić za slučaj pada šećera u krvi
-
uvek nositi sa sobom neki identifikacioni dokument u kome piše da je osoba dijabetičar, koju terapiju uzima i u kom postoji kontakt osobe koja se može pozvati u slučaju gubitka svesti
(Prim. dr Marija Glavinić Mijić/Savetovalište za dijabetes)
Još važnih podsećanja: Kako se prevenira dijabetesno stopalo
Prim.dr Marija Glavinić Mijić za kraj posebno naglašava da ne treba zaboraviti negu kože i stopala u vrelim danima i precizira:
– Jedno od važnih pravila za osobe sa dijabetesom je da ne hodaju bosonogi zarad smanjenja rizika od nastanka malih rana (ranica). One mogu biti ulazno mesto za infekciju. U slučaju uznapredovale polineuropatije oštećeni su nervni putevi koji detektuju temperaturu, te postoji rizik od teških opekotina prilikom dugog izaganja suncu suncu bez bola koji će dijabetičara upozoriti da se skloni sa sunca. Potrebno je svako veče pregledati stopala i dezinfikovati eventualne ranice nekim ne previše agresivnim sredstvom za dezinfekciju, tečnim kiseonikom na primer.
Ne treba živeti u strahu, već se prilagoditi ograničenjima bolesti
– Treba izbegavati plivanje daleko od obale, naročito ako u društvu nema dobrih plivača ili ako nema spasilačke službe. Malo opreza i nege nije na odmet, ali to ne znači da treba živeti u strahu već se prilagoditi ograničenjima koja bolest nameće i provoditi vreme što kvalitetnije, bez prevelikih odricanja – ispričala je u razgovoru za eKlinika portal prim. dr Marija Glavinić Mijić, specijalista opšte medicine zaposlena u Savetovalištu za dijabetes.
Tema polineopatija