Istraživači sa Univerziteta u Sidneju otkrili su da većina dnevne fizičke aktivnosti tokom večeri ima najviše zdravstvenih koristi za gojazne osobe. Njihova nova studija, objavljena u časopisu Diabetes Care, navodi da veći deo dnevne fizičke aktivnosti tokom večeri nudi najviše zdravstvenih koristi za ljude koji su gojazni.
Zaključci nove australijske studije
Nedavna studija izveštava da se više od milijardu ljudi u svetu smatra gojaznim, sa projekcijama da bi ovaj broj potencijalno mogao da dostigne 4 milijarde ljudi do 2050. godine.
– Približno dva od tri Australijanca imaju višak kilograma ili gojaznost, što je značajan faktor rizika za mnoge hronične bolesti kao što su dijabetes, kardiovaskularne bolesti i razne vrste karcinoma – kaže dr Angelo Sabag, istraživač i akreditovani fiziolog vežbanja u Charles Perkins Centre na Univerzitetu u Sidneju u Australiji i glavni autor ove studije.
– Jedan od ključnih pokretača komplikacija povezanih sa gojaznošću jeste insulinska rezistencija – stanje koje na kraju dovodi do visokog nivoa glukoze u krvi i dijabetesa tipa 2. Visok nivo glukoze u krvi može izazvati katastrofalno oštećenje našeg kardiovaskularnog sistema i dovesti do otkazivanja organa – dodao je dr Sabag.
Vežbanje posle 18 časova povezano sa najmanjim rizikom od smrti
Za ovu studiju, dr Sabag i njegov tim analizirali su podatke iz UK Biobank o skoro 30.000 ljudi starijih od 40 godina. Smatralo se da svi učesnici imaju gojaznost, a oko 3.000 ima dijabetes tipa 2. Istraživači su takođe imali pristup podacima sa nosivih uređaja svih učesnika koji su pratili nivoe njihove fizičke aktivnosti ujutru, popodne i uveče, tokom otprilike osam godina.
Na kraju studije, naučnici su otkrili da su ljudi koji su većinu umerenih do snažnih fizičkih aktivnosti radili između 18 časova i ponoći imali najmanji rizik od prerane smrti i smrti od kardiovaskularnih bolesti.
I umerena i snažna fizička aktivnost povećava broj otkucaja srca i disanja. Primeri umerene fizičke aktivnosti su:
- brzo hodanje
- plesanje
- košenje travnjaka
- dizanje tegova
- plivanje
Snažne fizičke aktivnosti su:
- džogiranje/trčanje
- planinarenje
- kopanje
- aerobik
- igranje fudbala ili košarke
Večernje vežbanje nadoknađuje noćnu insulinsku rezistenciju
Dr Sabag kaže da on i njegov istraživački tim veruju da se njihovi rezultati mogu delimično objasniti poboljšanom kardiometaboličkom regulacijom povezanom sa fizičkim aktivnostima tokom večeri, teorijom koju podržavaju nedavne kliničke studije.
– Naš organizam najotporniji je na insulin noću i za one koji ne mogu da proizvedu više insulina fizička aktivnost u ovom delu dana može nadoknaditi deo prirodne noćne insulinske rezistencije – objasnio je.
– Nedavni nalazi iz manje kliničke studije pokazali su da je vežbanje kasnije tokom dana dovelo do većeg poboljšanja krvnog pritiska, što je značajan faktor rizika za preranu smrt i kardiovaskularne bolesti – nastavio je dr Sabag i dodao da „zajedno, ove teorije pružaju izvestan uvid u ono što se može dogoditi, ali su potrebna dalja istraživanja da bi se steklo sveobuhvatnije razumevanje takvih procesa”.
Da li su korisne kratke intervalne vežbe
– Kratke intervalne vežbe takođe mogu biti korisne. Ljudi koji ne mogu da vežbaju 30 do 60 minuta структуиранe вежбe možda će moći da rade kraće, intenzivnije aktivnosti i imaju korisne rezultate – kaže dr Mir Ali, MD, barijatrijski hirurg i medicinski direktor MemorialCare Surgical Weight Loss Center u Orange Coast Medical Center u Fauntin Veliju, Kalifornija.
– Naglasak na vrednosti kratkih, umerenih do energičnih aktivnosti uveče, poput penjanja uz stepenice ili čišćenja, sugeriše fleksibilan pristup ispunjavanju preporuka za vežbanje – odaje Ryan Glatt viši trener za zdravlje mozga i direktor FitBrain Program na Pacifičkom institutu za neuronauku u Santa Moniki, Kalifornija.
Da li treba da vežbamo samo noću
Na osnovu ove studije, možemo da se zapitamo da li bi trebalo da svu svoju fizičku aktivnost da fokusiramo na večernje sate. Iako ova studija uvodi zanimljivu hipotezu da bi večernja vežba mogla imati jedinstvene prednosti, Glatt kaže da je ključno da se ovim nalazima pristupi s oprezom.
– Značaj vremena za vežbanje, posebno favorizovanje večeri, treba dalje da se ispita pre nego što se donesu konačni zaključci – rekao je on i dodao da bi buduća istraživanja trebalo kritički da procene navodne prednosti večernjeg vežbanja, nastojeći da razumeju osnovne mehanizme i verifikuju ove nalaze u širem spektru populacija. Potrebna su dalja istraživanja kako bi se potkrepila tvrdnja da vreme fizičke aktivnosti značajno utiče na zdravstvene ishode prije nego što se revidiraju saveti za javno zdravlje – dodao je Glatt.
