Kontraceptivna sredstva namenjena su uglavnom ženama. Hormonske metode uključuju pilulu, implantat, injekciju, prsten, flaster i neke intrauterine uloške (IUD). Muškarci mogu da biraju između kondoma i vazektomije ili hirurške intervencije koja sprečava spermatozoide da dospeju u spermu. Važno je da se imaju na umu neželjeni efekti kontracepcije, kao što su glavobolja, mučnina, bol u dojkama i spotting. Kod nekih osoba kontraceptivna sredstva se koriste i za lečenje zdravstvenih problema kao što su akne, obilne menstruacije ili bolne menstruacije.
Vrste kontraceptivnih sredstava
Na raspolaganju su sledeća kontraceptivna sredstva:
- barijerne metode: muški i ženski kondomi, koji sprečavaju spermu da dođe u kontakt sa jajnom ćelijom.
- hitna kontracepcija: pilula ili bakarna spirala je metoda kontracepcije za sprečavanje trudnoće nakon nezaštićenog polnog odnosa ili u slučaju neuspeha kontraceptivne metode
- hormonske metode: pilula, implantat, injekcija, prsten, flaster i neke spirale; hormonske metode sprečavaju sazrevanje jajne ćelije i ovulaciju
- intrauterini ulošci (IUD): mali uložak u T-oblika koji se postavlja u matericu radi sprečavanja trudnoće
- planiranje porodice: odlučivanje o rađanju, broju djece, vremenu kada će žena ostati trudna i ritmu planiranih porođaja
- spermicid: hemijsko kontraceptivno sredstvo koje blokira ulazak spermatozoida u uterus; dostupan je u vidu pene, kreme, gela, supozitorija (čepići), filma, penušavih vaginalnih tableta, sunđera
- sterilizacija: trajan, trajne hirurške metode sprečavanja trudnoće koje je moguće izvršiti i kod žena i kod muškaraca; kod žena je to ligacija jajovoda, a sterilizacija kod muškaraca se zove vazektomija
Neželjeni efekti kontraceptivnih sredstava
Kontrola rađanja veoma je efikasna u sprečavanju trudnoće, ali može imati i neke nedostatke. Neželjeni efekti kreću se od blagih do ozbiljnih. Mnogi od ovih neželjenih efekata često nestaju sami od sebe i nemaju svi neželjene efekte.
Neželjeni efekti mogu zavisiti od vrste kontracepcije koja se koristi. Neki opšti neželjeni efekti kontracepcije su sledeći:
- kardiovaskularni problemi (npr. visok krvni pritisak)
- promene libida (seksualni nagon)
- promene menstrualnog ciklusa
- problemi sa varenjem (npr. nadimanje, zatvor i mučnina)
- glavobolje
- povećan nivo stresa
- promene raspoloženja
- problemi sa spavanjem
- bolne dojke
- promene težine
– Flasteri za kontrolu rađanja
Flasteri mogu da iritiraju kožu i izazovu tačkasto krvarenje (spotting) ili krvarenje između menstruacija. Ova metoda takođe može povećati rizik od krvnih ugrušaka i moždanog udara.
– Pilule za kontracepciju
Pilula može izazvati neželjene efekte, kao što su:
- glavobolje
- mučnina
- bolne dojke
- spotting
Neke vrste pilula koje sadrže više od jednog hormona mogu povećati rizik od krvnih ugrušaka i visokog krvnog pritiska. Ova zdravstvena stanja mogu dovesti do moždanog ili srčanog udara.
– Injekcije za kontrolu rađanja
Kontraceptivne injekcije mogu izazvati nepravilno krvarenje. Osim toga menstruacije mogu da budu duže, a u prvoj godini može da se pojavi tačkasto krvarenje. Ima i slučajeva povećanja težine kao neželjenog efekta (u proseku obično manje od 2,5 kg).
– Intrauterini ulošci (IUD)
IUD dostupni su u dva oblika: bakarni i hormonski. Bakarna spirala može izazvati bolne menstruacije i krvarenje u prvih nekoliko meseci. U početku može da se pojavi spotting, produženo krvarenje i jače krvarenje ako je u pitanju hormonska spirala.
Ostali neželjeni efekti su:
- glavobolje
- promene raspoloženja
- mučnina
- bolne dojke
IUD mogu povećati rizik od vanmaterične (ektopične) trudnoće, odnosno kada se oplođeno jajašce usadi izvan materice. Ektopična trudnoća je ozbiljan problem koji zahteva hitno medicinsko lečenje.
– Spermicid
Spermicid može iritirati vaginu. Lekar može da predloži spermicid ako su polni odnosi samo sa jednom osobom i ta osoba nema virus humane imunodeficijencije (HIV).
– Vaginalni prstenovi
Vaginalni prstenovi mogu izazvati neželjene efekte kao što su:
- promene u seksualnom nagonu
- dijareja
- glavobolja
- povećan vaginalni iscedak
- bolne dojke
- vaginalna infekcija ili iritacija
- povraćanje
- promene težine
Ozbiljnije, ali neuobičajene nuspojave uključuju bol u grudima, kratak dah i depresiju. Vaginalni prstenovi nose iste rizike kao i pilula, tačnije povećani rizik od stvaranja krvnih ugrušaka i visokog krvnog pritiska.
Druge namene korišćenja sredstava za kontrolu rađanja
Glavni cilj upotrebe sredstava za kontrolu rađanja jeste sprečavanje trudnoće, ali neka od njih mogu pomoći i na druge načine. Hormonske metode, na primer, kao što su pilula, flaster, injekcija i neke spirale, mogu pomoći kod:
- bubuljica
- anemije ili niskog nivoa gvožđa
- obilnih ili neredovnih menstruacija
- bolnih ciklusa
- predmenstrualnog sindroma (PMS)
Kondomi od lateksa jedina su vrsta kontrole rađanja koja nudi zaštitu od polno prenosivih infekcija (SPI) – gonoreje, hlamidije i HIV-a. Kondomi mogu i da smanje rizik od genitalnog herpesa, sifilisa, humanog papiloma virusa (HPV) i bolesti povezanih sa HPV-om kao što je rak grlića materice.
Izbor metode kontrole rađanja
Postoje mnoge stvari koje treba uzeti u obzir kada razmišljate o tome koji vid kontracepcije je za vas najbolji:
- koliko seksualnih partnera imate
- koliko često imate intimne odnose
- koliko brzo ćete želeti da zatrudnite
- koliko se svaka metoda uklapa u vaš životni stil
- koliko dobro treba da funkcioniše vaša kontrola rađanja
- da li želite da vaša kontrola rađanja štiti i od SPI
- koje zdravstveno stanje trenutno imate (ako ga imate)
- koje neželjene efekte možete da tolerišete
Kako se koriste sredstva za kontracepciju
- Kondomi i neke vrste hitne kontracepcije kupuju se u slobodnoj prodaji.
- Flaster za kontrolu rađanja: Lekar stavlja flaster na gornji deo tela, donji deo stomaka, nadlakticu ili zadnjicu; flaster se menja jednom nedeljno tokom tri nedelje, pravi se pauza od nedelju dana, a zatim se stavlja novi flaster.
- Pilula za kontrolu rađanja: Pilula se uzima svaki dan, 21 dan, idealno u isto vreme. Tokom četvrte nedelje dobija se menstruacija.
- Kontraceptivna vakcina: Vakcina se prima svaka tri meseca. Obično je daje lekar. Neke injekcije mogu da se daju i kod kuće.
- IUD: Lekar ubacuje spiralu tokom brze procedure. Bakarna spirala deluje odmah i ostaće na mestu do 10 godina. Hormonska spirala počinje da deluje nakon sedam dana i biće efikasna tri do sedam godina.
- Vaginalni prsten: Prsten obezbeđuje lekar. Prsten stavlja u vaginu gde ostaje tri nedelje. Izvadićete prsten na sedam dana, a zatim ćete staviti novi.
Pilula, flaster i vaginalni prsten daju mogućnost da imate menstruaciju. Ovi metodi obično se koriste tri nedelje, a tokom četvrte nedelje nastaje menstruacija. Kontrola rađanja može da se koristi kontinuirano da bi došlo do izostanka menstruacije. Ali, u tom slučaju, najbolje je da o tome razgovarate sa svojim lekarom.
Kako sprečiti trudnoću
Sredstva za kontrolu rađanja nisu sigurna. Da bi funkcionisala kako treba moraju pravilno da se koriste.
Evo kako da izbegnete neke od najčešćih grešaka:
- Flaster za kontrolu rađanja: Nemojte koristiti traku ili gazu da držite flaster na mestu ako se čak i delimično odlepi. Odmah ga zamenite novim. Ako je flaster labav duže od 24 sata, moraćete nedelju dana da koristite dodatni oblik kontracepcije.
- Pilula za kontrolu rađanja: Trenutnu zaštitu od trudnoće imaćete ako pilule počnete da uzimate od petog dana poslednje menstruacije. Ako ne učinite tako, piluli će biti potrebno oko nedelju dana da počne da deluje.
- Kondomi: Bacite kondome ako ste ih dugo držali u novčaniku ili torbici. Mogu se oštetiti i postati manje efikasni.
- IUD: Koristite još neku vrstu kontracepcije tokom sedam dana nakon umetanja hormonske spirale. Možda ćete osetiti sićušnu nit na vrhu vagine. Nemojte je vući, jer ona lekaru služi da ukloni spiralu kada za to dođe vreme.
- Vaginalni prsten: Odmah izvadite prsten ako slučajno ostane duže od četiri nedelje. Koristite kondome u narednih sedam dana. Razgovarajte sa lekarom ako ste imali nezaštićene odnose u poslednjih pet dana. Možda bi u tom slučaju trebalo da koristite hitnu kontracepciju.
