Dijabetes zahteva stalnu edukaciju: Šta kada se telo navikne na visok šećer?

Dijabetes je doživotna bolest koja se može uspešno da se kontroliše uz neophodni angažman samog pacijenta. Adekvatna terapija i pridržavanje zdravih životnih navika pružaju pacijentima mogućnost da imaju dobar kvalitet života i u poznom životnom dobu. Najbitnije je, ipak, da se bolest otkrije na vreme. Moguće je da se osećamo odlično, a da imamo povišen šećer u krvi. Pacijenti koji žive sa dijabetesom upozoravaju nas zato da ne ignorišemo moguće tihe simptome dijabetesa. Učesto i jak umor, nije uvek isključivo posledica brojnih poslovnih obaveza, nego nekada i prvi znak dijabetesa.

Dijabetes nije prepreka da se živi „punim plućima“

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ iz 2022. godine. broj obolelih od dijabetesa iznosio je  770.000, s tim što udruženja pacijenata naglašavaju da je danas taj broj sigurno veći.
Gorući problem, kada je reč o dijabetesu, činjenica je da pojedini pacijenti mogu dosta dugo da tolerišu simptome i da nemaju ni jednu tegobu koja bi mogla da ukaže na moguću bolest. Dijabetes se zato često otkriva tek kada dođe do komplikacija na krvnim sudovima. O tome kako da izbegnemo teške posledice dijabetesa, o svakodnevnoj borbi protiv ove bolesti bilo je reči na konferenciji „Vodič kroz dijabetes“. Na skupu posvećenom različitim aspektima dijabetesa, organizovano je pet panela, koji su okupili na jednom mestu medicinske radnike i pacijente.

– Jako je bitno da se čuju iskustva pacijenata i ono kroz šta oni prolaze i sa čime žive 365 dana u godini. Ljudi ne samo da žive s dijabetesom, već ih on nije sputao u privatnim i poslovnim planovima – kaže za portal eKlinka predsednik Dijabetološkog saveza Srbije Aleksandar Opačić.

Prevencija nije još na zadovoljavajućem nivou

I pored toga što organizacije pacijenata i lekari stalno govore o načinima prevencije ove bolesti, Opačić smatra da kod nas preventiva dijabetesa i dalje nije na zadovoljavajućem nivou.

-Nije onako kako bismo mi želeli, ipak prave se mali ali jako bitni koraci. Verujem da ćemo svi kao društvo napredovati i biti u situaciji da popravimo sliku dijabetesa. Sada je veoma teško nešto istaći kao glavni problem pacijenata kada je u pitanju lečenje. Bitno je da mi kao pacijenti prihvatimo da ćemo do kraja života živeti sa dijabetesom i da se dobro edukujemo. Moramo da sarađujemo sa lekarima i da verujemo svom lekaru, a kako bi ta komunikacije bila na što boljem nivou bitno je da pacijent poseduje znanja o svojoj bolesti. Kada lekari vide da je pacijent angažovan oko svoje bolesti i da se interesuje i da zna, menja se način komunikacije i ona tada postaje mnogo bolja – objašnjava Opačić.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ iz 2022. godine broj obolelih od dijabetesa iznosio je 770.000, s tim što udruženja pacijenata naglašavaju da je danas taj broj sigurno veći.

Dijabetes ili umor i stres

Izražena žeđ, gubitak telesne mase i pored povećanog apetita i konzumacije kalorične hrane, potreba za učestalim mokrenjem, osećaj malaksalosti, brzo zamaranje, mučnina, neki su od simptoma dijabetesa. Sagovornik portala eKlinika ipak nije siguran da dovoljan broj osoba u Srbiji poznaje simptome dijabetesa i da zna šta stvarno znači imati ovu bolest.

– Polako se pomeramo ipak unapred, ali mislim da često ne pridajemo dovoljno pažnje simptomima dijabetesa. Volimo da kažemo to mi je „od umora, stresa na poslu, privatnih problema“, ali ne proverimo nivo šećera u krvi. Pitanje je koliko će osoba proveriti svoje zdravstveno stanje kada oseti ove simptome, teško ćemo da kažemo sami sebi: “Možda imam dijabetes, nije mi dobar šećer” – upozorava Opačić.

Šta kada se telo navikne na visoke nivoe šećera?

Dobar vid prevencije bolesti bio bi da na svakih 6 meseci uradimo kompletnu analizu krvne slike, pa čak iako nemamo ni jedan od simptoma, precizira Opačić.

– Mnoge osobe žive sa visokim šećerom i nekoliko godina, dok ne otkriju dijabetes. Često kažu:“Ja se dobro osećam“. Još gore je ako žive s dijabetesom, misle da se dobro osećaju, i ne uzimaju svoju terapiju. Ima slučajeva da ljudi na nasumičnim kontrolama otkriju bolest, a to praktično znači da se telo već naviklo na visoke nivoe šećera u krvi i da je možda došlo do komplikacija. Ne umire se od dijabetesa, već od komplikacija koje dijabetes izaziva, ako se adekvatno ne leči – ističe Opačić.

Dijabetes je bolest koja može da produbi svest o životu

Opačić navodi da su kod osoba koje već duže vreme imaju dijabetes komplikacije retko reverzibilne, ali i dodaje da je uz dobro lečenje moguća stagnacija i usporavanje komplikacija. Na ovaj način pacijent može u sledećih  20 do 30 godina živi bez komplikacija bolesti.

– Sve kreće od nas samih moramo da prihvatimo određene stvari koje su nam se desile u životu, ali ne smemo da se prepustimo i postanemo robovi bolesti, već da učimo o bolesti i znamo da sa dijabetesom možemo da živimo apsolutno kvalitetno. Toliko je hiljada pozitivnih primera, nema prepreka ako se vodi računa o bolesti koja ne sme da se zapusti ni jednog trena. Ne kažem da je lako, izuzetno je naporno i iziskuje mnogo energije i razmišljanja. S druge strane, dijabetes je bolest koja može da vas nauči disciplini, da kod mladih izgradi dobar i jak karakter, da produbi svest o sebi i o samom životu – smatra Opačić.

Šta pacijenti moraju da znaju?

Pacijenti bi trebalo da znaju koje namirnice imaju visok glikemijski indeks, morali bi da znaju koliko jedna jedinica insulina pokriva ugljenih hidrata. Pacijenti, kako kaže Opačić, moraju da jako vode računa i primenjuju pravu količinu insulina uz određeni obrok.

POVEZANE VESTI

10 stručnjaka koji mogu da pomognu u kontrolisanju dijabetesa tipa 2

Prva konferencija „Vodič kroz dijabetes“ 

-Ne možemo svakog dana da dajemo linearno 10, 15 jedinica insulina, jer ne jedemo svaki dan istu hranu, ne unosimo za svaki obrok isti broj uljenih hidrata. To su neke stvari koje nastojimo da približimo ljudima, ali i da utičemo na njih da sutra mogu da konzumiraju hranu koju žele, samo moraju da znaju kakav će efekat ta hrana imati na njihov organizam i da ona tako dobro edukovani mogu sebi da prilagode terapiju i na kraju da uživaju u hrani bez skokova ili padova nivoa šećera – zaključuje Aleksandar Opačić.