Visok pritisak „pada“ na letnjim temperaturama, kako se izboriti sa malaksalošću i otežanim disanjem

Visok krvni pritisak (hipertenzija) hronično je stanje, kada je krvi pritisak u arterijama povišen. Jedan je od najučestalijih zdravstvenih problema velikog broja građana i često uvod u kardiovaskularne bolesti. Od pacijenta zahteva angažovanost, u vidu terapije i izmena načina života, koje obezbeđuju dobru kontrolu hipertenzije. Letnje temperature i pored redovne primene terapije čest su razlog za niske vrednosti krvnog pritiska pacijenata sa hipertenzijom. Umor, nedostatak snage, otežano disanje, blaga vrtoglavica, neke su od najčešćih tegoba.

Kako vrućine deluju na krvni pritisak?

Velike vrućine na više načina deluju na pritisak. Pojačano znojenje, slab unos tečnosti, mogu da dovedu do dehidracije, „gušće“ krvi, i na kraju porasta pritiska. S druge strane, kod nekih osoba u letnjim uslovima, zbog delovanja toplote, dolazi do širenja krvnih sudova i nižeg krvnog pritiska. U isto vreme vrućine utiču i na delotvornost lekova za kontrolu visokog krvnog pritiska. Lekari navode da su tegobe, u vidu pada krvnog pritiska, najuočljivije kod kompleksnih pacijenata koji piju 3 do 5 lekova i imaju značaju hipertenziju II stepena.

– U letnjim uslovima kada su visoke temperature krvni sudovi se malo šire, pa kod ovih pacijenata sa hipertenzijom u nekom momentu dođe do iznenađujućeg snižavanja prosečnih vrednosti krvnog pritiska. Sve ovo može da dovede pacijenta u situaciju da su mu, ranije date doze leka koje je dobio pre 4 ili 5 meseci, u ovom momentu prevelike za te vrednosti krvnog pritiska – kaže za portal eKlinika prof. dr Dragan Simić, predsednik Udruženja kardiologa Srbije.

„Pospan sam, umoran, jedva dišem”

Kada dođe do nižih vrednosti krvnog pritiska bilo bi dobro da pacijent koriguje doze leka koje uzima. Prof. dr Simić pojašnjava da je situacija slična kao i kod pacijenta koji se leče od dijabetesa i koji moraju da koriguju doze insulina na osnovu vrednosti šećera u krvi, da insulin prilagode obrocima.

– U ovoj situaciji pacijent sa hipertenzijom, ako ima kontakt sa doktorom, može da mu se obrati i objasni da ima niže vrednosti krvnog pritiska. Pacijent u ovom uslovima mora redovnije da meri pritisak kako bi došao do pravih vrednosti. Dešava se da pacijent dođe na pregled i kaže: „Ja sam pospan poslednjih dana, umoran, nemam snage, jedva dišem“. Onda mu izmerimo pritisak i on bude 104 sa 72, što su jako niske vrednosti za čoveka koji se leči od hipertenzije – napominje dr Simić.

Lekar ima obavezu da edukuje pacijenta

U razgovoru za eKliniku na manifestaciji posvećenoj prevenciji kardiovaskularnih bolesti pod nazivom „Šta je važno za srce snažno“, prof. dr Simić objasnio je i da pacijenti moraju da kontrolišu krvni pritisak i ako mogu da se konsultuju sa doktorom.

– Lekar ima obavezu da pacijenta iz vizite u vizitu edukuje i objasni mu kada i koju dozu leka da uzme i na koje vrednosti pritiska. Ne treba non – stop da se meri krvni pritisak, ali kada uđe u te dane kada je pritisak varijabilan, da opada ili raste, potrebna su češća merenja, kako bi se došlo do srednje vrednosti i na osnovu nje prilagodile doze leka. Bilo bi potrebno i da pacijent zna, koji lek može da preskoči, za koji lek može da smanji dozu. Beta – blokatori, na primer, ne smeju da se preskaču. To je, ipak, kompleksna priča i za ovako nešto pacijent mora da poseduje određenu količinu znanja, ne može rutinski, zato što ga ujutro mrzi da meri pritisak, odjednom da popije 5 tableta ne znajući koliki mu je pritisak i da tako radi stalno i leti i zimi – upozorava prof. dr Dragan Simić.

Zašto nam se „vrti” ujutro

Krvni pritisak se meri u približno isto vreme ujutro, posle odlaska u toalet, a pre uzimanja lekova i uveče. Pola sata pre merenja se ne konzumiraju hrana, alkohol, cigarete, ne rade se vežbe. Doktor objašnjava da je velika šansa da je tokom leta ujutro nizak pritisak pacijentima sa hipertenzijom.

– Ukoliko nam se pri ustajanju „blago vrti“, ako smo malaksali dobro je da izmerimo pritisak, ako je nizak 120, 115, nije potrebno odmah uzimati lek jer će nas on mnogo oboriti. Bilo bi dobro da malo sačekamo, pa da izmerimo pritisak oko 13 ili 14 časova. Kod nekih osoba posle obroka počinje pritisak da raste, pa bi bilo dobro u ovim momentima kada opazimo porast pritiska da popijemo lek. To je ritual za koji pacijent treba da se obuči – navodi prof. dr Dragan Simić.

Iskusni pacijenti mogu da koriguju doze lekova

Kada su nagle promene vremena doktor Simić savetuje da se aparat za merenje krvnog pritiska nosi i na posao, potrebno je da vodimo računa i o tome koliko dugo se izlažemo suncu.

–Nije dobro da pritisak bude visok, ali nije dobro ni da je ispod 110 za hipertoničare. Iskusni pacijenti koji imaju visok pritisak ako imaju dovoljno znanja mogu da koriguju sami lekove, pa da umesto Prexanila od 5 mg uzmu 2,5 mg – objašnjava dr Simić.

Danas će 60 ljudi u Srbiji dobiti infarkt, oko 25 odsto ga neće preživeti

Prof. dr Dragan Simić kaže da ima sve više informacija, ali da je u našoj zemlji i dalje mnogo pacijenata sa kardiovaskularnim bolestima.

– Ono što je loše, jeste da sve mlađi ljudi imaju kardiovaskularne bolesti. Svake godine izgubimo grad veličine Pirota. Danas će 60 ljudi u Srbiji dobiti infarkt, oko 25 odsto ga neće preživeti. Najveći broj pacijenata dolazi kasno, a kada je u pitanju akutni koronarni sindrom najvažnije je čim osetite tegobu, bol u grudima koji do tada niste imali, da se odmah uradi EKG – kaže dr Simić.

„Neće mene”

Prof. Simić podseća je da potrebno već od 30. godine da kontrolišemo vrednosti lipida, prvenstveno lošeg holesterola, krvni pritisak, šećer, telesnu težinu, da regulišemo spavanje kako bismo izbegli neželjeni događaj.

– Masa pacijenata ide logikom „neće mene“, ali ja sam profesionalac koji radi ovaj posao dugo. Uvek se potresete kada vidite da je pacijent 88, 89. godište i da je već dobio jedan veliki masivni infarkt. Jesmo spasili tog čoveka, stavili dva stenta, ali kakav će njegov život dalje da bude – pita se prof. Simić.

Visok pritisak – šta je veliki problem?

Prof. dr Simić ističe da nauka napreduje i da sada postoje fiksne kombinacije za lečenje hipertenzije, gde u jednoj tableti imamo 1, 2 ,3 aktivne supstance.

– Ono što je problem za hipertenziju jeste da jednog dana kada se dijagnostikuje pacijent pita:“ Da li moram ovaj lek da pijem do kraja života?“ Dešava se da posle godinu dana samo 50 odsto pacijenata uzima popisane doze lekova. Danas se zato prave fiksne kombinacije kada ujutro popijete jednu tabletu koja ima tri aktivne supstance, ta tableta deluje 24 sata. Postoje fiksne kombinacije i za kontrolu vrednosti lipida, gde jedenom tabletom više od 85 odsto pacijenata ima potpunu regulaciju vrednosti masnoća u krvi – objašnjava prof. dr Simić.