Povišen holesterol, posebno LDL „loš holesterol“ i visok krvni pritisak u mlađem životnom dobu mogu da ugroze zdravlje i dovedu do kardiovaskularnih bolesti. Problem je što se visoke masnoće i krvni pritisak posebno u mlađem i srednjem životnom dobu kasno prepoznaju i tek kada već dođe do nekog zdravstvenog problema. Stručnjaci tvrde da je ova kombinacija u ranoj životnoj dobi put u koronarnu bolest.
Bolesti bez jasnih simptoma
Povišen holesterol i visok krvni pritisak, retko kada prate jasni simptomi. Ova dva stanje se kao i koronarna bolest polako razvijaju. Često se krvni pritisak slučajno registruje prilikom zdravstvenog pregleda, a koronarna bolest retko kada pravi veće zdravstvene probleme, dok ne dođe do većeg začepljenja krvnih sudova.
Koronarna bolest posledica je oštećenja krvnih sudova koji upumpavaju u srce krv, kiseonik, hranljive materije. Do ove bolesti uglavnom dolazi zbog taloženja plaka sa holesterolom u krvnim sudovima, usled čega se sužavaju arterije i otežava snabdevanje srca krvlju. U najtežim slučajevima moguće je potpuno začepljenje krvnog suda i infarkt miokarda.
LDL holesterol i povišen gornji krvni pritisak
U časopisu PLoS One objavljeno je istraživanje – analizira podataka zdravlja oko 300.000 odraslih osoba. Na osnovu ovih podataka zaključeno je da su povišen LDL holesterol ili „loš holesterol“ i veće vrednosti gornjeg (sistolnog) krvnog pritiska u ranoj i srednjoj odrasloj dobi faktor rizika za koronarnu bolest. Stručnjaci tvrde da ovaj rizik nije ništa manji, ako pacijenti kasnije smanje vrednosti holesterola i krvnog pritiska.
Dr Donald Lloyd-Jones je kardiolog sa Northwestern University’s Feinberg School of Medicine u Čikagu kaže da se kardiovaskularna oštećenje akumuliraju kao posledica povišenih vrednosti holesterola i pritiska u ranijem životnom dobu. Lekari apeluju da se problem zato prepozna na vreme i učine napori da se normalne vrednosti holesterola i krvnog pritiska održavaju što duže.
Koliko bi trebalo da iznose normalne vrednosti holesterola?
Povišeni sistolni krvni pritisak i LDL holesterol u ranijoj životnoj dobi povećavaju rizik od koronarne bolesti srca. Hipertenzija pre 55 godina dovodi se u vezu sa 33 odsto većom verovatnoćom od bolesti srca posle 55. godine života. Povišeni holesterol u ranijoj životnoj dobi je još veći rizik, u iznosu od 68 odsto, za kardiološka oboljenja.
Raspon ukupnog holesterola koji je ispod 200 mg/dL, određuje se kao normalna vrednost kod odraslih osoba. Rasponi LDL ili lošeg holesterola su optimalne kada su manje od 100 mg/dL (toliki bi trebalo da nivo LDL-a za osobe sa dijabetesom ili srčanim oboljenjima.) Lekari navode da su približno optimalne vrednosti 100 do 129 mg/dL, granično visoke 130 do 159 mg/dL, visoke 160 do 189 mg/dL, veoma visoke od 190 mg/dL i više. Sve ove navedene brojke su opšte smernice. Normalan gornji krvni pritisak je 120 mmHg ili malo manje.
Terapija mora da počne na vreme
Odgovarajuća terapija, čiji deo moraju da budu zdrave životne navike, može da umanji mogućnost od kardioloških bolesti. S tim, što bi sa terapijom trebalo početi na vreme. Stručnjaci okupljeni oko American Heart Association naglašavaju važnost zdrave ishrane, fizičke aktivnosti, redovne primene lekova kao načina da se smanje moguće komplikacije.
Šta studija nije uzela u obzir
Studija u časopisu PLoS zasniva se na genetskoj predispoziciji za kardiološka oboljenja, nisu uzeti u obzir važni podaci kao što su gojaznost i pušenje. Dr Lloyd-Jones naglašava da iako genetika može igrati ulogu, izbor načina života ima snažniji utjecaj na nečiju sudbinu u pogledu zdravlja srca.
– Genetika može da uputi samo na predispoziciju za kardiovaskularne bolesti, ali nije sudbina, koja je ipak u našim rukama. Loše životne navike, u ovom slučaju, više nego drugi faktori mogu da odluče o tome da li ćemo dobiti bolest – kaže dr Lloyd-Jones.
