Mijastenija gravis je autoimuni neuromišićni poremećaj koji remeti komunikaciju između neurona i mišića. U zavisnosti od zahvaćenih područja (regija) tela, može da izazove niz simptoma.
Ovaj neuromišićni poremećaj uzrokuje pre svega slabost u skeletnim mišićima, koje telo koristi za kretanje. Do mijastenije gravis dolazi kada se poremeti komunikacija između nervnih ćelija (neurona) i mišića. Oštećenje sprečava da dođe do ključnih kontrakcija mišića, što za posledicu ima slabost.
Mišići se obično ne razvijaju i atrofiraju, pa ne mogu da reaguju na nervne impulse. Stepen slabosti mišića se može menjati svakodnevno, a težina i intenzitet simptoma se obično povećavaju ukoliko se bolest ne leči. Slabost u mišićima uzrokovana mijastenijom gravis najčešće se pogoršava tokom aktivnosti i poboljšava tokom odmora.
Dominantni simptom bolesti je slabost skeletnih mišića (koje pokrećemo svojom voljom). Međutim, osobe koje boluju od mijastenije gravis mogu da dožive niz simptoma koji utiču na različite delove tela, kao što su:
Kada utiče na oči, mijastenija gravis može izazvati:
Bolest takođe utiče na kontrolu mišića lica, što može da izazove:
Kada mijastenija gravis menja funkciju mišića grla, možete doživeti:
Uticaj na mišiće grudnog koša daje neki od ovih simptoma:
Sve ovo može dovesti do mijastenične krize i respiratorne insuficijencije. Mijastenična kriza je opasna po život i zahteva hitnu medicinsku pomoć.
Tipično za mijasteniju gravis je da utiče na mišiće u rukama i nogama, što može izazvati:
Ukoliko neki od nevedenih simptoma pokrene sumnju na ovu bolest, lekar obavlja kompletan fizički pregled i uzima detaljnu anamnezu. Takođe, redovan deo dijagnostike je kompletan neurološki pregled. Evo šta je sve lekar o obavezi da proveri:
Ostali testovi koji mogu pomoći u dijagnostikovanju mijastenije gravis uključuju: