Rak krajnika je najčešći oblik orofaringealnog karcinoma. Ovaj tumor se često dovodi u vezu sa infekcijom humanim papiloma virusom (HPV), upotrebom alkohola i duvana. Nastaje u ćelijama krajnika koji su limfni čvorovi i važan deo imunološkog sistema u zaštiti disajnih puteva od infekcija. Kao i velika većina malignih bolesti ovaj karcinom nije praćen jasnim simptomima, zato se često otkriva u odmaklom stadijumu kada se maligne ćelije prošire na jezik i limfne čvorove.
Lekari kažu da je ovaj karcinom moguć i kod osoba koje su izvadile krajnike. Tonzilektomija je operacija kojom se uklanjaju krajnici, maligne ćelije mogu da se razviju u ostatku tkiva koje nije do kraja uklonjeno hirurškim zahvatom.
Rak krajnika moguć je u bilo kojem životnom dobu, ali češći je kod starijih od 50 godina, smatraju stručnjaci Cleveland Clinic. Veća je verovatnoća da muškarci dobiju ovaj karcinom. U savremenom svetu, prema podacima iz Sjedinjenih Američkih Država, beleži se više slučajeva raka krajnika koji se dovode u vezu sa HPV infekcijom.
U većini slučajeva, rak krajnika nije praćen upalom, ali može da bude praćen sličnim simptomima koji se javljaju i kod upale krajnika kao što su teškoće pri gutanju, osećaj kao da se ostaci hrane zaglave u zadnjem delu grla.
Najčešći simptomi raka krajnika su oticanje limfnih čvorova na vratu, ranica ili afta u zadnjem delu usta koja ne zarasta, krvava pljuvačka, bol u grlu, bol u uhu, jedan krajnik može da bude veći, javljaju se i poteškoće pri govoru ili žvakanju, loš zadah (halitoza). Lekari upozoravaju da su simptomi različiti i da neće svi pacijenti imati jasne znake koji bi mogli da ukažu na zdravstveni problem.
Rak krajnika je posledica DNK mutacije, ali stručnjacima još nije poznat tačan mehanizam koji stoji iza razvoja ovog oblika raka. Istraživanja rađena u skorije vreme potvrđuju da HPV infekcija ima značajnu ulogu u nastanku raka krajnika. Slučajevi raka krajnika koji su posledica HPV infekcije dijagnostikuju se uglavnom u mlađem životnom dobu i bolje reaguju na lečenje.
Rak krajnika dovodi se u vezu i sa upotrebom duvana i alkohola. Pacijenti sa smanjenim imunitetom, kao što su primaoci transplantiranih organa, osobe sa HIV infekcijom, imaju, kako se smatra, veću verovatnoću da dobiju ovaj oblik raka.
Dijagnoza se potvrđuje biopsijom posle koje se ćelije pažljivo ispituju pod mikroskopom. Biće potrebna i dodatna snimanja kao što su CT (kompjuterska tomografija), PET skeniranje, magnetna rezonanca. Laboratorijske analize krvi ne koriste se pri postavljanju dijagnoze, ali mogu da budu od pomoći u proceni ukupnog zdravstvenog stanja pacijenata i daljih planova lečenja.
Transoralna robotska hirurgija koristi sofisticiranu tehnologiju za lečenje teško dostupnih zadnjih delova grla i ovo je jedna od opcija opcija lečenja rane faze raka krajnika. Robotska hirurgija skraćuje vreme operacije, kraći je boravak pacijenta u bolnici, bolja funkcija gutanja.
Rak krajnika se leči i radioterapijom u ranoj fazi kako bi se smanjio obim tumora ili posle operacije kako bi se uništile preostale maligne ćelije. Hemioterapija primenjuje se oralno ili intravenozno, često sa terapijom zračenjem. Njome se usporava rast tumora i kontrolišu simptomi kada drugi oblici lečenja nisu mogući.
Ukoliko terapija zračenjem i hemioterapija nisu uspešne preporučuje se operacija. Disekcija vrata može biti neophodna ako se rak proširio na obližnje limfne čvorove.
Oporavak zavisi od težine bolesti i opšteg zdravstvenog stanja pacijenta. oporavak, koji obično traje nekoliko nedelja. Najbrži je oporavak posle transoralne robotske hirurgije, sama zračna ili hemioterapija traju nekoliko nedelja.
Postoji nekoliko načina na koji možemo sprečiti rak krajnika. Pre svega, doktori naglašavaju da je upotreba duvana u bilo kojem obliku nešto što bi trebalo da izbegavamo. Neophodna je i zaštita od HPV infekcije – testiranje, polni odnosi uz upotrebu kondoma, vakcinacija.
Pre svega bitno je da se što pre obratimo doktoru. Lečenje je kako i kod svih karcinoma najuspešnije kada se bolest otkrije i leči u ranim fazama. Prema američkim statistikama, rak krajnika koji je povezan sa HPV-om ima ukupnu stopu preživljavanja od 85 do 90 odsto. To znači da je 8,5 do 9, od 10 osoba sa rakom krajnika živo i posle pet godina.
Stope preživljavanja su samo procene i zasnovane su podacima osoba kojima je dijagnostikovan rak krajnika. Ipak, niko ne može unapred da kaže koliko će lečenje biti uspešno. Sama reč rak izaziva jak osećaj straha, nesigurnosti i anksioznosti. Postoje, ipak, napredne opcije lečenja koje mogu uspešno da kontrolišu bolest, posebno ako se rak krajnika otkrije na vreme.