Kronova bolest je zapaljenska autoimuna bolest creva, koja zahvata digestivni trakt „usta do anusa”. Kronova bolest je hronično oboljenje, najčešće nastaje između 15 i 35 godine i u bitnoj meri remeti kvalitet života osoba u punoj radnoj snazi. Bolest je praćena dugotrajnim dijarejama, bolovima, grčevima u stomaku i drugim simptomima. Uz odgovarajuću terapiju, ipak, je moguće da osobe sa Kronovom bolešću žive u dužem vremenskom periodu bez teških simptoma koji iscrpljuju telo i dovode do razvoja komplikacija.
Faze „stabilizacije i rasplamsavanja“ bolesti
Kronova bolest se odlikuje fazama kada dolazi do stabilizacije stanja i skoro neprimetnih simptoma (remisija) i delovima kada može da dođe do „razbuktavanja“ bolesti i pogoršavanja simptoma (relaps).
Internista dr Shikha Chacko sa Winn Way Internal Medicine objašnjava da Kronova bolest pre svega napada gastrointestinalni trakt, ali da može da zahvati i druge delove tela.
– Bolovi u stomaku, dijareja, umor i gubitak težine, najčešći su simptomi Kronove bolesti koji se mogu dodatno pogoršati tokom relapsa. Uz pravilni terapiju moguće je da pacijent mesecima ili čak i godinama živi bez tegoba u stanju remisije. I pored toga što je Kronova bolest kod svakog pacijenta drugačija pažljiva primena terapije može da spreči nastanak simptoma – smatra dr Chacko.
Bitno je što pre početi lečenje
Bitno je da pacijent uz pomoć lekara na vreme prepozna simptome i počne što pre lečenje.
– Kronova bolest može da utiče i na druge delove tela, na kožu, da dovede do upale zglobova, zato je bitno da pacijent i lekari gastroenterolog i lekar u primarnoj zdravstvenoj zaštiti što bolje sarađuju. Ovi stručnjaci mogu da na vreme otkriju relaps i počnu odgovarajuće lečenje – naglašava dr Chacko.
Period relapsa
Tokom „rasplamsavanja“ bolesti simptomi se leče antiinflamatornim lekovima, ceo proces može da traje danima ili mesecima. Terapija se uglavnom primenjuje u kućnim uslovima, ali moguće je da će u slučaju težih simptoma biti potreban i dodatni medicinski nadzor u bolnici, objašnjava dr Chacko.
Pojedini medikamenti se koriste i posle relapsa kako bi se podstakla i što duže održala remisija – miran period bez znaka bolesti. Neki od lekova koji mogu da dobro kontrolišu bolest su anti-IL12/23 kao ustekinumab i risankizumab. Ustekinumab je imunosupresiv i monoklonsko antitelo – protein koji prepoznaje i specifično se vezuje za druge proteine u organizmu.
Koriste se i imunomodulatori kao što su merkaptopurin i azatioprin. Biološke terapije kao što su infliksimab i adalimumab. Infliksimab koristi se u terapiji umerenog do teškog oblika aktivne Kronove bolesti, kod pacijenata koji nisu dobro reagovali na terapiju kortikosteroidima i/ili imunosupresivima.
Biološka terapija i ishrana
Inovativna biološka terapija menja tok bolesti naglašavaju lekari. Adekvatne doze leka, date u pravo vreme, mogu u bitnoj meri da umire simptome bolesti tako da pojedinim pacijentima kasnije terapija skoro da nije potrebna. Kronova bolest zahteva disciplinu pacijenta, lekari kažu da je pravilna ishrana ovih pacijenata takođe jedan od bitnih oblika terapije. Moguće je da neki pacijenti uz pravilnu ishranu i odgovarajuće lekove budu u dugotrajnoj remisiji.
Uzimanje propisanog leka je bitno kako bi se sprečilo pogoršanje. Dr Shikha Chackoe naglašava da pojedini lekovi zahtevaju često praćenje, laboratorijske analize da ne bi došlo do neželjenih efekata. U najtežim slučajevima Kronove bolesti, pojedinim pacijentima će biti potrebna i operacija. Lekari naglašavaju da se komplikacije sprečavaju adekvatnom terapijom i dobrim navikama. Pacijentima pušačima savetuje se da prestanu da puše, da redovno vežbaju – dovoljna je šetnja od 30 minuta, 4 do 5 puta nedeljno.
Bitno je da se spreči slabljenje tela
Nesteroidni antiinflamatorni lekovi kao što su ibuprofen i naproksen mogu da pogoršaju simptome Kronove bolesti. Stručnjaci savetuju i vođenje dnevnika ishrane, kako bi se otkrili potencijali „okidači“, dobru kontrolu celokupnog zdravstvenog stanja. Loša kontrola Kronove bolesti može da dovede do neuhranjenosti.
– Osobe sa Kronovom bolešću teško apsorbuju ključne hranljive materije iz hrane, potražite pomoć dijetetičara kako biste bili sigurni da su obroci koje konzumirate dobro izbalansirani sa dovoljnom količinom minerala i vitamina. Ovo je bolest koja može da oslabi i imuni sistem i ugrozi odbranu tela protiv infekcija. Savet pacijentima jeste da se obavezno vakcinišu protiv gripa – kaže dr Chacko.
Savetuju se redovni preventivni pregledi
Kronova bolest utiče i na gustinu kostiju. Osteoporoza može da nastane kao neželjena reakcija na upotrebu steroida. Kronova bolest povećava i rizik od razvoja određenih oblika karcinoma.
– Savetuju se redovni pregledi, kako ne bi do razvoja karcinoma debelog creva ili grlića materice kod žena, imunomodulatori i biološki lekovi dovode se u vezu sa većim rizikom od raka kože. Preporuka je da se u zavisnosti od opšteg zdravstvenog stanja o svim preventivnim pregledima posavetujemo sa svojim lekarom – kaže dr Chacko.
Simptomi nisi isti kod svih pacijenata sa Kronovom bolešću, od ključne važnosti je individualni pristup lečenju. Jedan lek neće biti potpuno efikasan za sve pacijente, ali u bliskoj saradnji sa gastroenterologom možemo dobiti najbolji način lečenja i što duže živeti bez simptoma bolesti, objašnjavaju stručnjaci.
Zbog kronove bolesti koju sam imao dugo godina i nisam je lečio puklo mi je tanko crevo i odseno je 70 cm creva tako da sam poručio zadnjih dve do tri godine čak sam imao stomu godinu i devet meseci to je sad u redu skinuta je stoma ali Kron je ostao i čeka uskoro da dobijem biološku.