Najveći broj ljudi preživi udar groma, a pojedine statistike kažu da 50 do 70 odsto njih koji ga prežive imaju značajne zdravstvene posledice. Poznato je da strujni udar može da izazove fatalni ishod, do koga dolazi zbog jedne vrste „kratkog spoja“ u srčanom mišiću usled strujnog udara, odnosno elektro-šoka.
Kako da izbegnemo udar groma i možemo li se stoprocentno zaštititi od njega?
Nažalost, ne postoji garancija za izbegavanje udara groma. Međutim, nekim ponašanjima možemo u velikoj meri sprečiti rizike. Jedan od najvažnijih saveta je da kada primetimo da kreće olujno i grmljavinsko nevreme a mi smo na otvorenom prostoru, u vodi ili na vodi, treba što pre da potražimo sigurno mesto za sklonište. To podrazumeva i da izbegavamo blizinu dalekovoda i električnih instalacija, a ako je nevreme jako uz česte udare groma i munje, obavezno bi trebalo isključiti sve električne uređaje. Nije preporučljivo koristiti mobilni telefon, bilo da smo u zavorenom ili na otvorenom prostoru. Treba se osloboditi svih metalnih predmeta.
Šta je pravilo „30+30“ i kako može pomoći da izbegnemo udar groma
Pravilo kaže: svako ko čuje grmljavinu, dovoljno je blizu da da bude u riziku ga pogodi grom. Ako se, na primer, zadesite u šumi, važno je da se stacionirate uz grmlje ili manja, niža stabla. Izbegavajte visokao, usamljeno drveće i obode šuma. Stručnjaci savetuju da nije dobro biti uz veliku grupu ljudi već se rasporediti, kako u trenutku udara groma ne bi došlo do neke vrste integrisanog strujnog kola, uz povređivanje više ljudi. Izbegavajte tuširanje, pranje sudova ili veša.
Postoji još jedno univerzalno pravilo, poznato kao „30+30“: ukoliko vidite munju a posle 30 sekundi čujete grom, potražite sklonište. Ako ste u mogućnosti, najmanje 30 minuta od poslednje munje koju ste videli i zvuka groma ostanite na sigurnom.
Koja je najčešća vidljiva posledica strujnog udara
Najčešće, strujni udar koji je posledica udara groma prouzrokuje spoljne opekotine. Ako je do nesrećnog slučaja došlo uz uticaj nekog električnog uređaja, moguće su i povrede, tj. opekotine unutrašnjeg tkiva. Vizuelno, nakon udara se na koži formira crvenilo u obliku razgranate mreže (poput stabla drveta i sitnih grana).
Ove simptome uzrokuje udar groma
Studije su potvrdile da do srčanog zastoja dolazi kod najvećeg broja osoba koji se nađu na putu munje. Ostali simptomi su:
- pad u nesvest
- privremena paraliza, najčešće nogu
- konvulzije (grčevi)
- trenutna amnezija
- problemi sa koncentracijom
- promena ponašanja, čak i ličnosti (ova posledica u retkim slučajevima može biti dugoročna ili trajna, uz druge neurološke ili psihičke poteškoće)
- paraliza mišića zaduženih za disanje, što može da izazove prekid disanja
- povrede u regiji trupa (grudni koš, abdomen)
- prelom kostiju
- povrede uha (ruptura bubne opne, često obostrana)
- povrede oka
- pa u komu.
Šta uraditi ako smo u blizini osobe u koju je udario grom
Ne bojte se: osobu za koju sumnjate da je doživela udar groma možete da priđete odmah i dodirnete je. Što pre pozovite hitnu pomoć, ako je moguće premestite je na sigurno sklonište. Obavezno pokušajte da sagledate njeno stanje što realnije i pružite metode prve pomoći.
Proverite disajni put, da li je osoba svesna, a ako primetite da ne diše započnite metode oživljavanja. Budite uporni, zbog paralize mišića, koja može da blokira odgovor srca. Osobu bez svesti neophodno je staviti u bočni položaj. Ako postoje rane, prelomi ili opekotine, trebalo da ih pre dolaska hitne pomoći sanira osoba obučena barem osnovnim znanjem metoda prve pomoći.
