Potreba za snom jedna je od bazičnih bioloških potreba svih sisara. Ona je individualna, moguće je da će nekom biti dovoljno 5 sati sna, dok će se neko i posle 7 do 9 sati sna osećati umorno. Mnogo radnih obaveza, želja da budemo na svakom mestu u danu koji ima samo 24 sata, neminovno dovode do umora, koji slabi naša čula i na kraju fizičko i psihičko zdravlje.
Koliko nam je sna potrebno?
Kako bi telo i um besprekorno funkcionisali većini odraslih osoba biće dovoljno 7 do 8 sati noćnog sna.
Potreba za snom uslovljena je godinama, načinom života, ukupnim zdravljem, genetikom. Deci je neophodno više sna, tinejdžerima 8 do 10 sati, osnovnoškolcima 9 do 12 sati. Mlađoj deci biće potrebno još više sna, deci do 3. godine života 11 do 14 sati sna, uz dnevne dremke.
Ne postoji, ipak, marker posle kojeg bismo mogli sa sigurnošću da kažemo ovo je malo sna. Pojedina istraživanja su koristila kao graničnik 24 sati bez sna, neka samo noć ili nekoliko noći tokom kojih su ispitanici spavali najduže 4 sata. Zaključeno je da posle izvesnog vremena delimičan nedostatak sna ima isto delovanje na telo i psihu kao i totalna lišenost sna.
Umor deluje na svaku ćeliju
Bitno je ne samo da san bude redovan, već i kvalitetan. Moguće je da spavamo 8 do 9 sati i da sledećeg dana nemamo dovoljno energije. Često buđenje u toku noći utiče na kvalitet sna. Preocenjuje se da jedna trećina odraslih osoba u savremenog sveta nedovoljno ili loše spava.
Sve ima za posledicu umor koji deluje na svaku ćeliju tela. Posle kratkog ili lošeg sna oslabljena je pažnja, moguća je glavobolja, zaboravnost, nespretnost, nedostatak motivacije. Jak umor čini jednostavne poslove zahtevnim. Istraživanja pokazuju da u ovakvim situacijama kratka šetnja može da deluje kao maraton. Tada je telu neophodan duži san kako bi se oporavilo.
Nedostatak sna na različite načine deluje na decu, neki mališani će biti suviše aktivni, dok će drugi imati slabiju koncentraciju.
Šta se dešava posle 72 sata bez sna?
Ljudsko telo funkcioniše u ciklusu od 24 časa, nedostatak sna može se ispoljiti navedenim simptomima već sledećeg dana. Neželjni efekti se pogoršavaju kako stanje prolazi. Dugotrajno lišavanje sna deluje na ljudsko telo kao 0,10 promila alkohola u krvi.
Posle 36 sati bez sna nivo energije je niži, moguć je pojačan bes, anksioznost, zbunjenost, dezorijentisanost. Posle 48 sati bez sna mogu da se jave halucinacije, pogoršaju simptomi i telo postane izrazito slabo. Nakon 72 sati bez sna javljaju se ozbiljne halucinacije – vidimo objekte kojih nema ili čujemo nepostojeće zvuke. Moguća je i paranoja.
Bolesti mogu da naruše kvalitet sna
Potreba za snom nekada je narušena i zbog poremećaja, kao što su sleep apneja, nesanica, sindrom nemirnih nogu. Loše kontrolisani artritis, bol u leđima, bolesti srca, astma, depresija, anksioznost i zloupotreba alkohola i narkotika mogu da oslabe kvalitet sna i budu uzrok nesanice. Jaki zvuci, svetlost, previše hladna ili pretopla prostorija u kojoj spavamo narušavaju san.
Mozak se tokom sna regeneriše, „eliminiše“ toksine.
San je neophodan za obnavljanje ćelija mozga i tela. Povrede na poslu, saobraćajne nezgode, slabije pamćenje mogu da budu posledice nedostataka sna. Uočeno je i da osobe koje nedovoljno spavaju imaju često probleme sa povišenom telesnom težinom, konzumiraju obilnije obroke i impulsivno reaguju.
Kada je potrebno da potražimo stručnu pomoć
U težim slučajevima, kod osoba koje tokom dužeg vremenskog perioda nedovoljno spavaju, uočava se i slabljenje imuniteta, pojačan je rizik od razvoja dijabetesa i visokog krvnog pritiska, srčanog udara. Primećuje se da je pojačan i rizik od depresije, anksioznosti, izraženiji su poremećaji raspoloženja, što sve dodatno ugrožava kvalitet života.
Povremeni nedostatak sna nije problem, ali teškoće se javljaju kada primetimo da manjak sna ozbiljno utiče na naše funkcionisanje. U takvoj situaciji potrebno je potražiti stručnu pomoć.
Stručnjaci smatraju da su uredne životne navike, kao što su odlazak na spavanje u isto vreme svakog dana, izbegavanje alkohola, kofeina i obilnih obroka u večernjim satima dobri načini da pobedimo probleme sa spavanjem. Preporuka je da se pred spavanje opustimo, izbegavamo internet i televiziju.
Ima li pomoći od kućnih lekova protiv nesanice?
Kućni lekovi protiv nesanice mogu da pomognu, ali savet stručnjaka je ste da ih ipak ne koristimo na „svoju ruku“. Preporuka je da se pre primene nekog sredstva koji se može naći i u slobodnoj prodaji posavetujemo sa stručnim licem.
Od pomoći mogu da budu suplementi melatonina, hormona koji nam omogućava da lakše utonemo u san. Magnezijum opušta nerve i mišiće, veruje se da su dobar izbor i čajevi od kamilice, nane, valerijane, eterično ulje lavande.
Ja imam problem sa preteranim spavanjem. Stalno mi se spava i ne mogu da izdrzim, pola dana provedem spavajuci inonda uvece opet legnem i spavam. Vec mi to sve smeta u svakodnevnom zivotu.