Kada kažemo da su menstruacije redovne i koliko dana treba da prođe između dva ciklusa

Redovne menstruacije jedan su od vitalnih znakova našeg tela. Drugim rečima, redovne menstruacije, koje počinju u pubertetu i završavaju se kada dođemo do menopauze, daju nam do znanja da naše telo funkcioniše kako treba. Međutim, koliko dana prođe između naša dva ciklusa, koliko krvi izgubimo i koliko dugo traje svaka menstruacija razlikuje se od osobe do osobe. Čak i naše menstruacije mogu varirati od ciklusa do ciklusa, ali uglavnom, male varijacije nisu razlog za brigu.

Šta je prosečan menstrualni ciklus

Menstrualni ciklus priprema žensko telo za trudnoću. Tokom menstrualnog ciklusa, estrogen i progesteron rastu i padaju, izazivajući menstruaciju i ovulaciju. Prvi dan krvarenja kod menstruacije, odnosno, menstrualnog perioda, označava početak svakog menstrualnog ciklusa. Na početku, tkivo koje oblaže unutrašnjost materice je debelo i ispunjeno krvlju. Nivoi estrogena i progesterona opadaju, što signalizira materici da oslobodi debelo tkivo kroz vaginu.

Menstruacije se obično javljaju svakih 21-34 dana. Kod adolescenata, dužina ciklusa može biti manje predvidljiva, varirajući od 21-45 dana. Dva do sedam dana smatra se normalnom dužinom menstrualnog krvarenja. U proseku, izgubi se dve do tri kašike menstrualne krvi tokom svake menstruacije. Međutim, neke osobe imaju obilne menstruacije, dok su kod drugih slabe. U ciklusu od 28 dana, ovulacija se dešava između 11. i 14. Dana. Tokom ovulacije jedan od jajnika oslobađa zrelu jajnu ćeliju. Ona napušta jajnik i ulazi u jajovod. U jajovodu, ako dođe do seksualnog odnosa, spermatozoidi mogu oploditi jajnu ćeliju.

Nakon ovulacije, nivoi estrogena i progesterona rastu, kako bi dodatno pripremili sluznicu materice. Oplođeno jaje može da se zakači za debelo tkivo materice i trudnoća počinje. Ukoliko trudnoća ne nastane, nivoi estrogena i progesterona opadaju i novi menstrualni ciklus počinje sa menstruacijom.

Praćenje dana između ciklusa

Praćenje koliko dana prođe između dva ciklusa ukazuje na to da li su menstruacije redovne. Treba da zabeležimo prvi dan svake menstruacije, ali i bilo kakve simptome predmenstrualnog sindroma (PMS) i kada se pojave, i posle nekoliko ciklusa ustanovićemo koji je obrazac.

Pored PMS simptoma, drugi faktori koje treba pratiti su:

• koliko menstrualne krvi gubite
• kada je menstruacija najobilnija i najblaža
• koliko uložaka i tampona koristite i koliko često ih menjate
• da li imate menstrualne grčeve koji vas sprečavaju da se bavite svakodnevnim aktivnostima
• koliko dugo traje vaša menstruacija

Postoji nekoliko aplikacija koje vam mogu pomoći da pratite menstruaciju i simptome.

Ako znate kada da očekujete sledeću menstruaciju, možete otprilike proceniti kada ovulirate, što je važno ako pokušavate da zatrudnite.

Čak i ako su vam menstruacije neredovne, praćenje koliko dana prođe između dva ciklusa i dalje može pomoći.

Šta su nepravilni menstrualni ciklusi

Ciklusi su kod svake osobe drugačiji. Jedna menstruacija svake četiri nedelje samo je približna procena. Redovna menstruacija je ona koja se javlja jednom u 21–34 dana. Isto tako, ako vaš ciklus varira za nekoliko dana, i to je takođe normalno.

Međutim, čak 25 odsto žena ima neredovne menstrualne cikluse. Kod nekih žena između dva ciklusa prođe manje ili više dana od proseka. Na primer, oligomenoreja je kada između dve menstruacije prođe 35 ili više dana. Nasuprot tome, kod polimenoreje između dva ciklusa prođe 21 dan ili manje. Amenoreja je kada menstruacija ne javlja tri meseca ili duže, a u odsustvu trudnoće, ili ako žena ne dobije menstruaciju do 16. godine.

Faktori koji utiču na dane između dva ciklusa

Nekoliko faktora povećava rizik od nepravilnih menstrualnih ciklusa, a to su:

• perimenopauza: prelazak u menopauzu tokom 40-ih i 50-ih godina; menstruacija postaje neredovna dok na kraju ne prestane.
• primarna insuficijencija jajnika (POI): jajnici prestanu da funkcionišu normalno i menstruacija prestane pre 40. godine
• poremećaji u ishrani: na primer, anoreksija može izazvati neredovne menstruacije
• problemi sa štitnom žlezdom: nedovoljno aktivna ili preaktivna štitna žlezda može poremetiti menstrualni ciklus i uzrokovati neredovne menstruacije
• visok nivo prolaktina: prolaktin je hormon koji hipofiza u mozgu stvara za proizvodnju majčinog mleka; zbog toga majke koji doje posle porođaja doživljavaju laktacionu amenoreju; previše prolaktina, u kombinaciji sa drugim poremećajima, može uzrokovati nepravilne cikluse
• dijabetes: ako se ne leči, dijabetes može izazvati neredovne menstruacije
• Kušingov sindrom: ovo stanje uzrokuje visoke nivoe kortizola; kortizol je hormon koji telo proizvodi tokom stresnih situacija; zbog toga možete imati česte ili izostanak menstruacije
• kongenitalna hiperplazija nadbubrežnih žlezda: ovo stanje izaziva probleme sa nadbubrežnim žlezdama, koje se nalaze na vrhu bubrega, i može izazvati nepravilne cikluse
• hormonska kontracepcija: pilule, flasteri, injekcije, implanti i intrauterini uređaji (IUD) kontrolišu estrogen i progesteron kako bi sprečili ovulaciju i mogu uticati na ciklus; takođe, mogu da se koriste neke vrste hormonske kontracepcije, kao što je pilula, za zaustavljanje menstruacije
• Ašermanov sindrom: ovo stanje uzrokuje ožiljke unutar materice, što može dovesti do neredovnih menstruacija
• određeni lekovi: lekovi koji se koriste za epilepsiju ili mentalna zdravstvena stanja mogu izazvati neredovne menstruacije ili njihovo odsustvo

Pored toga, vaše godine utiču na redovnost ciklusa. Kod adolescenata, menstrualnim ciklusima može biti potrebno i do tri godine da postanu redovni. Kada stignete do 20 i 30 godina, menstruacija će verovatno imati ustaljeni obrazac. Međutim, ciklus može biti manje redovan ako imate zdravstveno stanje koje utiče na menstruaciju. U godinama perimenopauze, dužina ciklusa ponovo može da se promeni.

Da li duži menstrualni ciklusi utiču na plodnost

Neke osobe sa dugim menstrualnim ciklusom mogu da budu zabrinute za svoju plodnost.

Vreme ovulacije može da varira između ciklusa. Svaki menstrualni ciklus ima tri faze, folikularnu fazu, ovulacionu fazu i lutealnu fazu. Folikularna faza dešava se pre ovulacije, dok je lutealna faza posle. Lutealna faza je relativno konstantna kod svake osobe, traje 14 dana, bez obzira na dužinu ciklusa. Folikularna faza, međutim, može da varira u trajanju, od 10 do 16 dana. Duža folikularna faza može značiti da ovulirate kasnije u ciklusu i može dovesti do dužeg menstrualnog ciklusa u celini.

Ipak, mnoge žene sa dugim ili nepravilnim menstrualnim ciklusom mogu da zatrudne bez problema. Nasuprot tome, neplodnost se javlja kada ne možete da zatrudnite nakon godinu dana pokušavanja. Ako imate problema sa neplodnošću, lekar može da preporuči terapiju koja stimuliše ovulaciju. Opcija može da bude i vantelesna oplodnja (IVF).

Kada treba da odemo kod lekara

Ako su vam menstruacije neredovne, konsultacija sa lekarom može pomoći. Periodi duži od 38 dana mogu ukazivati na osnovno zdravstveno stanje, kao što su POI, poremećaji u ishrani ili problemi sa štitnom žlezdom. Lekar na osnovu analize krvi može da proveri nivo hormona i propiše tretmane.

Krvarenje nakon menstruacije u roku od tri nedelje može biti znak infekcije, fibroida ili, u retkim slučajevima, kanceroznog tumora. Lekar će verovatno tražiti da uradite ultrazvuk kako bi utvrdio sve probleme.