Ozbiljni simptomi menopauze kao što su valunzi i depresija mogu negativno da utiču na kognitivne funkcije kod žena u postmenopauzi. Ovo su rezultati nove studije objavljeni u Menopause u članku „Teški simptomi menopauze koji imaju veze sa kognitivnim oštećenjem: istraživačka studija“ (Severe menopausal symptoms linked to cognitive impairment: an exploratory study).
Sa više od 24 miliona ljudi širom sveta koji žive sa demencijom, bez leka na vidiku, postoji mnogo fokusa na načine kako da se spreči i odloži kognitivno oštećenje. Prema novoj studiji, na funkciju mozga utiču i teški simptomi menopauze kao što su talasi vrućine/valunzi i depresija kod žena u postmenopauzi.
U kombinaciji sa starijom populacijom, statistika beleži da su dijagnoze demencije u porastu. Procenjuje se da se svake godine dijagnostikuje 4,6 miliona novih slučajeva, što znači da jedna osoba dobije dijagnozu demencije svakih 7 sekundi. To znači da se očekuje da će se slučajevi demencije udvostručiti na svakih 20 godina, dostižući 81,1 milion obolelih do 2040. godine.
Dobra vest je da medicinski stručnjaci procenjuju da se 40 odsto slučajeva Alchajmerove bolesti, najčešćeg oblika demencije, može sprečiti ili, u najmanju ruku, odložiti. Zbog ove činjenice postoji veliko interesovanje za identifikaciju faktora rizika. Nedavna istraživanja fokusirala su se na važnost estradiola u kognitivnom starenju žena. S obzirom na to da tranziciju menopauze karakteriše pad estrogena, žene u postmenopauzi imaju povećan rizik od demencije.
Nova studija, koja je uključivala skoro 1.300 žena u kasnoj postmenopauzi iz 9 zemalja Latinske Amerike pokazuje da su ozbiljni simptomi menopauze kao što su valunzi, spavanje i poremećaji raspoloženja dovedeni u vezu sa kognitivnim oštećenjem. Nije poznato da li efikasno lečenje valunga hormonskom terapijom ili drugim odobrenim terapijama može da pomogne u poboljšanju spoznaje u vidu pamćenja, pažnje, jezika i izvršne funkcije.
Na osnovu ovih rezultata, istraživači su zaključili da postoji složena interakcija između hormonalnih, životnih i sociodemografskih faktora koji utiču na kognitivno zdravlje.
– Ova studija je pokazala potencijalnu vezu između ozbiljnih simptoma menopauze i kognitivnog oštećenja kod žena srednjih godina. Rezultati takođe ukazuju na zaštitni efekat nižeg indeksa telesne mase, višeg nivoa obrazovanja, fizičke vežbe, upotrebe hormonske terapije i seksualne aktivnosti na kogniciju, naglašavajući potencijal za ciljane intervencije za zaštitu i očuvanje kognitivnih funkcija kod žena u menopauzi – objašnjava dr Stephanie Faubion, medicinski direktor The Menopause Society.