Koliko ljudi toliko ćudi, a to važi i za upotrebu lekova. Postoje jasni razlozi zašto je važno da poslušamo lekara kada kaže da se lekovi ne piju lek na prazan stomak, da ih ne uzimamo po svojim merilima i da se ispoštuju propisane doze.
Lekovi na „prazan stomak“
– Pojedini antibiotici ne smeju da se uzimaju sa kalcijumom ili sa hranom koja je bogata ovim nutritijentom, a generalni savet je da se lekovi ne piju na „prazan stomak“. Dovoljno je uzeti makar zalogaj hrane – kaže dr Dave Walker, savetnik MedShadow Foundation.
Naučnici pretpostavljaju da je razlog to što želudačna kiselina poništava dejstvo lekova na bazi penicilina, tako da antibiotike po pravilu treba uzimati sa hranom . Time se umanjuje mogućnost pojave bola i drugih neželjenih efekata. Postoje i lekovi koji se uzimaju za vreme jela, kakav je slučaj sa diureticima. Čaj, kafa, napici sa kofeinom i čokolada ne bi trebalo da se konzumiraju uz lekove koji sadrže derivate teofilina (aminofilin za lečenje astme), kao ni uz sedative i lekove koji deluju na nervni sistem.
Ono što može da nas izloži ogromnom riziku pa i fatalnim posledicama jeste kombinovanje lekova sa alkoholom. Ne samo da će poništiti dejstvo, već može da stupi u interakciju koja može životno da nas ugrozi.
Analgetici: lekovi za bol nisu „bombone“, iako se mogu dobiti bez recepta
Istraživači sa Boston University saopštili su da je 15 odsto osoba koje su ispitivali koristilo lekove za ublažavanje bola mnogo češće nego što je za to bilo objektivne potrebe. Upozorili su i na to da se u ovoj grupi nalaze osobe koje za svaki, čak i najmanji bol koriste analgetike i druge lekove sa ciljem smanjenja bola. Nisu, međutim, objavili detaljnije rezultate kod kog procenta postoji zavisnost i o kojim tačno medikamentima je reč.
Lekovi i neadekvatne doze: Koje su moguće posledice
Dozu leka koji treba da popijete propisuje lekar i toga se mora striktno pridržavati čak i kada je reč o najobičnijem sirupu za kašalj. Posebnu pažnju trebalo bi da obrate pacijenti sa kardiovaskularnim bolestima (na primer, oni sa ugrađenim mehaničkim zalistkom), koji, moraju da uzimaju antikoalgulantnu terapiju do kraja života.
Antikoalgulantna terapija mora da se uzima svakodnevno i disciplinovano. Odstupanja zaista mogu da nas koštaju skupo. Neke komplikacije mogu da budu i životno ugrožavajuće. Uzimanje prevelike doze ovih medikamenata može da izazove ozbiljno krvarenje, dok niske doze antikoalgulanata mogu da budu uzročnici tromboza.
U odnosu na zdravstveni problem koji imamo, rizici mogu da se menjaju, ali i kombinuju i umnožavaju. Zato je veoma važno biti informisan o kontraindikacijama.
Prekidamo terapiju čim nam bude bolje ili „nadoknađujemo“ propuštenu dozu
Jedna od najčešćih loših navika koje upražnjavamo u vezi sa upotrebom lekova jeste prekid propisane terapije čim osetimo prve znake poboljšanja.
Kada se određeni medikament pije u određenom vremenskom roku i dozi, poboljšanje ćemo osetiti relativno brzo. Međutim, ukoliko tada prekinemo moguće je da ćemo napraviti sebi više problema: od ponovne pojave simptoma, do potrebe propisivanja nove doze lekova. Ona će doneti i nove moguće neželjene efekte. To nije ništa čudno. Naime, svaki lek može imati neželjena dejstva. Zbog toga se uputstva i daju na uvid pacijentima.
Ako ste zaboravili da popijete antibiotik na vreme, popijte ga čim se setite. Nikako nemojte uzimati pojačanu dozu leka kako biste nadoknadili propušteni „termin“.
