Predijabetes obično ne izaziva simptome. Ipak, brine, jer je preteča dijabetesa tipa 2. To znači da bez intervencije može napredovati do dijabetesa tipa 2, što dovodi u opasnost od niza povezanih komplikacija.
Simptomi predijabetesa
Predijabetes je poznat i kao poremećaj tolerancije glukoze ili poremećaj glukoze natašte. Obično pogađa odrasle osobe između 40 i 60 godina. Ovo je tiho stanje koje retko izaziva primetne simptome. Većina ljudi kojima je dijagnostikovan predijabetes ne zna tačno kada je počeo. Ovo stanje može ostati stabilno godinama pre nego što pređe u dijabetes.
U retkim slučajevima kada predijabetes izaziva simptome, oni su obično suptilni. To znači da ih je lako propustiti ili pogrešno protumačiti kao neke druge zdravstvene probleme.
Znaci predijabetesa su:
- prekomerna glad ili žeđ
- povećanje telesne težine
- umor
- poliurija (često mokrenje)
Komplikacije predijabetesa
Bez lečenja, predijabetes može napredovati u dijabetes tipa 2, stanje koje izaziva brojne zdravstvene komplikacije, uključujući:
- bolesti srca
- vaskularne bolesti (bolest krvnih sudova)
- cerebrovaskularne bolesti (bolest krvnih sudova u mozgu)
- neuropatiju (oštećenje nerava)
- oslabljeno zarastanja rana
- predispoziciju za infekcije
Predijabetes nije povezan sa dijabetesom tipa 1, oblikom koji se obično javlja u detinjstvu. Takođe nije povezan sa dijabetesom insipidusom, stanjem koje utiče na bubrege.
Uzroci nastanka predijabetesa
Insulin je hormon koji proizvodi pankreas. Pomaže ćelijama u telu da skladište glukozu, važan izvor energije. To održava nivo šećera u krvi u zdravom opsegu.
Osobe koje imaju predijabetes, verovatno proizvode dovoljno insulina. Međutim, ćelije tela su otporne na insulin i njegove efekte. To dovodi do smanjenja energije i blago povišenog nivoa glukoze u krvi.
Faktori rizika
Tačan uzrok predijabetesa nije poznat. Međutim, postoji nekoliko poznatih faktora rizika. Na primer, ljudi koji se mnogo ne kreću mogu biti izloženi riziku od predijabetesa. Ostali faktori rizika su:
- hipertenzija (visok krvni pritisak)
- visok nivo holesterola
- gojaznost
- višak telesne masti, posebno u predelu stomaka
Nije jasno da li ovi zdravstveni problemi uzrokuju ili su uzrokovani predijabetesom. Takođe je moguće da ih sve uzrokuje neki drugi faktor.
Povezana stanja
U našem telu može da se desi nekoliko promena pre nego što se razvije predijabetes.
Insulinska rezistencija počinje pre predijabetesa. Ona možda ne uzrokuje visok šećer u krvi.
Slično stanje, nazvano metabolički sindrom, takođe može da se razvije pre ili istovremeno sa predijabetesom. Karakteriše ga:
- višak težine
- hipertenzija
- visok holesterol
- insulinska rezistencija
Dijagnoza predijabetesa
Predijabetes se dijagnostikuje istim testovima krvi koji se koriste za dijagnozu dijabetesa tipa 2.
Pošto predijabetes obično ne izaziva simptome, obično se otkriva tokom rutinskog pregleda za dijabetes. Američko udruženje za dijabetes (ADA) preporučuje pregled sa 35 godina i ponovno testiranje svake tri godine ako su rezultati normalni. Takođe se preporučuje testiranje za odrasle bilo kog uzrasta koji imaju visok indeks telesne mase (BMI) i jedan ili više faktora rizika za dijabetes.
Faktori koji povećavaju rizik od razvoja dijabetesa su:
- roditelj(i) ili brat/sestra sa istorijom dijabetesa
- istorija kardiovaskularnih bolesti
- hipertenzija (krvni pritisak od 140/90 mmHg ili veći) ili uzimanje lekova za lečenje hipertenzije
- nizak nivo HDL (dobrog) holesterola (manje od 35 mg/dL) ili visok nivo triglicerida (250 mg/dL ili više)
- fizička neaktivnost
- stanja povezana sa insulinskom rezistencijom, uključujući crnu akantozu (acanthosis nigricans), tešku gojaznost ili sindrom policističnih jajnika
Dodatno testiranje treba obaviti za osobe koje:
- imaju gestacijski dijabetes (svake tri godine)
- imaju predijabetes (svake godine)
- su HIV pozitivne
Testovi skrininga
Kod predijabetesa, glukoza u krvi je često samo blago povišena. To znači da može biti potrebno više od jedne vrste testa krvi da bi se postavila dijagnoza.
Testovi koji se koriste za skrining za predijabetes su:
- test šećera u krvi natašte: ovim testom meri se šećer u krvi nakon što osoba ništa nije jela i pila osam sati; Nivo šećera u krvi manji od 5.6 mmol/L se smatra normalnim
- test tolerancije na glukozu: ovaj test meri nivo glukoze u krvi pre i posle konzumiranja napitka sa ugljenim hidratima; normalan nivo glukoze posle konzumiranja 75 grama glukoze niži je od 140 mg/d; rezultat od 140 do 199 mg/dL ukazuje na predijabetes, a 200 mg/dL ili više ukazuje na dijabetes
- A1C test: ovaj test meri prosečni nivo šećera u krvi u prethodna tri meseca; predijabetes se dijagnostikuje kada je A1C test u rasponu od 5,7 do 6,4 odsto; sve ispod 5,7 procenata smatra se normalnim; A1C od 6,5 odsto ili više ukazuje na dijabetes.
Praćenje nivoa glukoze
Praćenje nivoa glukoze nije potrebno za predijabetes. Ipak, osobe koje imaju predijabetes mogu da prate nivo glukoze kod kuće. Ovo može pomoći da se prati koliko dobro funkcioniše plan lečenja.
Lečenje predijabetesa
Za lečenje predijabetesa i prevenciju dijabetesa tipa 2 postoje dobro utvrđene strategije.
Promene životnih navika obično su prvi pristup. Za osobe koje imaju prekomernu težinu, gubitak čak 1 odsto telesne težine i redovno vežbanje mogu pomoći u sprečavanju ili odlaganju dijabetesa tipa 2.
Važno je biti dosledan u uvođenju ovih promena. Redovni lekarski pregledi i praćenje nivoa glukoze mogu pomoći da se ostane na pravom putu.
Ostale stvari koje mogu da se urade da bi se kontrolisao predijabetes su:
- smanjenje unosa ugljenih hidrata: ugljeni hidrati utiču na šećer u krvi više od drugih makronutrijenata; posebno je važno izbegavati rafinisane ugljene hidrate, kao što su beli hleb, testenina, pirinač i grickalice; takođe bi trebalo izbaciti sokove i druga zaslađena pića i povećati unos povrća bez skroba
- konzumiranje mediteranske ishrane: to znači fokusiranje na voće, povrće i zdrave masti poput orašastih plodova, semenki i maslinovog ulja
- bavljenje fizičkom aktivnošću: vežbanje pomaže u održavanju težine i pomaže telu da bolje koristi insulin; fizička aktivnost može smanjiti rizik od dijabetesa za 30 do 50 odsto
Ako promene životnih navika nisu efikasne, lekar može preporučiti lekove.
