Foto: Shutterstock
Rak bubrega često se slučajno otkriva, lekarima nije poznato zbog čega dolazi do razvoja karcinoma bubrega, ali na velikim svetskim klinikama i pored svih teškoća nade se polažu u nove načine lečenja ove bolesti. U poslednje dve decenije razvijaju se terapeutske mogućnosti uz koje pacijenti imaju duži životni vek i kvalitetniji život.
– Pre dve decenije prosečno preživljavanje pacijenata sa uznapredovalim karcinomom bubrega bilo je godinu dana, sada je medijana preživljavanja između pet i šest godina – kaže prof. dr Brian Rini sa Vanderbilt University Medical Center u Nešvilu.
Tome su u bitnoj meri doprinele sve bolje imidžing dijagnostičke metode.
– Većina karcinoma bubrega otkrije se slučajno, na snimanju na koje su pacijenti upućeni zbog sumnje na neke druge zdravstvene probleme. Na snimcima pacijenata koji su se žalili na gorušicu, bolove u leđima, posle saobraćajnih nesreća, dešava se da se otkrije i rak bubrega – kaže urolog prof. dr William Huang sa NYU Grossman School of Medicine.
Kada se bolest otkrije u početnim stadijumima moguće je lečenje.
– Napredak u imidžingu omogućava lekarima da vide da li je reč o malignim ili benignim promenama. Može mnogo bolje da se posmatra tumor, tako da u nekim slučajevima nije potrebna biopsija – kaže dr Huang.
Hirurzi kada potvrde rak odstranjuju bubreg, savremeno lečenje sada omogućava uklanjanje samo dela bubrega zahvaćenog promenama, kaže dr Huang.
– Trenutno se rade klinička ispitivanja, a metode kojima se uklanja tumor su potpuno neinvazivne. Nema reza, tumor bi mogao da se uklanja ultrazvučnim talasima koji bi razbijali maligne ćelije – navodi dr Huang.
Reč je o histotripsiji, postupku kojim se ultrazvučni talasi ciljano usmeravaju na tumor, stručnjaci veruju da će na ovaj način moći da se leči tumor jetre, bubrega, prostate.
Ovaj postupak razvijen je u Univerzitetu Mičigen u SAD unutar kliničke studije #HOPE4LIVER-, a od 2021. studije se sprovode na ljudima u Rogel Cancer Center.
Pacijenti koji zbog osnovnih zdravstvenih problema nisu kandidati za operaciju, moći će da imaju na raspolaganju nove terapijske mogućnosti, kaže dr Catherine Spina, specijalista za lečenje raka bubrega i profesor radijacione onkologije na Columbia University’s Vagelos College of Physicians and Surgeons u Njujorku.
– Moguće su sada veće doze zračenja tokom kraćeg vremena vremenskog perioda. Bitno je da je zračenje ciljano i da je usmereno na kancerogeno tkivo, kako bi se maksimalno izbeglo zračenje okolnih tkiva – objašnjava dr Spina.
Ukoliko je bolest uznapredovala pojedini pacijenti neće biti kandidati za neinvazivne terapije. Razvoj hirurških tehnika u poslednjih 10 godina omogućio je ipak i da ove procedure budu ciljane i manje invazivne. Radi se na razvoju robotike, objašnjava dr George Schade, stručnjak urolog i profesor na University of Washington.
– Robotske operacije su veliki napredak u odnosu na minimalno invazivne laparoskopske operacije. Novi robotski instrumenti nude veću mobilnost hirurgu. Oni su kao „male šake lekara u telu pacijenta“ – kaže dr Huang.
Lekari navode da nije bilo davno vreme kada lekari nisu mogli pacijentima posle operacije da ponude ništa drugo osim hemoterapije, koja nije bila dovoljno efikasna.
U poslednje dve decenije došlo je do razvoja lekova, neke terapije podstiču imunološki odgovor organizma, dok druge pokušavaju da na različite načine uspore ili zaustave rast i razvoj raka.
„Checkpoint“ inhibitori ili inhibitori kontrolnih tačaka otkrivaju maligne ćelije koje nastoje da se „sakriju“ od T- ćelija. Tumor stalno nastoji da pronađe način da neutralizuje imunološki sistem, uloga inhibitora je da to spreči. Kada TE ćelije otkriju ćelije raka, mogu da ih napadnu.
– Lekovi poznati kao inhibitori kontrolnih tačaka sprečavaju da maligne ćelije prevare imuni sistem – kaže onkolog dr Bobby Liaw sa Mount Sinai Health System.
U Srbiji se karcinom bubrežnih ćelija (najčešći maligni oblik tumora bubrega) godišnje dijagnostikuje kod 800 pacijenata. Oko 25 do 35 odsto bolesnika ima metastaze pri postavljanju dijagnoze, dok 30 odsto lokalizovanih tumora razvija udaljene metastaze posle hirurškog tretmana.
Lekari naglašavaju da ciljana terapija produžava za 36 meseci preživljavanje kod karcinoma bubrežnih ćelija. Problem je ipak što ova terapija ima neželjene reakcije, pa je potrebno da pacijenti dobiju efikasniji način lečenja.
Stručnjaci navode da je razvojem imunoterapije i sinteze lekova poznatih kao „checkpoint“ inhibitori omogućeno produženje medijane preživljavanja na 55 meseci. Imunoterapija za lečenje karcinoma bubrežnih ćelija dostupna je od 2022. u Srbiji, ali samo u drugoj terapijskoj liniji.
Lekari navode da su najbolji rezultati lečenja kada se ovako moćna terapija primeni što ranije. Zlatni standard u svetu je kombinacija imunoloških „checkpoint“ inhibitora i terapija usmerena na ciljne molekule, već u prvoj liniji lečenja, naglašavaju naši stručnjaci.
Dr Liaw naglašava da neće svi isto odgovoriti na terapiju i upozorava da je bitno pre primene bilo kakve nove terapijske procedure sagledaju i dobre, ali i moguće neželjene reakcije leka.
Lekari naglašavaju da bi skrining mogao da bude dobar oblik prevencije raka bubrega. Bol i krv u urinu neće se javiti kod svih pacijenata. Stručnjaci ističu da su ultrazvučni pregled i analiza urina dobar način rane dijagnostike ove bolesti, kada su velike šane da dođe do oporavka.