Salo na stomaku kod žena ili višak abdominalne masti ima veze sa rasprostranjenim hroničnim bolom, otkrila je prva studija te vrste, objavljena u časopisu Regional Anesthesia & Pain Medicine. Smanjenje viška masnih naslaga u abdomenu može da pomogne da se smanjenji hronični mišićno-skeletni bol, posebno ako se javlja na više mesta na telu, ukazuju istraživači.
Salo na stomaku kod žena izaziva bol na više mesta na telu
Prethodno objavljeno istraživanje pokazalo je da gojaznost ima veze sa mišićno-skeletnim bolom, ali nije poznato da li višak masnog tkiva može da se dovede u vezu sa hroničnim mišićno-skeletnim bolom i na više mesta na telu, kažu istraživači. Kako bi to saznali, izvukli su podatke za 32.409 učesnika u studiji UK Biobank koji su popunili upitnike i prošli zdravstvene procene. Oko polovine (51 odsto) su bile žene, a njihova prosečna starost bila je 55 godina.
Učesnici studije bili su podvrgnuti MR skeniranju abdomena kako bi se izmerila količina masti oko trbušnih organa (visceralno masno tkivo) i količina masti neposredno ispod kože, koja može da se uštipne (potkožno masno tkivo). Kada su prisustvovali skeniranju, učesnici su upitani da li su imali bol u vratu/ramenu, leđima, kuku, kolenu ili „po celom telu“ duže od 3 meseca.
Veći broj bolnih mesta na telu žena izaziva salo na stomaku
Magnetna rezonanca ili MRI skeniranje i procene bola ponovljene su oko 2 godine kasnije za 638 učesnika. Sveobuhvatne analize pokazale su vezu između broja mesta hroničnog bola i visceralnog masnog tkiva, potkožnog masnog tkiva, odnos ta dva tkiva i težine. Ta veza je bila jača kod žena, među kojima je odnos šanse za pojavu većeg broja hroničnih bolnih mesta bio udvostručen u slučaju visceralnog masnog tkiva, a kod onih koje su imale potkožno masno tkivo rizik za pojavu hroničnog bola je bio za 60 odsto veći. Kod muškaraca, ovi odnosi su bili skoro duplo manji. Uglavnom, što je bilo više masnog tkiva kod žena to su bili i veći izgledi za pojavu hroničnog bola.
Naslage masnoće treba da budu meta za lečenje
Istraživači ističu da je ovo bila opservaciona studija i kao takva ne može da utvrdi uzrok i posledicu, kao i da je bilo određenih ograničenja. Ali, zaključuju da je „adipozno tkivo abdomena u vezi sa hroničnim mišićno-skeletnim bolom, što ukazuje da prekomerne i ektopične naslage masti mogu da budu uključene u patogenezu višestrukog i široko rasprostranjenog hroničnog mišićno-skeletnog bola.“
Stoga, smanjenje abdominalne adipoznosti, kako navode, može da se smatra „metom“ za lečenje hroničnog bola, posebno kod osoba sa bolom na više mesta i široko rasprostranjenim bolom. A to što je rizik od pojave hronične boli izraženiji kod žena objašnjavaju kao posledicu polnih razlika u distribuciji masti i hormona.
