Meta-analiza otkrila je da uzimanje 325 mg aspirina dnevno, što je tipična doza u jednoj tableti, smanjuje rizik od razvoja CRC za 35 odsto, dok je najcitiranija studija iz 2010, objavljena u časopisu The Lancet, pokazala da svakodnevno uzimanje niske doze aspirina smanjuje pojavu raka debelog creva za 24 procenta i smrtnost od kolorektalnog karcinoma za 35 odsto tokom 20 godina. Dokazi koji se odnose na aspirin i CRC toliko su intrigantni da više od 70.000 ljudi trenutno učestvuje u više od dve desetine kliničkih studija širom sveta, testirajući aspirin kao intervenciju u CRC.
Znamo da aspirin inhibira enzime ciklooksigenaze (COKS) – COKS-1 i COKS-2, posebno – i da je COKS-2 put uključen u razvoj i napredovanje CRC, objasnio je dr Marco Scarpa, hirurg na Univerzitetu Padova u Padovi, Italija.
– Međutim, novo što smo otkrili jeste da aspirin može imati direktnu ulogu u jačanju imunološkog nadzora – kaže dr Scarpa.
U aprilu je tim dr Scarpe objavio rad u časopisu Cancer koji opisuje mehanizam koji pruža dublji uvid u vezu aspirina i CRC.
Dr Scarpa predvodi grupu istraživača studije IMMUNOREACT, koja predstavlja saradnju desetina naučnika širom Italije koji sprovode studije o imunom nadzoru rektalnog karcinoma. U osnovnoj studiji, IMMUNOREACT 1, tim je kreirao i analizirao bazu podataka 238 pacijenata koji su bili podvrgnuti operaciji CRC na Azienda Ospedale Università di Padova, u Padovi, Italija, u periodu od 2015. do 2019. godine.
Koristeći istu bazu podataka, najnoviji nalazi IMMUNOREACT 7 fokusirali su se na sudbinu 31 pacijenta (13 odsto) koji su redovno koristili aspirin.
Istraživači su otkrili da redovna upotreba aspirina nije uticala na stadijum kolorektalnog tumora pri postavljanju dijagnoze, ali je ukupna ocena tumora bila značajno niža, posebno kod pacijenata sa BRAF mutacijama. Redovni korisnici aspirina takođe su imali manju verovatnoću prisustva nodalne metastaze i metastatske limfne čvorove, a ovaj efekat bio je izraženiji kod pacijenata sa proksimalnim (na desnoj strani) karcinomom debelog creva u odnosu na distalni (na levoj strani).
Ono što je najvažnije jeste da je IMMUNOREACT 7 otkrio da aspirin ima korisne efekte na imunološko mikrookruženje CRC. Istraživački tim otkrio je da aspirin direktno povećava prisustvo antigena na tumorskim ćelijama gastrointestinalnog epitela, što može da usmeri imuni odgovor tela na borbu protiv raka.
Na makro nivou, korisnici aspirina u studiji imali su veću verovatnoću da imaju visoke nivoe limfocita koji infiltriraju tumor (TIL). Tim dr Scarpe ranije je pokazao da visoki nivoi CD8+ i CD3+ TILa predstavlja prediktor uspešne neoadjuvantne terapije kod rektalnog karcinoma.
Citotoksični CD8+ T limfociti su ključni za imunološki odgovor na kancer, a u najnovijem istraživanju, visok odnos CD8+/CD3+ T limfocita bio je češći kod korisnika aspirina, što ukazuje na jaču prisutnost CD8+ limfocita koji uništavaju kancer. Ekspresija CD8 beta+, markera aktivacije CD8+ limfocita, takođe je bila pojačana kod korisnika aspirina.
Najznačajnije otkriće, prema rečima dr Scarpe, bilo je da korisnici aspirina češće pokazuju visoku ekspresiju CD80 na površini svojih rektalnih epitelnih ćelija.
CD80 je molekul koji omogućava T ćelijama da identifikuju tumorsku ćeliju kao stranu i da je unište. Iako ćelije raka mogu smanjiti svoj CD80 kako bi izbegle da ih T ćelije otkriju, studija pokazuje da aspirin pomaže da se osujeti ova strategija tako što povećava proizvodnju CD80 na površini tumorskih ćelija.
Istraživači su potvrdili kliničke nalaze pokazujući da aspirin povećava ekspresiju gena CD80 u laboratorijski kultivisanim CRC ćelijama.
Sve u svemu, ovi novi podaci ukazuju na to da aspirin pomaže u aktiviranju imunološkog sistema, što objašnjava njegov potencijalni hemopreventivni efekat na CRC.
Međutim, jedan zbunjujući rezultat bio je da je aspirin pojačao ekspresiju PD-L1 gena u CRC ćelijama, kaže dr Joanna Davies, imunolog na čelu Instituta za biomedicinska istraživanja u San Dijegu, San Dijego, Kalifornija, koja nije bila uključena u studiju. .
PD-L1 služi kao prekidač za isključivanje za patroliranje T ćelija, što tumorsku ćeliju štiti od prepoznavanja.
– Ako aspirin indukuje PD-L1 na ćelijama raka, to je potencijalni problem. Idealna terapija bi mogla biti kombinacija aspirina za poboljšanje CD8 T ćelija u tumoru i blokada imunološke kontrolne tačke za blokiranje PD-L1 – kaže dr Davies.
Dr David Kerr složio se da bi visoke doze aspirina i imunoterapija mogle biti „malo efikasnije”. Međutim, ovu kombinaciju sprečili bi ekonomski aspekti razvoja lekova: „Da li će iko ikada sprovesti ispitivanje na 10.000 pacijenata da bi to dokazao? Niko nikada,” kaže dr Kerr, profesor onkologije na Univerzitetu u Oksfordu.
Uprkos malom broju pacijenata u ovoj studiji, dr Kerr je ohrabren IMMUNOREACT analizom. – – Ovo je uverljiv naučni rad i prilično obećavajuće istraživanje mikrookruženja tumorskog imunog sistema i efektima koje aspirin na njega ima – zaključio je dr Kerr.