Hormonska terapija može biti u različitim oblicima, uključujući flastere za kožu Foto Shutterstock
Čak i nakon menopauze, značajan broj žena u šezdesetim, sedamdesetim i osamdesetim godinama nastavlja da doživljava simptome poput valunga. Nova studija pokazuje da ako hormonska terapija počne da se uzima u šezdesetim godinama kako bi zdrave žene ublažile ove simptome, sa njom bezbedno mogu da nastave u svojim sedamdesetim ili čak osamdesetim.
Studija sprovedena u stvarnom svetu potvrdila je da žene od 65 i više godina, koje su bile na hormonskoj terapiji zbog simptoma menopauze, obično mogu da nastave da je uzimaju bezbedno čak i u svojim sedamdesetim i osamdesetim godinama.
Da bi došli do ovog zaključka, kanadski naučnici ispitali su karakteristike, bezbednost i motivaciju starijih žena koje su hormonsku terapiju koristile u proseku 18 godina. Rezultati analize predstavljeni su na godišnjem sastanku Društva za menopauzu u Čikagu od 10. do 14. Septembra ove godine. (Studija se još nije pojavila u recenziranom medicinskom časopisu.)
– Želeli smo da proučimo ovu grupu pacijentkinja jer ih imamo dosta u našoj klinici, od kojih mnoge godinama pratimo – kaže glavna autorka dr Wendy Wolfman, direktorka Klinike za menopauzu i Klinike za prerano otkazivanje jajnika u bolnici Mount Sinai u Torontu.
Ranije, mnogi lekari verovali su da žene moraju da prekinu hormonsku terapiju nakon pet godina, iako bi simptomi menopauze mogli da se pogoršaju. Mnoge žene osećale su se daleko bolje dok su uzimale ove lekove, kaže dr Wolfman.
– Ova studija može da uveri lekare da će pacijentkinje dobro podnositi nastavak hormonske terapije za menopauzu sve dok su dobro i nemaju nikakve apsolutne kontraindikacije na ove lekove – kaže ona.
– Ovi nalazi ne iznenađuju. Oni ponovo pokazuju da ne samo da je bezbedno nastaviti sa hormonskom terapijom dugoročno, već da postoje i koristi njenog uzimanja – kaže dr Lauren Streicher, profesor akušerstva i ginekologije na Northwestern Medicine u Čikagu i autor nekoliko knjiga o zdravlju žena, koja nije bila uključena u studiju.
Žene koje prolaze kroz menopauzu mogu imati valunge u proseku sedam godina, a kod nekih mogu trajati 10 godina ili duže, ističe dr Streicher. Zapravo, do 40 procenata žena u šezdesetim i 10 do 15 odsto u sedamdesetim i dalje imaju valunge. Za ove žene, dugotrajna hormonska terapija može pružiti kontinuirano olakšanje od valunga, ali i poboljšati zdravlje kostiju, bolove i kvalitet života, dodaje dr Streicher.
Ova studija bila je retrospektivna analiza (osvrćući se na već prikupljene informacije) 110 žena starosti 65 i više godina koje su trenutno koristile hormonsku terapiju. Oko 8 odsto imalo je 80 ili više godina.
Žene su u proseku imale 50 godina kada su prolazile kroz menopauzu, a 52 u proseku kada su započele hormonsku terapiju. Većina žena uzimala je hormonsku terapiju zbog valunga. Drugi razlozi bili su suvoća vagine, noćno znojenje i drugi poremećaji spavanja, promene raspoloženja i smanjena seksualna želja.
Otprilike 2 od 3 žene nikada nisu pokušale da prestanu da uzimaju hormonsku terapiju zbog stalnih simptoma ili zbog boljeg kvaliteta života. Većina onih koje su pokušali da prekinu hormonsku terapiju ponovo su je započele jer su im se simptomi vratili.
Kada su naučnici istražili dugoročno zdravstveno stanje ovih žena, primetili su da nije bilo povećanja prijavljenih slučajeva moždanog udara, srčanog udara ili kancerogenih promena na materici. Najčešći negativan učinak hormonske terapije bio je postmenopauzalno krvarenje.
Ovi nalazi pružaju važnu potvrdu da hormonska terapija može nastaviti da pruža olakšanje simptoma menopauze, kao i poboljšanje kvaliteta života kod starijih žena, kaže dr Wolfman.
– Kada govorimo o ženama koje mogu bezbedno da nastave da uzimaju hormonsku terapiju, njihove želje kako stare treba da poštujemo i da im ne uskraćujemo koristi od nastavka terapije koja zaista nema ogroman rizik – dodaje ona.
Postoje mnoge prednosti hormonske terapije koje prevazilaze smanjenje valunga, a ideja da žene treba da koriste ovaj tretman samo nekoliko godina nikada nije bila zasnovana na podacima, kaže dr Streicher.
Produženje hormonske terapije duže od pet godina možda nije najbolja opcija za sve žene, kaže dr Stephanie Faubion, medicinski direktor Društva za menopauzu i direktor Centra za žensko zdravlje Mayo Clinic u Džeksonvilu, Florida.
– Važno je da svaka žena u saradnji sa svojim lekarom ima individualizovanu procenu rizika i da se uzmu u obzir faktori kao što su rizik od kardiovaskularnih bolesti i raka dojke i potreba za kontinuiranom terapijom, kao i lični izbor.
Ovi razgovori treba da se odvijaju redovno, imajući u vidu da se odnos između rizika i koristi može promeniti kako žena stari, dodaje dr Faubion.
Međutim, samo godine same po sebi ne bi trebalo da primoravaju ženu da odustane od hormonske terapije. „Za većinu žena nije neophodno prekinuti hormonsku terapiju samo zato što su dostigle unapred određenu starost. Neke žene mogu i dalje imati koristi,” kaže dr Faubion, koja nije bila uključena u istraživanje.
I Društvo za menopauzu i Američki koledž akušera i ginekologa podržavaju nastavak hormonske terapije kod žena starijih od 65 godina, pod uslovom da postoji redovna evaluacija i savetovanje u vezi sa potencijalnim rizicima i koristima. Ova promena priznaje da starosna granica za prekid terapije treba da bude personalizovana, a ne obavezna.
Ovi nalazi ne znače da je početak hormonske terapije siguran, efikasan ili preporučen za sve žene starije od 65 godina, napominje dr Wolfman.
Hormonska terapija obično se ne preporučuje ženama koje su imale sledeća stanja:
Postojeći dokazi sugerišu da za starije žene koje su prošle kroz menopauzu pre deceniju ili duže, rizici od početka hormonske terapije po prvi put nadmašuju koristi.
– Ovo nije studija koja kaže da žene u sedamdesetim godinama mogu da započnu hormonsku terapiju. Važno je napraviti razliku, jer postoje starije žene koje se ne osećaju dobro i koje su bile uskraćene za mogućnost da prime hormonsku terapiju zbog rezultata ranijih istraživanja i sada traže pomoć – kaže dr Wolfman.