Kod starijih osoba važno je ne odbaciti umor kao deo procesa starenja i istražiti da li postoji organski uzrok umora Foto Shutterstuck
Iako je uobičajeno da u starosti osećamo umor, konstantan ili ozbiljan umor može ukazivati na osnovni zdravstveni problem koji specijalista treba pažljivo da proceni i nadgleda
Hronični umor kod starijih ljudi definiše se na isti način kao i kod mlađih, ali kod starijih dobija drugačiju dimenziju jer je važno da se ne previde organski uzroci umora.
Kada se starija osoba umori, postoji prirodna tendencija da ljudi to zanemare, pripisujući to samo delu procesa starenja. Naravno, važno je imati malo razumevanja i to prihvatiti, jer niko više ne može da bude tako sposoban ili energičan kao što je bio u mladosti.
Međutim, podjednako je važno ne odbaciti umor kao deo procesa starenja i istražiti da li postoji organski uzrok umora, bolest koja se može lečiti ili višestruki problem koji zahteva različite nivoe pristupa – od vežbanja i ishrane do lekova ili revizije lekova.
Mnogi takođe zaboravljaju da, kako osoba stari, može imati manju toleranciju na neželjene efekte lekova koji su im propisani u 40-im i 50-im godinama kada su prvi put razvili zdravstvene probleme (na primer, hipertenziju).
Sva ovo zahteva da stručni tim specijalista pažljivo ispita i sarađuje sa pacijentom, fokusirajući se na ono što pacijent želi i šta pacijent oseća kako bi pokušali da shvate suštinu problema.
Znaci su isti u svim starosnim dobima.
Ljudi mogli prestati da budu aktivni kao što su bili ranije, mogu odustati od aktivnosti jer zbog njih ostaju bez daha ili se umore, mogu postati više apatični ili delovati loše raspoloženi jer ne obavljaju toliko aktivnosti kao ranije. Osim ovoga, mogu imati problema sa spavanjem i njihov apetit takođe može da se promeni.
Ponekad mogu postojati i fizičke promene pa ljudi izgledaju starije, osećaju se iscrpljeno ili gube ili dobijaju na težini. U nekim slučajevima, ljudi koji doživljavaju umor mogu takođe razviti neurološke simptome, kao što su trzaji ili određena sporost u kretanju.
Isto tako, mogu postojati i fizički znaci koji zahtevaju detaljnije ispitivanje kako bi se utvrdilo da pacijent ne razvija uobičajene uzroke neurološkog umora, kao što su Parkinsonova bolest ili cerebrovaskularna bolest.
Štaviše, neki ljudi mogu imati i sitne moždane udare dok spavaju. Ovi udari mogu dugo ostati neprimećeni jer ne dovode do slabosti u jednoj ruci ili licu, ili zato što udari nisu očigledni.
Stoga, kod starijih osoba, umor je ponekad više od unutrašnjeg osećaja – to je nešto što ljudi oko njih mogu da prepoznaju.
Kod starijih osoba postoji čitav spektar zdravstvenih stanja koja mogu izazvati umor, baš kao i kod mlađih ljudi. Ako je kod mladih, na primer, uzrok umora preterana aktivnost ili nedostatak odmora, kod starijih ljudi mogu da se pojave bolesti i stanja. To uključuje neurološka stanja, kao što su Parkinsonova bolest, cerebrovaskularna bolest ili moždani udar, koji mogu izazvati ogroman umor. Pored toga, demencija takođe može izazvati veliki umor.
Uzrok su često i lekovi. To uključuje lekove koje starije osobe uzimaju ili su ih uzimale duže vreme, kao i lekove koji više nisu toliko efikasni ili se ne podnose dobro kao ranije.
Isto tako, anemija ili nedostaci u ishrani takođe mogu izazvati umor, što bi trebalo detaljnije ispitati kako bi se utvrdilo da li je izvor nedostataka ozbiljno stanje (kao što je rak debelog creva) ili osoba manje jede jer se oseća depresivno.
Najvažnije od svega, važno je ne otpisati nijedan od ovih uzroka kao normalan deo starenja.
Pošto je umor kompleksno zdravstveno pitanje, konsultacije su duge, kaže dr Maria Corretge, renomirani konsultant gerijatar i lekar opšte medicine sa specijalizacijom hroničnog umora i zdravog starenja. To je zato što specijalista mora da postavi mnoga pitanja i izgradi odnos sa pacijentom, tako da proces evaluacije ne deluje previše nametljivo ili bez svrhe.
Stariji ljudi ponekad takođe zanemaruju sopstveni umor do te mere da ne žele da uznemiravaju specijalistu ili imaju osećaj da neće biti prihvaćeni ili da im neće verovati ako se požale na sitne simptome koje doživljavaju. Uprkos tome, veoma je važno konsultovati se o umoru, jer postoje stvari koje mogu da se urade i da pomognu.
Ali, postoji i mala grupa starijih pacijenata kojima će biti potrebno da se kaže da moraju da prihvate da nisu energični kao pre.
Obično će umor biti multifaktorski, što znači da postoji mnogo faktora koji mu doprinose. Iz tog razloga veoma je korisno imati specijalistu koji je detaljno ispitao hronični umor pacijenta i dobro ga upoznao, jer ako nešto pođe po zlu u budućnosti, specijalista će moći da primeti, objasni i da ukaže na prave uzroke.
Upravljanje i lečenje zavisi od uzroka. Umor je u mnogim slučajevima multifaktorski, ali postoje određene situacije u kojima se umor na neki način uklapa u samu osobu, što otežava prekid ovog ciklusa.
Rešenje nije čarobna pilula koja će ukloniti umor – ona ne postoji ni za mlađe ni za starije pacijente. Upravljanje podrazumeva pronalaženje uzroka i pokušaj da se svakim uzrokom pozabavi na najbolji mogući način. Ovo bi moglo uključivati prestanak uzimanja lekova, savetovanje za uvođenje određenih promena životnih navika, ispitivanje uzroka moguće anemije i odgovarajuće lečenje, upravljanje osnovnim neurološkim stanjem ili jednostavno, sprečavanje da se stvari pogoršaju.
Dakle, upravljanje i lečenje zaista zavisi od svakog pojedinačnog slučaja. Ne postoji odgovor za umor kao takav, jer je umor simptom, a ne bolest.