Dr Tatjana Pavlović i prim dr Miloš Počekovac: Samopregled i klinički pregled čuvaju zdravlje dojki, a radiolog vrši procenu kada je u odnosu na širu sliku stanja pacijentkinje potrebna koja dijagnostička metoda Foto: privatna arhiva/Shutterstock
Oktobar je mesec borbe protiv raka dojke, ali i mesec u kome ekipa eKlinika portala obeležava četiri godine posvećenosti idejama od kojih ne odustajemo: širenju zdravstvene kulture, svesti o preventivi i neophodnosti vraćanja poverenja u nauku zasnovanu na dokazima. Zbog toga tokom oktobra objaviti niz tekstova sa ciljem smanjenja stope smrtnosti od ovog karcinoma i što ranijeg prepoznavanja i dijagnostikovanja bolesti. Rak dojke je izlečiv, a uslov za to je što ranije postavljanje dijagnoze i početak lečenja.
Jedna od najčešćih dilema naših čitateljki je kada uraditi koji pregled dojki. Jedan broj žena ima neopravdani strah od mamografije, te su mišljenja da je za svaku od njih bez obzira na godine, zdravstveno stanje i genetičku predispoziciju dovoljno uraditi ultrazvuk. Posebno poglavlje predstavlja samopregled, o kome će više reči biti u nastavku teksta.
– Opšti stav je da žene do 40. godine života treba da urade ultrazvučni pregled dojki jednom godišnje. Inicijalna mamografija se radi sa 40 godina, kao i kod starijih žena u sklopu skrining programa, na dve godine. Kako se navedene procedure zasnivaju na različitim principima, radiolog ih primenjuje u odnosu na godine starosti, porodičnu i ličnu anamneze – kaže u razgovoru za eKlinika portal dr Tatjana Pavlović, specijalista radiologije.
Prema rečima dr Pavlović, ultrazvučni pregled dojki je savremena i brza dijagnostička metoda, koja koristi ultrazvučne talase za detekciju različitih patoloških promena u dojkama i regionalnim limfaticima. Bezbolna je, bezbedna i neškodljiva procedura, jer nema upotrebe jonizujućeg zračenja. Zbog tehničkih karakteristika, ultrazvuk je prvenstveno pogodan za žene mlađe od 40 godina čije tkivo, objašnjava naša sagovornica, dominantno ima žljezdanu građu. Ponekad se takva struktura dojki ne može precizno evaluirati drugim radiološkim i imidžing metodama, objašnjava dr Pavlović, koja ima višedecenijsko iskustvo u obavljanju dijagnostičkih procedura: ultrazvuk dojki, mamografija, magnetna rezonanca i biopsija dojki.
Specijalista radiologije naglašava da se ultrazvučnim pregledom na osnovu jasnih kriterijuma može definisati da li su u pitanju benigne ili maligne promene.
– Najčešće benigne promene u dojkama su su dobroćudni tumori i ciste, među kojima su najčešći fibroadenomi. Na ultrazvučnom pregledu često možemo da uočimo i druge tumorske promene benignog aspekta kao što su hamartomi, lipomi, filodni tumori, adenofibrolipomi… Pouzdano se mogu videti suspektne tumorske promene, pre svega karcinomi, ali i druge tumorske solidne promene poput Hočkinovog limfoma (Hodgkin lymphoma). Ultrazvuk je dragocen i kod drugih stanja u dojkama, na primer, kod pregleda dojki sa implantima ili kod trudnica jer nema jonizujućeg zračenja. Često se koristii za brzu orjentaciju u proceni postoperativnih komplikacija – naglašava dr Tatjana Pavlović.
Mamografija je i u svetu i kod takozvani zlatni standard za ranu detekciju karcinoma dojke, pre svega kod žena sa lipomatoznom građom tkiva. Takođe je prva i osnovna metoda pregleda dojki za žene starije od 40 godina. Pored toga, mamografija je jedina metoda koja može pouzdano da detektuje kalcifikacije, koje su ponekad znak za rak dojke. One gotovo nikad ne izazivaju simptome, a premale su da bi se osetile ili napipale.
– Mamografski, rak dojke se vidi kao stelatna-nepravilna tumorska promena. Uvek budi pažnju da se možda radi o suspektnoj promeni i savetuje se dalja evaluacija – biopsija. Kod određenog procenta žena starijih od 40 godina neretko se sreće žlezdana struktura parenhima ili intermedijarna (tada je žlezdano tkivo u dojci očuvano u 50-75 odsto slučajeva). Tada mamografija može da ima i smanjenu sezitivnost ali i specifičnost u detekciji i kvalifikaciji tumorskih promena. U tim slučajevima je neophodno uraditi dodatnu (dopunsku) dijagnostiku. Prva u nizu dodatnih procedura je ultrazvuk – priča naša sagovornica i dodaje:
– Često svoje mesto u dijagnostičkim procedurama ima i magnetna rezonanca (MRI) dojki. Promene klasifikovane BI RADS numeracijom od 3 do 5 zahtevaju dalju evaluaciju, odnosno biopsiju. Biopsijom dojke uzima se mali deo tkiva dojke kako bi se potvrdila dijagnoza, odnosno dobio pH rezultat. Vrsta biopsije zavisiće od dijagnostičke procedure kojom smo videli promenu u dojci.
Prim dr Miloš Počekovac, hirurg i supspecijalista onkologije objšanjava da klinički pregled dojke podrazumeva temeljnu dijagnostičku proceduru, koja obuhvata anamnezu i fizikalni pregled. Prema njegovim rečima, razlog za obavljanje kliničkog pregleda može biti redovan (sistematski) pregled, razvojna anomalija, povreda, bol, tumor u dojci, vlaženje ili curenje iz bradavice, uvećanje limfnih čvorova u pazušnoj jami:
– Klinički pregled je idealno obaviti između 5. i 12. dana menatualnog ciklusa. Sastoji se iz inspekcije i palpacije. U okviru inspekcije vršimo proveru izgleda, oblika, veličine, simetrije dojki, deformiteta kože, venskog crteža, položaja areole i bradavice. Opipavanje (palpaciju) dojke vršimo u sedećem i ležećem položaju pacijentkinje, sa dve trećine prstiju ili šakom koja je položena na dojke. Ustanovljava se stanje limfnih čvorova, dok se u sedećem položaju najbolje opipavaju promene u gornjim delovima dojki. Kada je pacijentkinja u ležećem položaju, možemo bolje osetiti promene u donjoj polovini dojke. Ako lekar kliničkim pregledom ustanovi da postoji neka promena ili sumnja na rak dojke, pacijentkinja se upućuje na dodatnu dijagnostiku.
Prim dr Počekovac naglašava da je samopregled dojke izuzetno značajna, ali dopunska (komplementarna) metoda redovnom kliničkom pregledu:
– Za razliku od kliničkog pregleda, koji obavlja izabrani lekar, ginekolog ili onkohirurg jednom ili dva puta godišnje, samopregled dojke trebalo bi vršiti jednom mesečno i to između 5. i 12. dana menstrualnog ciklusa (kao i klinički pregled). Nije dovoljno da žena obavlja jedino samopregled jer postoje brojne promene koje nije moguće palpirati. Recimo, ako je promena narasla do 2 cm a malignog je porekla, onda će žena možda moći da je opipa. Ali, tada može biti izgubljena šansa za minimalno invazivno lečenje. Moderna dijagnostika omogućava da promene malignog porekla otkrijemo kada su veličine samo nekoliko milimetara, a takve je najčešće nemoguće otkriti samopregledom. Naš cilj kao lekara je da otkrijemo promene u što ranijem stadijumu – jasan je sagovornik eKlinika portala.
Njegova preporuka za obavljanje samopregleda je da ga žene praktikuju tokom i nakon tuširanja, budući da voda i sapunica omekšavaju kožu. To će, prema rečima prim dr Miloša Počekovca, olakšati samopregled. Moći će jasnije da se opipaju promene na dojkama. Samopregled se vrši u stojećem i ležećem položaju, a evo i detaljnih uputstava našeg sagovornika, koji se dugi niz godina bavi lečenjem bolesti dojke.
Ležeći položaj je bolji za opipavanje većih (voluminoznijih) dojki, jer će se žlezda razliti preko zida grudnog koša. Takođe, u ležećem položaju se bolje opipavaju promene u donjim delovima dojke. U ležećem položaju podignemo ruku iznad glave i postavimo jastuk ili peškir ispod lopatice. Suprotnom rukom opipavamo sve delove dojke, kao i pazušnu jamu. Desnom rukom opipavamo levu dojku, i obrnuto. Na kraju pregleda lagano pritisnuti obe bradavice kako bi se proverilo postoji li iscedak ili tečnost.
Postavimo ruke pored tela ispred ogledala. Podignemo jednu ruku iznad glave, a drugom rukom kružnim pokretima opipavamo sve delove dojke.
Desnom rukom opipavamo levu dojku, i obrnuto. Potrebno je šakom ili sa dve trećine prstiju opipavati dojku, kako bi se dobio osećaj trodimenzionalnosti uočljive promene. Nije ispravno to raditi vrhovima prstiju.
Ukoliko primetite bilo kakve promene u toku pregleda, hitno se javite lekaru.