Protein u urinu ili proteinurija označava abnormalno visoke koncentracije proteina u krvi. Prisustvo proteina u urinu može da se poveća posle fizičke aktivnosti, kao rezultat emotivnog stresa ili zbog uzimanja nekih lekova, tokom trudnoće… Međutim, u drugim slučajevima, proteinurija može da bude znak loše funkcije bubrega ili nekog drugog oboljenja.
Protein u urinu znači da bubrezi ne filtriraju krv kako treba
Lekari objašnjavaju da nekoliko proteina može da iscuri u urin, a najčešće albumin. U slučaju da nečiji urin sadrži višak proteina, to obično ukazuje na to da bubrezi ne filtriraju krv pravilno. Unutar bubrega nalaze se sićušni krvni sudovi zvani glomeruli. Njihov posao je da očiste krv od toksina i metabolita, koje izlučuju urinom. U zdravim bubrezima, glomeruli reapsorbuju protein i zadržavaju ga u krvi. Bubrezi filtriraju samo tragove proteina u urinu.
Protein je jedan od glavnih gradivnih blokova tela. Dobijanje prave količine proteina u ishrani, na primer, je od vitalnog značaja za rast i regeneraciju organizma. Ako bubrezi ne rade kako bi trebalo, proteini mogu da iscure u urin. Zdravstveni problemi koji mogu da izazvati stanje da se protein nađe u urinu su:
1. Dehidracija
Dehidracija može izazvati privremenu proteinuriju. Ako telo gubi i ne zameni tu izgubljenu tečnost, ne može da isporuči bubrezima potrebne hranljive materije. To uzrokuje probleme sa načinom na koji bubrezi reapsorbuju proteine. Kao rezultat toga, mogu ga izlučiti urinom. Dehidracija može da izazove:
- urin tamne boje
- umor
- vrtoglavicu
- glavobolju
- ekstremnu žeđ.
Takođe, čovek može da izgubi tečnost kroz dijareju, povraćanje ili prekomerno znojenje. Ako ne pije dovoljno vode da to kompenzuje, može da dehidrira.
2. Visok krvni pritisak
Visok krvni pritisak može da utiče na glomerularni pritisak, odnosno pritisak unutar krvnih sudova bubrega ili glomerula. To može da ošteti krvne sudove i spreči bubrege da pravilno reapsorbuju protein. Neko možda neće znati da ima visok krvni pritisak dok se to ne pokaže na rutinskom fizičkom pregledu. Visok krvni pritisak može da se razvije tokom nekoliko godina i možda neće izazvati nikakve simptome dok ne postane ozbiljniji. U ovom slučaju može da izazove glavobolju, krvarenje iz nosa i kratak dah.
3. Dijabetes
Dijabetes je bolest koja utiče na hormon insulin i dovodi do visokog nivoa šećera u krvi. Kod osobe sa dijabetesom tipa 1, pankreas ne proizvodi dovoljno insulina, a kod ljudi sa dijabetesom tipa 2, pankreas proizvodi dovoljno insulina, ali telo ne može efikasno da ga koristi. Visok nivo šećera u krvi može da natera bubrege da previše rade dok filtriraju krv, što dovodi do oštećenja bubrega, a upravo to oštećenje može da omogući curenje proteina u urin.
4. Glomerulonefritis
Glomerulonefritis se odnosi na upalu glomerula – sićušnih krvnih sudova u bubrezima. To može da dovede do ulaska proteina u urin, ali i do nefrotskog sindroma. Nefrotski sindrom je skup simptoma koji mogu uključivati:
- oticanje nogu i stopala
- visok krvni pritisak
- povišen holesterol.
I promene u imunološkom sistemu izazivaju neke oblike glomerulonefritisa. Može se pojaviti i kao porodični problem, ali uzrok je često nejasan.
5. Hronična bolest bubrega
Hronična bolest bubrega odnosi se na postepeni gubitak funkcije bubrega. To stanje sprečava bubrege da pravilno filtriraju krv i možeda izazove prodiranje proteina u urin. Često nema simptoma u ranim stadijumima hronične bolesti bubrega, ali osoba može da doživi:
- umor
- teškoće u koncentraciji
- smanjenje apetita
- probleme sa spavanjem
- otečene noge i gležnjeve
- suvu kožu koja svrbi, sa nadimanjem oko očiju
- učestalo mokrenje, posebno noću.
Hronična bolest bubrega postepeno napreduje i može na kraju da dovede do otkazivanja bubrega. Dva primarna uzroka hronične bolesti bubrega su dijabetes i visok krvni pritisak. Drugi problemi sa bubrezima, kao što su glomerulonefritis, ponavljajuće infekcije bubrega i policistična bolest bubrega, takođe mogu da dovedu do hronične bolest bubrega.
6. Autoimune bolesti
Autoimune bolesti razvijaju se kada imuni sistem počinje da napada zrdava tkiva. To se dešava kao reakcija na autoantitela ili vrstu proteina, i imunoglobuline. Ponekad ove bolesti izazivaju upalu u bubrezima, što dovodi do oštećenja i proteinurije. Autoimune bolesti koje mogu da dovedu do proteinurije su:
- Sistemski eritematozni lupus – uglavnom utiče na kožu i zglobove, ali može izazvati oštećenje bubrega
- Imunoglobulin A (IgA) nefropatija – uzrokuje nakupljanje IgA u glomerulima, što dovodi do proteinurije
- Gudpastureov sindrom – ova retka bolest može da izazove krvarenje u plućima opasno po život i ošteti bubrege, što dovodi do njihovog otkazivanja.
7. Preeklampsija
Preeklampsija je komplikacija trudnoće koja obično počinje nakon 20 nedelja. Glavni znak je visok krvni pritisak, koji može izazvati akutno oštećenje bubrega. Simptomi preeklampsije su:
- oticanje ruku i lica
- glavobolja i problemi sa vidom
- bol u stomaku
- povećanje telesne težine.
Ženama sa preeklampsijom potreban je pažljiv medicinski nadzor, jer može da izazove prevremeni porođaj.
