Novo istraživanje otkriva vezu između svetlosnog zagađenja i Alchajmerove bolesti kod mladih Foto Shutterstock
Istraživanje objavljeno u Frontiers in Neuroscience otkrilo je da izloženost svetlosnom zagađenju noću može biti važan faktor rizika za istraživanje Alchajmerove bolesti. „Noćno svetlosno zagađenje – faktor životne sredine koji se može promeniti – može biti važan faktor rizika za Alchajmerovu bolest,” kaže dr Robin Voigt-Zuwala, prvi autor studije i vanredni profesor Medicinskog centra Univerziteta Raš.
U sprovođenju svog istraživanja, autori studije koristili su podatke sa satelita da bi odredili prosečan intenzitet noćnog svetla u SAD između 2012. i 2018.
Rangirali su donjih 48 američkih država prema njihovom prosečnom noćnom intenzitetu svetlosti. Države su zatim podeljene u pet grupa, od najtamnijih država sa najnižim prosečnim intenzitetom svetlosti do najsjajnijih sa najvećim prosečnim intenzitetom svetlosti tokom noći.
Istraživači su takođe prikupili podatke iz programa Medicare kako bi utvrdili prevalenciju Alchajmerove bolesti u tim državama.
Pronašli su statističke razlike između država koje su tokom noći bile najmračnije i onih najsvetlijih. Veći intenzitet svetlosnog zagađenja noću pozitivno je povezan sa prevalencijom Alchajmerove bolesti. Taj efekat održao se za ljude ispod i starije od 65 godina, i za muškarce i za žene.
Otkrili su da kod osoba starijih od 65 godina prevalencija Alchajmerove bolesti ima jaču povezanost sa noćnim svetlosnim zagađenjem nego s drugim potencijalnim faktorima rizika za bolesti kao što su hronična bolest bubrega, zloupotreba alkohola, depresija i gojaznost.
Međutim, kod ove grupe, postojali su neki faktori rizika koji su imali jaču povezanost s Alchajmerovom bolešću od svetlosne zagađenosti. To su bili visok krvni pritisak, dijabetes i moždani udar.
Kod ljudi mlađih od 65 godina, autori studije su otkrili da je veći intenzitet svetlosnog zagađenja noću povezan sa većom prevalencijom Alchajmerove bolesti nego bilo koji drugi proučavani faktor rizika.
Autori studije primećuju da njihovo istraživanje ima neka ograničenja. Podaci Medicare bili su ograničeni, studija je ispitivala prevalenciju Alchajmerove bolesti, ali ne i incidencu i nije bilo dostupnih podataka o osvetljenju u zatvorenom prostoru.
– Izloženost unutrašnjoj svetlosti (npr. televizori, računari, telefoni) kritično je važna i treba je razmotriti u budućim studijama. Ukupnost spoljašnje i unutrašnje izloženosti noćnom svetlu važno je uzeti u obzir da bi se u potpunosti razumeo uticaj noćnog svetla na Alchajmerovu bolest – pišu autori studije.
Dr Nikki-Anne Wilson, postdoktorski istraživač na Univerzitetu Novog Južnog Velsa i u Neuroscience Research Australia (NeuRA), koja nije bila uključena u studiju, kaže da, iako još nije sigurno da li izlaganje noćnoj svetlosti zaista predstavlja faktor rizika za Alchajmerovu bolest, san može biti važan deo slagalice.
– Istraživanja demencije i faktori koji doprinose njenom razvoju, nastavljaju da se razvijaju dok se bavimo novim problemima u našem okruženju. Prerano je reći da li svetlosno zagađenje može doprineti riziku od demencije. Međutim, znamo da je razvoj dobrih navika spavanja povezan sa širim zdravstvenim prednostima – rekla je ona.
– Stvari kao što su ograničavanje vremena ispred ekrana pre spavanja, korišćenje zavesa za blokiranje spoljašnje svetlosti gde je to moguće i održavanje doslednog rasporeda spavanja jednostavni su načini za poboljšanje sna. Važno je da uvek potražite savet lekara ako osećate značajnu pospanost tokom dana ili simptome poremećaja spavanja – dodala je ona.
Istraživači primećuju da postoje brojni potencijalni mehanizmi preko kojih noćno svetlosno zagađenje može uticati na Alchajmerovu bolest.
Jedno od njih je uloga poremećaja sna. Dr Wilson kaže da je uticaj koji ovo može imati na procese u mozgu je važan faktor za razmatranje.
– „Znamo da san igra važnu ulogu u čišćenju proteina povezanog sa Alchajmerovom bolešću, poznatog kao amiloid-beta, iz mozga. Ako je san poremećen stvarima kao što su svetlost ili nelečeni poremećaj spavanja kao što je apneja u snu, sposobnost našeg mozga da očisti ovaj protein je smanjena. Dalje, loš kvalitet sna može imati širi uticaj na druge faktore rizika, kao što su depresija, nivo fizičke aktivnosti i visok krvni pritisak – rekla je ona.
Kod većine ljudi, tačan uzrok Alchajmerove bolesti nije u potpunosti shvaćen. Ali naučnici veruju da je verovatno složena kombinacija genetskih, zdravstvenih i faktora načina života, zajedno sa promenama vezanim za starenje koje se dešavaju u mozgu.
Neki faktori rizika, poput starosti i porodične istorije, ne mogu se promeniti. Međutim, neki faktori rizika za koje se veruje da su povezani sa Alchajmerovom bolešću mogu.
To uključuje pušenje, zloupotrebu alkohola, fizičku neaktivnost, loš san, nezdravu ishranu, socijalnu izolaciju i nedostatak mentalne stimulacije.
Dr Clifford Segil, doktor osteopatije i neurolog u Zdravstvenom centru Providence Saint John’s u Santa Moniki u Kaliforniji, koji takođe nije bio uključen u studiju, rekao je da je potrebno više istraživanja kako bi se utvrdilo da li je noćno izlaganje svetlu faktor rizika za Alchajmerovu bolest.
– Kao neurologu, za mene je izazovno da se složim da će pacijenti koji ostaju budni noću radeći pod svetlima povećati rizik da kasnije u životu dobiju Alchajmerovu demenciju. Izlaganje noćnom svetlu nije prihvaćen faktor rizika za demenciju i biće potrebno mnogo više od jednog ovakvog članka da se ovo doda u niz faktora rizika koje trenutno procenjujemo kod pacijenata kojima neurolozi dijagnostikuju demenciju – rekao je on.
Istraživači primećuju da se na nekim mestima širom sveta, posebno u urbanim centrima, svetla nikada ne gase.
– Danas, većina ljudi koji žive u urbanim i prigradskim područjima ne mogu da vide prirodnu nebesku svetlost zbog svetlosnog zagađenja, a čak 80 odsto svetske populacije doživljava svetlosno zagađenje. Iako se veštačka svetlost tokom noći smatra bezopasnom ili čak korisnom (na primer, bezbednost), svetlosno zagađenje ima štetne ekološke, bihevioralne, biološke i zdravstvene posledice – pišu oni.
Oni se nadaju da će njihovi nalazi podići svest o mogućim rizicima povezanim sa izlaganjem svetlosti noću.
– Svest o ovoj povezanosti trebalo bi da osnaži ljude – posebno one sa faktorima rizika za Alchajmerovu bolest – da naprave jednostavne promene životnih navika – rekla je dr Voigt-Zuwala u izjavi za štampu.
– Jednostavne promene koje se lako primenjuju uključuju korišćenje zavesa ili spavanje sa maskama za oči. Ovo je posebno korisno za osobe koje žive u oblastima sa visokim svetlosnim zagađenjem – zaključila je dr Robin Voigt-Zuwala.