Kolonoskopija je jedini način da se spreči kolorektalni karcinom Foto: Shutterstock
Kolonoskopija je preventivni, skrininig pregled koji se koristi za traženje promena u/na debelom crevu i rektumu kao što su otečena, iritirana tkiva, polipi ili rak. Predstavlja zlatni standard skrining testova jer identifikuje više od 95 odsto karcinoma debelog creva. Takođe, to je jedina metoda koja omogućava gastroenterologu da otkrije i ukloni potencijalno prekancerozne polipe debelog creva.
Iako je se većina ljudi previše plaši da bi se podvrgli pregledu, kolonoskopija se smatra procedurom niskog rizika. Istina, postoji mali rizik od krvarenja i perforacije koji se povećava u starijim starosnim grupama. Tokom kolonoskopije, duga, fleksibilna cev ili kolonoskop ubacuje se u rektum. Mala video kamera na vrhu epruvete omogućava doktoru da vidi unutrašnjost celog debelog creva.
Ako je potrebno, polipi ili druge vrste abnormalnog tkiva mogu da se uklone odmah, tokom prvog pregleda, a uzorci tkiva mogu da se uzmu i tokom kolonoskopije kako bi se uradila biopsija. Kolonoskopija se zbog toga smatra efikasnim kontrolnim pregledom jer može rano da otkrije rak, čak i pre nego što pređe u uznapredovalu fazu.
Lekari navode da nema potrebe da bilo ko razmišlja o raku debelog creva ili rektuma kad već postoji tako efikasan preventivni pregled kao što je kolonoskopija. To znači da je rak debelog creva i rektuma karcinom koji čovek može da spreči ukoliko ide na redovne skrining preglede.
Osim kolonoskopije rizik od raka debelog creva utvrđuje se testom stolice, kao i nekim testovima krvi. Ali, kolonoskopija je jedini način da se spreči kolorektalni karcinom jer tokom pregleda, lekari mogu odmah da uklone prekancerozne polipe, što sprečava nastanak raka.
Testovi zasnovani na stolici mogu da otkriju rak nakon što se on već razvio i prisutan je u debelom crevu ili rektumu. To znači da bi bolest mogla da bude već u kasnijoj fazi kada ju je teže lečiti. Zbog toga gastroenterolozi smatraju kolonoskopiju zlatnim standardom za prevenciju i rano otkrivanje raka debelog creva.
Stručnjaci kažu da nijedan drugi test za skrining raka nije tako efikasan kao kolonoskopija. Kao prilog tome navode 6 razloga zašto je kolonoskopija najbolji izbor za skrining kada je u pitanju prevencija raka debelog creva.
1. Jedan test može da spreči rak. Kolonoskopija jedina nudi način za pronalaženje i uklanjanje polipa tokom jednog pregleda. To znači da lekar može još tokom pregleda creva da ukloni abnormalne izrasline, pre nego što se pretvore u karcinom. Međutim, test stolice ne može da spreči rak debelog creva. Kada se ovaj kracinom otkrije na osnovu testa stolice to znači da se rak formirao . Takođe, test na osnovu stolice može da otkrije rak debelog creva kod 8 od 100 osoba.
2. Tokom kolonoskopije proverava se celo debelo crevo. Ovaj vizuelni test pregleda svaki centimetar debelog creva i rektuma i to je najtačniji način da se izbliza dobije pogled na ono što se dešava unutar debelog creva. Testovi stolice ne mogu da otkriju većinu prekanceroznih polipa ili izraslina u najranijoj fazi kada mogu lako da se uklone. Prema analizi Američkog društva za gastrointestinalnu endoskopiju, prekancerozni polipi ovim testom mogu da se neotkriju u više od 50 procenata slučajeva. A pozitivan rezultat testa stolice može da znači da se kolorektalni karcinom već formirao.
3. Porodična ili lična medicinska istorija ima veliki značaj. Rizik od razvoja raka debelog creva povećava se ako ste vi ili član porodice imali polipe ili rak debelog creva. Zbog toga lekari preporučuju kolonoskopiju ako je rak debelog creva ili polipe već imao neko od članova porodice. Kod ovoh osoba se ne preporučuju testovi stolice.
4. Stope preživljavanja bolje su kad se rak ranije otkrije. Kada se rak debelog creva pronađe u ranoj fazi, dostupno je više opcija lečenja sa 90 procenata šanse za preživljavanje. Testovi stolice otkrivaju rak koji je već prisutan u debelom crevu a to može da znači da je bolest u kasnijoj fazi i da je teže lečiti.
5. Skrining kolonoskopija se, u zavisnosti od rezulata prvog pregleda, preporučuje na svakih 3 do 10 gopdina za prosečno rizične osobe bez lične ili porodične istorije.
• Normalna kolonoskopija – ako je rezultat pregleda normalan i nije bilo skidanja polipa niti ima tragova razvoja kracinoma, sledeći pregleda radi se za 10 godina
• Ako lekar tokom testa pronađe polipe ili izrasline, kolonoskopiju bi ponovo trebalo uraditi tri do 7 godina.
6. Kolonoskopija je nekad potrebna nakon testa stolice. Pozitivan rezultat obično znači da je potrebna dijagnostička kolonoskopija kako bi se utvrdilo da li su polipi ili rak prisutni u kolorektalnom području. Lekari preporučuju odraslima sa prosečnim rizikom da urade prvu kolonoskopiju oko 45. godine. Razgovarajte sa svojim lekarom o faktorima rizika i porodičnoj istoriji da biste utvrdili koji skrining kolorektalnog karcinoma je pravi za vas.