Nauka daje odgovor na pitanje da li je hladna voda loša za naše zdravlje

Konzumiranje vode neophodno je za ljudsko zdravlje i opstanak, a pijenje čiste vode, bez obzira na temperaturu, nikada nije loše za zdravlje. Nema naučnih dokaza koji podržavaju opštu tvrdnju da je „hladna voda loša za naše zdravlje”, iako postoje situacije kada je topla voda bolja.

Šta hladnu vodu čini lošom

– Može da zgusne nosnu sluz

Kada imamo prehladu ili infekciju, organizam proizvodi sluz koja je gušća i lepljivija nego obično.

Studija iz 1978. godine sa 15 zdravih učesnika otkrila je da ispijanje hladne vode značajno smanjuje protok sluzi iz nosa, dok je i topla voda i topla pileća supa povećavaju. Istraživači su zaključili da je ispijanje tople tečnosti bolje od hladne za kontrolu sluzi kod ljudi sa infekcijama gornjih disajnih puteva, kako što je prehlada. Međutim, ova studija je veoma stara i mala i od tada nije ponovljena, niti su učesnici zapravo bili bolesni tokom studije.

– Može da pogorša glavobolje

Studija iz 2001. otkrila je da je 51 od 669 učesnica (7,6 odsto) doživela glavobolju nakon što su popile 150 ml ledeno hladne vode kroz slamku. Posebno je kod žena koje su imale migrenu u godini koja je prethodila istraživanju postojala dva puta veća verovatnoća da će osetiti glavobolju nakon konzumiranja hladne vode. Na osnovu ovoga, jasno je da pijenje hladne vode ne izaziva glavobolju kod svih, ali je moguće da bi mogla da bude okidač kod nekih osoba sa migrenom.

Međutim, novija istraživanja pokazuju da hladne terapije kao što su hladni oblozi i uređaji za intraoralno hlađenje zapravo pomažu u trenutnom smanjenju simptoma migrene.

– Može uticati na varenje

Jedno od najčešćih verovanja o pijenju hladne vode jeste da može da bude loša za varenje.

U ajurvedi, drevnom indijskom sistemu lečenja, veruje se da neusklađenost između temperature tela i vode dovodi do trošenja energije, što otežava varenje hrane.

U tradicionalnoj kineskoj medicini, ispijanje hladne vode može blokirati či (životnu snagu) utičući na funkcionisanje slezine, bubrega i želuca.

Jedna nedavna studija ispitala kako temperatura vode pre obroka utiče na pokretljivost želuca (nehotične kontrakcije mišića koje pokreću hranu kroz digestivni trakt) i potrošnju energije (koliko hrane su učesnici pojeli). Bilo je 11 učesnika koji su, u različitim prilikama, pili vodu temperature 2, 37 i 60℃ jedan sat pre jela.

Rezultati studije pokazuju da bi ispijanje hladne vode moglo da dovede do sporije pokretljivosti želuca, smanjenog apetita, a samim tim i do manje potrošnje hrane. Ali, s obzirom na to da je studija imala samo 11 učesnika, teško da mogu da se donesu konačni zaključke o hladnoj vodi i varenju.

– Može doprineti ahalaziji

Moguće je da pijenje hladne vode može pogoršati simptome kod ljudi sa retkim poremećajem jednjaka koji se zove ahalazija. Ahalazija utiče na donji ezofagealni sfinkter (prsten mišića koji povezuje jednjak sa želucem), što dovodi do poteškoća u gutanju hrane i pića. Hladna voda može izazvati grčeve jednjaka i pogoršati simptome ahalazije.

Nasuprot tome, topla voda smanjuje simptome ahalazije. Zaključak jedne studije bio je da ljudi sa ahalazijom treba da konzumiraju tople ili vrele napitke i izbegavaju hladna pića.

– Može povećati krvni pritisak

Moguće je da pijenje hladne vode privremeno povećava krvni pritisak zbog refleksa koji se zove presorski odgovor. On se javlja kada krvni pritisak raste zbog pijenja vode (bilo koje temperature). Ovo povećanje krvnog pritiska mnogo je značajnije kod osoba koje su dehidrirane, starije životne dobi ili bolesni, ali se ipak dešava i kod zdravih osoba u mnogo manjoj meri.

Ovo povećanje krvnog pritiska nije nužno loše, jer je privremeno. Ispijanje hladne vode (negazirane ili gazirane) moglo bi biti korisno sredstvo prve pomoći za lečenje ljudi sa akutnom hipotenzijom, naglim padom krvnog pritiska.

Kada treba piti hladnu vodu

Voda za piće bilo koje temperature je zdrava. U nekim situacijama radije bismo pili hladnu vodu:

• posle vežbanja
• pre obroka, ako pokušavamo da unosimo manje kalorija
• u vrućim ili vlažnim sredinama
• kada se osećamo dehidrirano
• kada osećate nesvesticu

Kada da se odlučimo za toplu vodu

Postoje i oni trenuci kada bismo možda više voleli da popijemo toplu ili vruću vodu:

• za opuštanje noću
• u hladnim sredinama
• za ublažavanje nadimanja ili probavnih tegoba
• kada smo bolesni

Koja je idealna temperatura vode

Na osnovu male studije iz 2013. godine, 16℃ je dobra temperatura vode za piće ako smo upravo vežbali ili se osećamo dehidrirano. U ovoj studiji, naučnici su istraživali kako temperatura vode utiče na znojenje i rehidrataciju kod šest dehidriranih osoba koje su upravo učestvovale u blagim vežbama.

Zaključili su da je idealna temperatura vode bila 16℃, otprilike kao temperatura hladne vode iz slavine, jer je to bila temperatura na kojoj se učesnici najmanje znoje, ali konzumiraju najviše vode.

Na kraju krajeva, najbolja temperatura vode je ona koja nas motiviše da pijemo vodu.