Alergija na lekove je neželjena reakcija na upotrebu određenih medikamenata. Može da bude blage prirode, ali nekada i toliko teška da zahteva obustavu primene leka. Neželjene reakcije na lekove farmakolozi dele na tip A, koji je najčešći (na primer dijareja usled primene antibiotika), i tip B, koji je dosta ređi i predstavlja reakciju na lek koja je najčešće posredovana određenim imunološkim ili upalnim mehanizmima. Tip B obuhvata i alergijske reakcije na lekove.
Kako nastaje alergija na lekove?
Jednostavno rečeno, alergija na lekove je neprirodna reakcija imunog sistema na neki medikament. Nastaje kada imuni sistem pogrešno identifikuje lek kao štetnu supstancu i počne da razvija antitelo specifično za određeni lek. Alergijska reakcija na lekove može da se razvije tokom prve primene leka, ali i posle duže primene određenog leka.
Alergijske reakcije moguće su i na određene namirnice iz svakodnevne ishrane, farmakolozi ističu da to nije razlog za iracionalno odbijanje lekova koji nam u većini slučajeva mogu biti od pomoći. Uvek postoji mogućnost da se testiramo i utvrdimo da li imamo alergiju na određeni lek. Svaku neželjenu reakciju na lek možemo da prijavimo lekaru, farmaceutu, Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije.
Šta je DRESS?
DRESS (Drug Reaction Eosinophilia Systemic Syndrome) je teško, retko, sistemsko stanje preosetljivosti na određeni lek, najčešće izazvano antikonvulzivima, lekovima koji se koriste u terapiji epilepsije. Reakcija na lek praćena je kožnim osipom, poremećajem hematoloških parametara krvne slike, limfadenopatijom, zahvaćenošću unutrašnjih organa, povišenom telesnom temperaturom.
Najčešće se dovodi u vezu sa lekovima iz grupe antikonvulziva, ali i sa alopurinolom (lekovima za smanjenje stvaranja urata i mokraćne kiseline), dapsonom (lepra, malarija), sulfasalazinom (za lečenje zapaljenskih bolesti creva i reumatoidnog artritisa) i pojedinim antivirusnim lekovima.
Bitno je da se na vreme prepozna reakcija i ukine lek
DRESS je retka, ali potencijalno životno ugrožavajuća hipersenzitivna reakcija na lek. Stručnjaci naglašavaju da je veoma bitno da lekari kliničari imaju u vidu i mogućnost pojave ove reakcije, da je na vreme prepoznaju i odmah ukinu lek koji izaziva DRESS kako bi se sprečile teže neželjene posledice.
Zašto dolazi do ove preosetljivosti na određeni lek?
U nauci nije u potpunosti jasan patofiziološki mehanizam nastanka DRESS sindroma. Veruje se da se radi o specifičnom imunološkom odgovoru na lek i reaktivaciji herpesvirusa, virusa iz porodice Herpesviridae (HV-6, HHV-7, Epstein-Barr virus, citomegalovirus).
Smatra se da je bitna i uloga genetike, jer kod pacijenata u akutnoj fazi primećuje se veća količina cirkulirajućih CD4+ T limfocita, kao i CD8+ T limfocita koji luče velike količine TNF faktora i interferon gama citokina. TNF je faktor nekroze tumora, citokin sa bitnom ulogom u patogenezi određenih autoimunskih/inflamatornih bolesti.
Najčešće pogađa jetru i bubrege
Karakteristika ovog sindroma je i pojava periferne eozinofilije (veća količina eozinofila u perifernoj krvi). Sindrom preosetljivosti na lek DRESS obično se ispoljava otokom limfnih čvorova, i veoma visokim nivoom eozinofila, sniženim trombocitima. Ovo stanje je opasno jer postoji mogućnost od zapaljenja unutrašnjih organa i smrtnog ishoda. Najčešće su pogođeni jetra i/ili bubrezi.
Kod najvećeg broja pacijenata sve prođe bez posledica
Terapija je pre svega usmerena na prestanak korišćenja određenog leka koji izaziva reakciju. I pored toga što je opasno stanje, DRESS se retko završava fatalnim ishodom, koji je moguć kod starijih pacijenata. Kod najvećeg broja bolesnika sve prolazi bez većih posledica, s tim što se savetuje praćenje i redovna kontrola.
