Alergija na lekove je neželjena reakcija na upotrebu određenih medikamenata. Može da bude blage prirode, ali nekada i toliko teška da zahteva obustavu primene leka. Neželjene reakcije na lekove farmakolozi dele na tip A, koji je najčešći (na primer dijareja usled primene antibiotika), i tip B, koji je dosta ređi i predstavlja reakciju na lek koja je najčešće posredovana određenim imunološkim ili upalnim mehanizmima. Tip B obuhvata i alergijske reakcije na lekove.
Jednostavno rečeno, alergija na lekove je neprirodna reakcija imunog sistema na neki medikament. Nastaje kada imuni sistem pogrešno identifikuje lek kao štetnu supstancu i počne da razvija antitelo specifično za određeni lek. Alergijska reakcija na lekove može da se razvije tokom prve primene leka, ali i posle duže primene određenog leka.
Alergijske reakcije moguće su i na određene namirnice iz svakodnevne ishrane, farmakolozi ističu da to nije razlog za iracionalno odbijanje lekova koji nam u većini slučajeva mogu biti od pomoći. Uvek postoji mogućnost da se testiramo i utvrdimo da li imamo alergiju na određeni lek. Svaku neželjenu reakciju na lek možemo da prijavimo lekaru, farmaceutu, Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije.
DRESS (Drug Reaction Eosinophilia Systemic Syndrome) je teško, retko, sistemsko stanje preosetljivosti na određeni lek, najčešće izazvano antikonvulzivima, lekovima koji se koriste u terapiji epilepsije. Reakcija na lek praćena je kožnim osipom, poremećajem hematoloških parametara krvne slike, limfadenopatijom, zahvaćenošću unutrašnjih organa, povišenom telesnom temperaturom.
Najčešće se dovodi u vezu sa lekovima iz grupe antikonvulziva, ali i sa alopurinolom (lekovima za smanjenje stvaranja urata i mokraćne kiseline), dapsonom (lepra, malarija), sulfasalazinom (za lečenje zapaljenskih bolesti creva i reumatoidnog artritisa) i pojedinim antivirusnim lekovima.
DRESS je retka, ali potencijalno životno ugrožavajuća hipersenzitivna reakcija na lek. Stručnjaci naglašavaju da je veoma bitno da lekari kliničari imaju u vidu i mogućnost pojave ove reakcije, da je na vreme prepoznaju i odmah ukinu lek koji izaziva DRESS kako bi se sprečile teže neželjene posledice.
U nauci nije u potpunosti jasan patofiziološki mehanizam nastanka DRESS sindroma. Veruje se da se radi o specifičnom imunološkom odgovoru na lek i reaktivaciji herpesvirusa, virusa iz porodice Herpesviridae (HV-6, HHV-7, Epstein-Barr virus, citomegalovirus).
Smatra se da je bitna i uloga genetike, jer kod pacijenata u akutnoj fazi primećuje se veća količina cirkulirajućih CD4+ T limfocita, kao i CD8+ T limfocita koji luče velike količine TNF faktora i interferon gama citokina. TNF je faktor nekroze tumora, citokin sa bitnom ulogom u patogenezi određenih autoimunskih/inflamatornih bolesti.
Karakteristika ovog sindroma je i pojava periferne eozinofilije (veća količina eozinofila u perifernoj krvi). Sindrom preosetljivosti na lek DRESS obično se ispoljava otokom limfnih čvorova, i veoma visokim nivoom eozinofila, sniženim trombocitima. Ovo stanje je opasno jer postoji mogućnost od zapaljenja unutrašnjih organa i smrtnog ishoda. Najčešće su pogođeni jetra i/ili bubrezi.
Terapija je pre svega usmerena na prestanak korišćenja određenog leka koji izaziva reakciju. I pored toga što je opasno stanje, DRESS se retko završava fatalnim ishodom, koji je moguć kod starijih pacijenata. Kod najvećeg broja bolesnika sve prolazi bez većih posledica, s tim što se savetuje praćenje i redovna kontrola.