Alergijske bolesti kože kao dermatitisi (ekcemi) uglavnom su doživotne bolesti Foto: Shutterstock/ lična arhiva prof. dr Lidija Kandolf
Alergijske bolesti kože obuhvataju više različitih oboljenja i posledica su reakcije imunološkog sistema na određene supstance iz okoline. Neprijatan, uporan svrab i crvenilo kože mogu da izazovu lekovi, kućna prašina, grinje, polen, javljaju se i posle kontakta kože sa parfemom, bižuterijom, jakim sredstvima za pranje. Alergijske bolesti kože umeju da se „probude“ i u zimskim uslovima, pod uticajem hladnijeg vazduha. Tegobe nisu zarazne i u velikom broj slučajeva, uz malo discipline pacijenata, uspešno se kontrolišu. Dobra terapija omogućava bolju hidrataciju kože, učvršćuje kožnu barijeru i na taj način smanjuje rizik od neprijatnosti posle kontakta sa iritansima ili alergenima, napominju lekari.
Urtikarija ili koprivnjača alergijska je bolest kože i upala do koje dolazi kada imunološki sistem oslobađa histamin. Koprivnjača je učestala alergijska reakcija kože, manifestuje se u vidu crvenih pečata na koži koji svrbe, povremeno može da se javi i otok mekih tkiva.
– Ova vrsta alergijske reakcije često je akutna, na primer tokom akutnih respiratornih infekcija, kada zbog same virusne infekcije dolazi do aktivacije imunološkog sistema i pojave urtikarije. Tokom infekcije pacijenti uzimaju određene lekove, pa urtikarija može da bude i neželjena reakcija na primenu antibiotika i drugih lekova. Acetil-salicilna kiselina (aspirin) kod ljudi koji su skloni urtikariji može da pogorša stanje. Dosta ređe urtikarija može da se javi i u sklopu alergijske reakcije na hranu – kaže za portal eKlinika dermatovenerolog – onkolog prof. dr Lidija Kandolf.
Potpuno drugačiji mehanizam alergijskih bolesti kože su grupa dermatitisa, to jest, ekcema, gde dolazi do crvenila i perutanja kože. Prof. dr Kandolf kaže da se u akutnoj fazi pojavljuju i sitni mehurići koji pucaju, ostavljaju i ranice, u hroničnoj fazi koža može da se zadeblja i ljušti.
– Jedna grupa ovih ekcema vezana je za suvu kožu od rođenja, za sklonost alergijskim reakcijama na recimo polene, prašinu, grinje iz kućne prašine, perje… Uz suvu kožu postoji i sklonost ka alergijskom reagovanju u vidu polenske kijavice ili astme. Imamo i na koži manifestacije koje se pogoršavaju pri izlaganju prašini ili polenima. Ove promene pripadaju grupi atopijskih bolesti (dečji ekcem i atopijski dermatitis) – navodi prof. dr Kandolf.
Profesorka dodaje da postoje i alergijske bolesti kože koje se ispoljavaju pojavom ekcema i dermatitisa na mestu kontakta sa određenim supstancama iz naše životne sredine.
– Jedan od najčešćih alergena je nikl sulfat koji se nalazi u bižuteriji, ali i u mnogim deterdžentima, praškovima. Česte su i reakcije na parfeme, konzervanse iz kozmetike i kućne hemije – objašnjava prof. dr Lidija Kandolf.
Doktorka navodi da su ovo najčešći oblici alergijskih bolesti kože sa kojima se dermatolozi susreću u svakodnevnoj praksi. Lekari svrstavaju svaku bolest u pravu kategoriju i nastoje da pronađu zašto se javljaju promene na koži.
– Proverava se da li je u pitanju akutna virusna infekcija, traži se uzrok ako se radi o hroničnoj urtikariji koja traje duže od 6 nedelja, ili ekcem koji traje mesecima i ne reaguje na terapiju. Tada se stanje ispituje, rade se alergološki testovi i proverava se da li je reč o alergenima iz vazduha ili supstancama sa kojima koža dolazi u kontakt – precizira prof. dr Kandolf.
Ekcem i psorijaza su bolesti kože koje se međusobno razlikuju, postoje ipak pojedine vrste dermatitisa ili ekcema lokalizovane na šakama ili stopalima, koje mogu u nekoj fazi da liče i na psorijazu, objašnjava dr Kandolf. Različita je terapija psorijaze i ekcema tako da je bitno postaviti pravu dijagnozu, naglašava doktorka.
– Ukoliko imamo hronični ekcem šaka i stopala i psorijazu šaka i stopala nekada je teško da se razlikuje psorijaza od ekcema. U ovom slučaju pribegava se dijagnostičkoj biopsiji, uzme se mali isečak kože pacijenta, stavi pod mikroskop i proveri da li je u pitanju psorijaza ili ekcem – objašnjava prof. Kandolf.
Doktorka naglašava da su ekcemi gotovo uvek praćeni svrabom, u rasponu od slabog do intenzivnog i neizdrživog, kada su promene uočljive po celom telu.
– Kod psorijaze nemamo tako čest svrab, on nije glavna manifestacija, ali sigurno 40 odsto pacijenata sa psorijazom ima kao simptom i svrab. Psorijaza najčešće ima i tipičnu distribuciju – crvene ploče koje su prekrivne belim ljuspama najčešće su na laktovima, kolenima, potkolenicama, poglavini, tipične su promene na noktima. To su uglavnom suve promene, suve ploče koje imaju na sebi adherentne skvame što se teško odvajaju od podloge, ako se pacijent češe može da dođe do lakog krvarenja. S druge strane, kod ekcema se pojavljuju mehurići na koži zahvaćenoj promenama, ovi mehurići mogu da pucaju, ostavljaju erozije. U akutnoj fazi ekcema vidljive su vlažne promene, na primer limfa curi, kod hronične faze koža je zadebljala i puca uz izraziti svrab – kaže prof. dr Kandolf.
Alergijske bolesti kože kao dermatitisi (ekcemi) uglavnom su doživotne bolesti. Prof. Kandolf napominje da sa dostupnim terapijskim opcijama nije moguće da se postigne trajno izlečenje, zato što su ove bolesti jednim delom genetski uslovljene i zato što ih izazivaju faktori spoljne sredine na koje ne možemo da utičemo.
– Postoje, ipak, opšte mere koje možemo da preduzmemo. Terapija od lokalne do sistemske omogućava nam da ove bolesti kontrolišemo, da nema promena na koži i da su vrlo retka pogoršanja. Ukoliko je već došlo do zapaljenja kože, ako se pojavio dermatitis, odnosno ekcem, važno je da se na vreme koriste lekovi u vidu krema i masti koje smanjuju upalu. Na prvom mestu to su kortikosteroidi, koji brzo dovedu do povlačenja promena. Na duže staze oni ne mogu da budu jedino rešenje, nego druge kreme i masti koje nisu steroidi, a smanjuju inflamaciju. Na tim preparatima treba insistirati kod pacijenata koji imaju hronični ekcem, jer steroidi posle dugotrajne upotrebe mogu, na primer, da istanje kožu. U slučaju da ova lolalna terapija nije dovoljna moramo pribeći drugim oblicima lečenja. Fototerapija (lampe) koje smanjuju zapaljenje kože, ili sistemski lekovi. Tablete deluju na teže oblike ili promene na šakama i stopalima koje ne reaguju na lokalnu terapiju. Uz ove lekove ekcem koji nekada otežava život pacijentima, posebno ako je zahvatio šake i stopala se povlači – napominje prof. dr Kandolf.
Prof. Kandolf objašnjava da kada je reč o ekcemima izbegavamo sve iz okoline što nam smeta i iritira kožu, kao što su to na primer, omekšivači za veš, praškovi u većim količinama, gelovi za tuširanje.
– Tečni sapuni sa kojima smo stalno u kontaktu mogu da iritiraju i uklone mastan sloj kože i tako da kod osoba sa suvljom kožom stvore problem. Preporuka je da osobe sa suvom kožom ili ekcemom izbace omekšivače za veš, dodatno da ispiraju veš u mašini i umesto gelova i tečnih sapuna koriste ulja za tuširanje koja ne isušuju kožu. Posle tuširanja bitno je da se nanose emolijentne kreme na kožu čitavog tela, ili ruku, ako su problem ruke. Poboljšanje hidratacije kože i učvršćivanje kožne barijere može da smanji rizik od reakcije posle kontakta sa iritansima ili alergenima – zaključuje prof. dr Lidija Kandolf.