Spazam ili grčenje dijafragme može da liči na srčani udar: Zašto nam je još važan ovaj mišić

Dijafragma je glavni mišić koji obezbeđuje funkciju disanja, odnosno proces udisanja i izdisanja. Oblika je kupole, a nalazi se odmah ispod pluća i srca. Kontinuirano se kontrahuje tokom disanja.

Šta je dijafragma, kako obavlja svoju važnu funkciju i šta je frenikus nerv

Dijafragma je tanak skeletni mišić koji se nalazi na dnu grudnog koša i od njega odvaja stomak. Prilikom udisaja se kontrahuje i deluje kao da je spljoštena, uz stvaranje efekta vakuuma, koji uvlači vazduh u pluća. Tokom izdisaja dijafragma se opušta, a vazduh se izbacuje iz pluća.

Pored respiratorne funkcije, dijafragma ima i druge uloge. Ona povećava pritisak u trbušnoj duplji kako bi pomogla telu u izbacivanju sadržaja (povraćanje, mokrenje, stolica). Takođe vrši uticaj (pritisak) na jednjak kako bi sprečila vraćanje kiseline iz želuca.

Frenikus nerv (phrenic nerv), koji se proteže od vrata do dijafragme, kontroliše njene pokrete.

Dijafragma: Anatomski sastav objašnjava i ulogu

Dijafragma ima tri velika otvora koji omogućavaju prolaz određenih struktura između grudnog koša i stomaka:

• otvor za jednjak: kroz ovaj otvor prolaze jednjak i vagus nerv, koji kontroliše većinu digestivnog sistema
• aortni otvor: kroz ovaj otvor prolazi aorta, glavna arterija koja transportuje krv iz srca, kao i torakalni limfni kanal
• otvor za donju šuplju venu: kroz ovaj otvor prolazi donja šuplja vena, velika vena koja transportuje krv do srca.

Zdravstvena stanja koja mogu biti povezana sa dijafragmom

Razna zdravstvena stanja mogu uticati na dijafragmu ili biti povezana s njom.

Hernija hijatusa (hijatus hernija)

Hijatus hernija (kila) nastaje kada gornji deo želuca prodre (prođe) kroz otvor za jednjak u dijafragmi. Uzroci mogu biti:

• starosne promene na dijafragmi
• povrede ili urođeni defekti
• hronični pritisak na mišiće usled kašlja, naprezanja ili podizanja tereta.

Ovo stanje je češće kod osoba starijih od 50 godina ili kod gojaznih ljudi.

Male hernije obično ne izazivaju simptome i ne zahtevaju lečenje. Veće hernije mogu dovesti do:

• gorušice
• refluksa kiseline
• poteškoća pri gutanju
• bola u grudima koji se može proširiti na leđa,

Veće hernije ponekad zahtevaju hirurški zahvat, dok se manje mogu lečiti antacidima ili inhibitorima protonske pumpe (IPP).

Dijagfragmalna hernija

Dijagfragmalna hernija nastaje kada jedan ili više trbušnih organa prodru u grudni koš kroz otvor u dijafragmi. Može biti urođena (kongenitalna dijagfragmalna hernija – CDH) ili stečena, usled povreda ili operacija (ADH). Simptomi zavise od veličine hernije i pogođenih organa i mogu da budu:

• teškoće u disanju
• ubrzano disanje
• ubrzan rad srca
• plavkasta kožu
• osećaj nelagode u grudima.

Obe vrste zahtevaju hitnu hiruršku intervenciju.

Grčevi i spazam dijafragme

Grčevi ili spazam dijafragme mogu uzrokovati bol u grudima i kratak dah, često se pogrešno tumačeći kao srčani udar. Spazam sprečava dijafragmu da se podigne nakon izdisaja, što napumpava pluća i stvara osećaj grčenja. Takođe, i vežbanje može dovesti do spazma. Ova manifestacija obično prolazi sama od sebe.

Frenikus nerv i moguća oštećenja

Oštećenje frenikus nerva može nastati usled:

• traumatskih povreda
• operacija
• raka pluća ili limfnih čvorova
• bolesti kičmene moždine
• autoimunih bolesti
• neuromišićnih poremećaja.

Problemi sa frenikus nervom mogu izazvati disfunkciju ili paralizu dijafragme, sa simptomima kao što su kratak dah, jutarnje glavobolje i poteškoće u snu.

Simptomi problema sa dijafragmom

Simptomi ponekad mogu da liče na one kod srčanog udara. Potražite hitnu pomoć ako osetite bol u grudima koji se širi na vilicu, vrat, ruke ili leđa. Drugi simptomi problema sa dijafragmom mogu da budu:

• teškoće sa disanjem
• bol u grudima, ramenima ili stomaku
• osećaj pulsiranja u trbuhu
• gorušicu
• teškoće pri gutanju
• štucanje.

Saveti za zdravlje dijafragme

Da biste zaštitili dijafragmu, izbegavajte hranu koja izaziva refluks i trudite se da imate više manjih obroka. Zagrevajte se pre vežbanja i radite vežbe u skladu sa svojim mogućnostima. Jačanje dijafragme može se postići vežbama dubokog disanja, koje takođe smanjuju stres i snižavaju krvni pritisak.