Implantati ili proteza – dilema je mnogih pacijenata koji se suočavaju sa problemom bezubosti, najčešće uzrokovanog bolešću desni, koja je po svetskim stomatološkim stručnjacima vodeći razlog gubitka zuba. Iako dobra oralna higijena, redovna kontrola i popravka zuba jeste pod našom kontrolom, postoje i faktori rizika gubitka zuba na koje ljudi ne mogu da utiču, a neki od njih su pol, dijabetes, visok krvni pritisak, reumatoidni artritis…
Osim proteze, za rešavanje bezubosti danas se koriste nove metode, nove tehnike zamene prirodnih zuba te se u stomatološkoj terminologiji najčešće susrećemo sa terminima, odnosno novim šiframa ALL-ON-6 i ALL-ON-4, a uz njih se pominju i pterigoidni i zigomatični implantati.
– Pacijenti su već naviknuti na ove fraze, ali još uvek nisu sigurni šta tačno podrazumevaju i šta je prava opcija za njih. Kada uporedimo prednosti i mane, jasno je da su svi aduti, osim finansijskog, na strani implantata. Proteze i implantati imaju samo jednu zajedničku prednost – i jedna i druga opcija rešavaju problem bezubosti i mogu dati rezultat koji deluje prirodno. Proteza, međutim, osim različitih neprijatnosti (ispadanje, škljocanje, neudobnost) ima i druge neodstatke – ona prekriva celo nepce, mora da se skida svakog dana radi čišćenja i ne rešava problem daljeg propadanja vilične kosti. Kada imamo ceo most na implantatima, zubi se čiste isto kao i prirodni, usporava se propadanje vilične kosti, zubi ne „škljocaju“ i ne ispadaju i u stvari su najefikasnije dugotrajno rešenje – objašnjava u razgovoru za eKlinika portal dr Branislav Nadaždin, specijalista oralne hirurgije.
Postavljanje svih zuba vilice na 4 do 6 implantata tipično je rešenje za osobe koje su ostale bez većine ili svih zuba. Dr Nadaždin ističe da su ovi implantati idealni za:
– potpunu ili delimičnu bezubost
– kod bolesti desni (parodontoza)
– kod zapuštenih zuba, koji ne mogu da nose mostove
– kada kost nema dovoljnu gustinu za klasične implantate
– kada pacijent ne podnosi protezu.
Dr Nadažnin objašnjava da se ceo zubni most, sa maksimalno 12 zuba (ALL-ON-4) ili 14 zuba (ALL-ON-6) oslanja na 4 ili 6 implantata ugrađenih u jednu ili obe vilice.
– Opcija ALL-ON-6 je nastala kao statički i dugoročno bolje rešenje za ceo zubni niz, gde su svi zubi ispred implantata, nema „visećih“ zuba nošenih samo sa jedne strane kao kod ALL-ON-4. Opcija ALL-ON-6 omogućava da se bolje rasporedi sila koja opterećuje implantate prilikom žvakanja – pojašnjava sagovornik eKlinika portala.
Iako pacijenti, kako navodi dr Nadaždin, dolaze sa unapred određenom idejom da li žele jednu ili drugu opciju, shodno svojim željama ili materijalnim mogućnostima, oni treba da znaju da oralni hirurg radije govori o varijanti ALL-ON-X.
– U ovom slučaju X je baš kao i u matematici – nepoznata. Šta će biti X, koji broj i vrsta implatanta, određuje hirurg tek nakon uvida u 3D snimak i kliničke dijagnostike, jer, ponekad rešenje za
X nije ni 4 ni 6, nego 5 implantata – naglašava specijalista oralne hirurgije dr Nadaždin.
Procedura ugradnje jedne od opcija implantanta radi se uz obaveznu lokalnu anesteziju, a kod ovakvih operacija pacijentima se nudi i opcija intravenske analgosedacije, uz prisustvo anesteziologa.
– Pacijent onda ne samo da ne oseća bol, nego je i potpuno relaksiran prilikom operacije. Tokom operacija vadimo preostale zube (ako ih ima) i u istom zahvatu postavljamo 4, 5 ili 6 implantata. Broj i vrsta implantata zavisi od pacijenta i stanja njegovih viličnih kostiju. Takođe, pacijent dobija dve garniture keramičkih zuba – privremene odmah posle operacije, a stalne 4 do 6 meseci nakon operacije – priča nam dr Nadaždin.
Dr Branislav Nadaždin ističe da je istanjivanje (apsorpcija) kosti vilice česta nakon višegodišnjih problema sa parodontopatijom ili bezubošću.
– Kod pacijenata koji nemaju dovoljnu debljinu kosti za postavljanje konvencionalnih implatanta, pribegavamo drugim, specijalnim implantatima: pterigoidnim, nazalnim, zigomatičnim… gde implantate postavljamo u druge, čvršće kosti glave ili lobanje. Posebno su nam dragoceni zigomatični implantati, jer se postavljaju u jagodičnu kost, koja je jedna od najtvrđih kostiju u organizmu. Ona nam omogućava da fiksiramo most-protezu od 14 zuba na celu gornju vilicu. Najčešće su dovoljna dva zigomatična implanta (ređe četiri) u kombinaciji sa drugim implantatima kao osnova za izgradnju čitavog gornjeg mosta – za čitaoce eKlinika portala objašnjava ovu proceduru naš sagovornik.
Dr Nadaždin podseća da kod zigomatičnih implantata već za 2 do 3 sata od ugradnje, praktično iste večeri, može da se postavi fiksni most, za razliku od standardnih implanata gde treba čekati od 6 do 12 meseci.
– Zigomatični implantati nude još jednu prednost. Uz njih je moguće rešiti i slučajeve kada su zubi
izgubljeni pre 2 do 3 decenije, a ova vrsta implantata rešava i gubitak zuba posle teških povreda ili onkoloških tretmana – kaže u razgovoru za naš portal specijalista oralne hirurgije dr Branislav Nadaždin.