Lekovi za kontrolu pritiska (antihipertenzivi) su medikamenti koji zahtevaju redovnu primenu, prema preporuci izabranog lekara. Dešava se, ipak, da pacijenti zbog obaveza zaborave da popiju propisani lek u određeno vreme. Situacija može dodatno da se iskomplikuje, ako se pored lekova za kontrolu hipertenzije piju i drugi lekovi. Nefarmakološke mere kontrole visokog pritiska i lekovi štite nas od ozbiljnih kardiovaskularnih oboljenja, srčanog ili moždanog udara, srčane slabosti, bolesti bubrega, objašnjavaju stručnjaci.
Šta da radimo kada propustimo da popijemo lek?
Nema potrebe za panikom, ako propustimo da popijemo lek za kontrolu visokog pritiska. Stručnjaci savetuju da sledimo određene korake nakon kojih će primena ovih lekova postati rutina. U slučaju da je proteklo manje vremena od predviđenog za terapiju, možemo odmah da popijemo propuštenu dozu leka.
Ipak, ukoliko je prošlo duže vremena od poslednje doze preporuka je da ne popijemo lek, nego da sačekamo i nastavimo sa uobičajenim rasporedom. Stručnjaci upozoravaju da ne pijemo odjednom dve propuštene doze, kako ne bi došlo do neželjenih reakcija, koje zavise od vrste leka.
Kada se uvodi medikamentozna terapija za visok pritisak?
Medikamentozna terapija hipertenzije uglavnom se savetuje kada je krvni pritisak viši od 140/90 mm Hg. Prva linija antihipertenziva sastoji se od tiazidnih diuretika, ACE inhibitora, beta blokatora, blokatora kalcijumovih kanala i antagonista angiotenzinskih receptora.
Diuretici Henleove petlje, diuretici koji štede kalijum, alfa agonisti i centralni simpatolitici, direktni vazodilatatori – lekovi su druge linije koji se koriste ređe jer imaju više neželjenih dejstava. Neželjene reakcije se uglavnom ispoljavaju glavoboljama i vrtoglavicom.
Kako sve deluje na krvni pritisak?
Lekari naglašavaju da povremeno propuštanje propisane doze najverovatnije neće uticati na krvni pritisak. To ne znači da lekove možemo da stavimo sa strane i da ih neredovno uzimamo, jer u tom slučaju preti opasnost od visokog krvnog pritiska i rizika od srčanog ili moždanog udara.
Ukoliko često zaboravljamo na lek, savet je da napravimo podsetnik, na primer, na frižideru, na nekom vidljivom mestu u prostoriji u kojoj često boravimo. Još bolja opcija je alarm na mobilnom telefonu. Savetuje se i da lekove držimo na lako dostupnim mestima, na noćnom ormariću, radnom stolu, a nekoliko tableta i u novčaniku ili torbi.
Kako se piju lekovi za kontrolu pritiska?
Bilo bi najbolje da lekove za kontrolu pritiska koristimo svakodnevno, posle buđenja i pre spavanja. Postoje i organizatori za tablete koji mogu da nam pomognu u pripremi doza, prema određenom vremenu i danu. Zamolite članove porodice ili prijatelje sa kojima se često viđate da vas podsete da je potrebno da popijete lek. U slučaju neželjenih reakcija preporuka je da razgovaramo sa lekarom, koji može da prilagodi terapiju.
Kako lekovi mogu da ispolje pun potencijal?
Bitno je da znamo da medikamentozna terapija nekada neće ispoljiti svoj pun potencijal, ako se ne pridržavamo zdravih navika – dobre, uravnotežene ishrane sa što manje soli, šećera i nezdravih masnoća kojih ima u industrijskim namirnicama. Savetuje se i odgovarajuća fizička aktivnost, kontrola stresa. Samo 30 minuta šetnje nekada može biti od velike koristi kako za naše krvne sudove, tako i za psihu.
Mere opreza savetuju se svim osobama čiji je krvni pritisak veći od 140/90 mmHg, onima koji imaju članove porodice sa povišenim krvnim pritiskom, ako je bilo bolesti srca ili moždanog udara u porodici. Faktori rizika su gojaznost, dijabetes tipa 2 i visok holesterol.
