Hronična upala povećava rizik od ozbiljnih zdravstvenih stanja. Simptomi hronične upale uključuju klasične znake kao što su umor, groznica i bol u zglobovima, ali i one atipične.
Klasični i atipični simptomi hronične upale
Osim klasičnih znakova kao što su umor, groznica i bol u zglobovima, upala je poznata i po tome što uzrokuje simptome koji se smatraju atipičnim:
- problemi sa ravnotežom
- problemi sa očima
- simptomi slični gripu
- gastrointestinalni problemi
- insulinska rezistencija
- mišićna slabost
- problemi sa kožom, kao što su osip ili koprivnjača
- rasprostranjeni bolovi u telu
Hronična sistemska upala nastaje kada je imunološki sistem konstantno aktivan. Ovo može izazvati preteranu reakciju koja uzrokuje da telo napadne samo sebe. Upala može biti znak nekih veoma ozbiljnih zdravstvenih stanja i ne treba je zanemariti.
Koja je razlika između akutne i hronične upale
Upala može biti akutna i hronična.
Akutna upala javlja se kao odgovor na povredu ili bolest. To je deo odgovora imunološkog sistema koji pomaže u procesu ozdravljenja. Akutna upala je uglavnom kratkotrajna i brzo se povlači.
Hronična upala više je zabrinjavajuća. Njeni efekti se zadržavaju, ostavljajući telo u stalnom stanju panike. Vremenom će hronična upala početi negativno da utiče na tkiva i organe. Može da traje mesecima ili čak godinama i igra ulogu u razvoju mnogih bolesti, od autoimunih bolesti do raka.
Šta uzrokuje hroničnu upalu
Hroničnu upalu mogu da uzrokuju brojni faktori:
- autoimuni poremećaji, kao što su reumatoidni artritis (RA) ili lupus, gde telo napada zdravo tkivo
- izloženost toksinima, poput zagađenja ili industrijskih hemikalija koje telo nije u stanju da eliminiše
- infekcije koje telo nije u stanju u potpunosti da reši
- nelečena akutna upala od povrede
Faktori životnih navika takođe mogu dovesti do hronične upale:
- hronični stres
- prekomerno konzumiranje alkohola
- gojaznost
- pušenje
- previše ili premalo vežbanja
Bol u donjem delu leđa
Hronični bol u donjem delu leđa može biti znak upale. Stanja kao što su ankilozni spondilitis (AS) i ne-radiografski aksijalni spondiloartritis (nr-AkSpA) poznati su po tome što izazivaju hroničnu upalu koja napada kičmu. Ova stanja mogu izazvati bol u kukovima i vratu, kao i bol i ukočenost u donjem delu leđa, posebno ujutru.
Simptomi na koži
Simptomi na koži, posebno osip, česti su kod raznih autoimunih bolesti poznatih po tome što izazivaju sistemsku (sveukupnu) upalu.
Inflamatorna stanja kože kao što su psorijaza i psorijatični artritis razvijaju se kada imuni sistem pokrene upalu koja napada ćelije kože. Ali čak i stanja kao što je reumatoidni artritis (RA), koja obično ne izazivaju simptome kože, mogu izazvati upalu koja napada kožu.
Otečeni limfni čvorovi
Medicinski naziv za otečene limfne čvorove je limfadenitis. U telu postoji oko 600 limfnih čvorova, ali jedini koje možemo osetiti nalaze se na vratu, ispod pazuha i u predelu prepona. Limfni čvorovi otiču kao znak upozorenja da se nešto dešava sa imunološkim sistemom.
Bol u grlu ili prehlada mogu uzrokovati oticanje limfnih čvorova na vratu. Kada se telo izbori sa virusnom infekcijom, počinjemo da se osećamo bolje, a otok nestaje.
Povećana proizvodnja sluzi
Ako stalno morate da pročistite grlo ili izduvate nos, ovo je još jedan znak upale. Sluz proizvode donji disajni putevi kao odgovor na upalu.
Inflamatorne bolesti mogu izazvati proizvodnju sluzi, uključujući:
- hronični bronhitis
- hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP)
- cistična fibroza
- upala pluća
Nizak nivo energije
Ako se stalno osećamo umorno uprkos tome što noću dovoljno spavamo, ovo može biti znak da se naše telo bori protiv upale.
Imamo malo energije jer naš imunološki sistem konstantno radi na samoregulaciji. Rezultat je hronična upala zbog neravnoteže u količini energije koju imamo i onoga što naše telo pokušava da iskoristi.
Loše varenje
Uobičajeni problemi sa varenjem povezani sa hroničnom upalom uključuju:
- bol u stomaku
- nadimanje
- zatvor
- dijareja
- gasovi
- refluks
Brojne inflamatorne bolesti mogu izazvati probavne simptome:
- gastroezofagealna refluksna bolest (GERB)
- inflamatorna bolest creva (IBD)
- intersticijski cistitis
- multipla skleroza
- sistemski eritematozni lupus (SLE)
Problemi sa ravnotežom
Inflamatorne bolesti mogu uzrokovati da telo prekomerno reaguje i napada nerve. Kada se to dogodi, nervni signali su ugroženi, a osoba može da oseti vrtoglavicu, gubitak ravnoteže ili probleme sa hodanjem.
Multipla skleroza (MS) jedna je takva inflamatorna bolest koja utiče na ravnotežu. To je zato što MS izaziva upalu u delovima mozga odgovornim za obradu ravnoteže.
Pored toga, svako inflamatorno stanje – kao što je autoimuna bolest – koje izaziva probleme sa vidom, unutrašnjim uhom i senzorima takođe može da promeni ravnotežu.
Insulinska rezistencija
Istraživanja pokazuju da zapaljenje utiče na način na koji insulin funkcioniše. Insulin kontroliše nivo šećera u krvi, a insulinska rezistencija može dovesti do visokog nivoa šećera u krvi. Trajno visoki nivoi šećera u krvi mogu oštetiti nerve i krvne ćelije i dovesti do dijabetesa.
Simptomi visokog šećera u krvi uključuju:
- zamagljen vid
- umor
- često mokrenje
- povećana žeđ
- glavobolje
- probleme sa koncentracijom
- gubitak težine
Problemi sa zgrušavanjem krvi
Osobe koje razviju upalu usled povrede, traume ili inflamatorne bolesti mogu razviti hiperkoagulaciju – stanje koje uzrokuje prekomerno zgrušavanje krvi. Hiperkoagulacija može dovesti do moždanog udara, srčanog udara ili plućne embolije.
Krvni ugrušak u srcu ili plućima može izazvati:
- bol u grudima
- kratak dah
- nelagodnost u gornjem delu tela
Krvni ugrušak u mozgu uzrokuje:
- glavobolje
- nemogućnost kretanja
- probleme sa razumevanjem govora
- probleme sa govorom
Krvni ugrušak u dubokim venama izazvaće sledeće simptome u jednoj ili obe potkolenice:
- bol
- crvenilo
- oticanje
- toplotu
Suve oči
Suve oči su česte kod mnogih upalnih stanja, uključujući Sjogrenovu bolest, autoimunu bolest koja pogađa suzne žlezde i pljuvačne žlezde.
Upala oka je takođe uobičajena kod drugih autoimunih bolesti kao što su reumatoidni artritis i skleroderma.
Moždana magla
Moždana magla je simptom mnogih inflamatornih stanja. Utiče na probleme sa pamćenjem, mentalnu jasnoću, koncentraciju i fokus.
Istraživanja pokazuju da bi zapaljenje moglo biti odgovorno za mentalnu tromost povezanu sa hroničnim inflamatornim bolestima.
Kako lečiti simptome hronične upale
Simptomi hronične upale se leče na više načina, u zavisnosti od simptoma.
Ishrana
Određeni hranljivi sastojci mogu pomoći u borbi protiv hronične upale tako što će neutralisati zapaljenske proteine kao što su C-reaktivni protein, interleukini (kao što su IL-1 ili IL-6) i faktor nekroze tumora-alfa (TNF-a). To su:
- antioksidansi
- kurkumin
- vlakna
- riblje ulje
- magnezijum
- polifenoli u zelenom i crnom čaju
- selen
- crni susam
- vitamin D
- vitamin E
- cink
Inflamatorna stanja povezana sa prekomernom težinom često se mogu kontrolisati mršavljenjem.
Vežbanje
Takođe se pokazalo da redovno vežbanje smanjuje hroničnu upalu. Istraživanja pokazuju da vežbanje smanjuje broj proinflamatornih molekula i citokina koji su uključeni u hroničnu upalu.
Lekovi
Lekovi koji se koriste za lečenje hronične upale razlikuju se u zavisnosti od simptoma ili osnovnih uzroka upale.
- Kortikosteroidi kao što je prednizon za razna stanja kao što su astma, inflamatorni artritis, lupus i sarkoidoza
- Metformin za dijabetes tipa 2
- Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID) kao što su ibuprofen, naproksen i aspirin za bol
- Statini za kardiovaskularne bolesti
Biljni lekovi
Nekoliko biljaka ima antiinflamatorna svojstva koja mogu pomoći u ublažavanju hronične upale:
- kanabis za medicinske svrhe
- đavolja kandža (Harpagophitum procumbens)
- đumbir
- miloduh
- kurkuma
Konsultujte se sa svojim lekarom pre upotrebe biljaka za lečenje upale.
Kako sprečiti simptome hronične upale
Hronična upala može se sprečiti sledećim zdravim strategijama:
- izbegavajte da jedete proste šećere, rafinisane ugljene hidrate, hranu sa visokim glikemijskim indeksom, trans masti i hidrogenizovana ulja
- jedite više antiinflamatorne hrane, kao što su integralne žitarice, povrće i voće kao što su avokado, trešnje, kelj i masne ribe poput lososa
- redovno vežbajte
- smanjite stres praktikovanjem meditacije ili joge
- spavajte najmanje sedam do osam sati noću
- umereno koristite antacide, antibiotike i NSAIL
