Kako mogu da budu povezani menopauza, dijabetes i depresija, odgovara prim. dr Marija Glavinić Mijić

Menopauza često dovodi do dobijanja u telesnoj masi i preraspodele masnog tkiva u smislu nagomilavanja abdominalnih masti, što je, uz fizičku neaktivnost, vodeći faktor rizika za IR, predijabetes i dijabetes. Uz niz drugih simptoma, može doći i do porasta jutarnjih vrednosti šećera.

Da li su menopauza i dijabetes povezani i šta to znači za žene u smislu novih rizika po zdravlje

Prim. dr Mariju Glavinić Mijić, specijalistu opšte medicine zaposlenu u Savetovalištu za dijabetes pitali smo postoje li istraživanja i naučni podaci o tome da li su i koliko su povezani dijabetes i menopauza, zapravo, postoji li uzročno-posledična veza? Može li menopauza da aktivira ili „pogura“ dijabetes ako pacijentkinja već ima insulinsku rezistenciju?

– Menopauza predstavlja trajni prestanak menstrualnog ciklusa usled fiziološkog „gašenja“ funkcije jajnika. Opšte poznata i priznata činjenjenica je da su žene tokom reproduktivnog perioda „zaštićenije“ od muškaraca od bolesti srca i krvnih sudova, a da se taj rizik izjednačava u menopauzi. Period perimenopauze, a to bi bilo vreme pre konačnog prestanka ciklusa, već donosi turbulencije i promene u organizmu žene koje takođe povećavaju ovaj rizik. Isto se dešava kada je u pitanju rizik od dijabetesa tip 2. Insulinska rezistencija (IR) je uvod u dijabetes, tako da je njeno postojanje dovoljan faktor rizika za progresiju u tom i u ranijem dobu – kaže naša sagovornica.

Znaci menopauze kao faktori rizika za česte bolesti današnjice (predijabetes, dijabetes, IR)

Ona dodaje i da menopauza može dovesti do dobijanja u telesnoj masi i preraspodele masnog tkiva u smislu nagomilavanja abdominalnih masti. To je, poznato je, uz fizičku neaktivnost vodeći faktor rizika za insulinsku rezistenciju (IR), predijabetes i dijabetes. Da li je dobijanje u telesnoj masi posledica gubitka estrogena i smanjene aktivnosti receptora za ovaj hormon ili je posledica smanjenja ukupne potrošnje energije usled starenja, ostaje otvoreno pitanje, prenosi nam doktorka još uvek aktuelnu dilemu naučne zajednice.

Menopauza i „divljanje“ hormona – mit ili istina: Šta kažu istraživanja?

Menopauza menja psihofizički status žene, a nešto što često čujemo je da hormoni „divljaju“. Kako se to može odraziti na osobe sa dijagnostikovanim dijabetesom oba tipa dijabetesa?

– U nekim ranijim studijama opisana je pojava menopauze u ranijem životnom dobu kod žena sa tipom 1 dijabetesa, ali postoje i one studije u kojima ova povezanost nije dokumentovana. Studija iz 2020. godine povezala je raniji ulazak u menopauzu kod žena sa tipom 1 sa većim dozama insulina, ali, naravno, još uvek bez preciznijih objašnjenja. Hormonska nestabilnost, češća pojava depresivnih simptoma i poremećaja spavanja mogu dovesti do pogoršanja glikoregulacije. Ali, i mimo toga je vrlo značajno pogoršanje opšteg metaboličkog profila, sa pogoršanjem ili novonastalom dislipidemijom, hipertenzijom i slično. Što se „divljanja“ hormona u perimenopauzi i menopauzi tiče, naučna istina je da ženski hormoni ne divljaju već nestaju, a da ostajemo sa testosteronom „u višku“, pa bih ja tu priču o divljanju ženskih hormona, bez obzira na fazu života, zaključila – navodi doktorka i dodaje:

Ne smemo zanemariti i neke druge realne faktore

– Valja naglasiti da živimo u 21. veku, da su mnoge žene na kontraceptivnoj terapiji, te da smo i u preiodu reproduktivne involucije onakvi kakav nam je karakter, i koliko smo odgovorni prema sebi i drugima. Ukoliko postoje simptomi i tegobe usled menopauze koji nam značajno remete kvalitet života, obratićemo se za pomoć specijalistima za hormonsku supstituciju i komplikacije menopauze. Samim tim će i nivoi šećera u krvi biti stabilniji. Posebna priča je tip 1 dijabetesa koji dugo traje. Međutim, on je već komplikovan sam po sebi te su takve žene od ranije pod intenzivnim nadzorom endokrinologa.

Koje simptome pacijentkinje u Savetovalištu za dijabetes najčešće prijavljuju i kakva je veza sa depresijom

Doktorka Glavinić Mijić kaže da žene u menopauzi najčešće prijavljuju neželjeno dobijanje u telesnoj masi i porast jutarnjh šećera u smislu predijabetesa. Tu su i pojačan apetit, povremene drhtavice i simptomi slični padovima šećera. Naglašava i da se, na sreću, javljaju u pravom trenutku, kada korekcije u životnim navikama imaju pun smisao i ozbiljno mogu da poboljšaju kvalitet života, redukuju rizik od kardiovaskularnih bolesti i nastanka/progresije poremećaja glikoregulacije.

Na pitanje šta pored gojaznosti, koja je svakako povezana sa oba stanja još mogu da budu opasne okolnosti za razvoj, ali i pogoršanje dijabetesa kod žena u menopauzi, naša sagovornica potvrđuje da je uz prethodno navedeno to pre svega smanjena fizička aktivnost.

– Osećaj da su nevidljive, skrajnute, diskriminisane takođe je prisutan, i nosi rizik od progresije depresivnih simptoma. Depresija sama po sebi povezana je sa povećanim rizikom od dobijanja dijabetesa, i pogoršanja postojećeg – upozorava prim. dr Marija Glavinić Mijić.

Tri saveta doktorke za bolju kontrolu dijabetesa u ovoj životnoj dobi

Na zahtev čitateljki sa dijabetesom u menopauzi, zamolili smo sagovornicu i za tri najvažnija saveta. Evo šta kaže:

• 1. Vodite računa šta i koliko jedete. Ostavite cigarete, izbegavajte alkohol. Ne preskačite obroke, tako nećete omršati. Nije sve do medicine, nesto je do količine (autocitat sagovornice)

• 2. Ne odustajte od fizičke aktivnosti i rada na svom telu. Mišići su metabolički aktivni, sagorevaju kalorije i njihova aktivacija ima blagotvoran efekat na glikoregulaciju. Aerobni treninzi – šetnja ili brži hod, na primer, kondicioniraju kardiovaskularni sistem i smanjuju rizik od infarkta i šloga, takođe. Vežbe istezanja, poput joge, takođe se preporučuju.

• 3. Ukoliko imate dijabetes, bez obzira na tip (u ovom dobu su i žene sa tipom 1 u vrlo visokom riziku od razvoja makrovaskularnih komplikacija), pored glikemije treba da regulišete nivo krvnog pritiska, masnoća u krvi, pre svega LDL holesterola, i da se redovno kontrolišete.

Umesto zaključka: Život se ne završava menopauzom

– Prema definiciji WHO zdravlje je stanje fizičkog, psihičkog i socijalnog blagostanja, a život u ljudi ne staje sa okončanjem reproduktivnog perioda. Radite na sopstvenom usavršavanju, bez obzira na dosta velike pritiske i negativne interferencije okoline kojima smo trenutno izloženi. Ukoliko su tegobe koje proživljavate u menopauzi izražene, javite se svom lekaru zarad referisanja i daljeg lečenja. Ne mora svaka muka da se trpi – argumentovano ohrabruje prim. dr Marija Glavinić Mijić u razgovoru za eKlinika portal.