Menopauza često dovodi do dobijanja u telesnoj masi i preraspodele masnog tkiva u smislu nagomilavanja abdominalnih masti, što je, uz fizičku neaktivnost, vodeći faktor rizika za IR, predijabetes i dijabetes. Uz niz drugih simptoma, može doći i do porasta jutarnjih vrednosti šećera.
Prim. dr Mariju Glavinić Mijić, specijalistu opšte medicine zaposlenu u Savetovalištu za dijabetes pitali smo postoje li istraživanja i naučni podaci o tome da li su i koliko su povezani dijabetes i menopauza, zapravo, postoji li uzročno-posledična veza? Može li menopauza da aktivira ili „pogura“ dijabetes ako pacijentkinja već ima insulinsku rezistenciju?
– Menopauza predstavlja trajni prestanak menstrualnog ciklusa usled fiziološkog „gašenja“ funkcije jajnika. Opšte poznata i priznata činjenjenica je da su žene tokom reproduktivnog perioda „zaštićenije“ od muškaraca od bolesti srca i krvnih sudova, a da se taj rizik izjednačava u menopauzi. Period perimenopauze, a to bi bilo vreme pre konačnog prestanka ciklusa, već donosi turbulencije i promene u organizmu žene koje takođe povećavaju ovaj rizik. Isto se dešava kada je u pitanju rizik od dijabetesa tip 2. Insulinska rezistencija (IR) je uvod u dijabetes, tako da je njeno postojanje dovoljan faktor rizika za progresiju u tom i u ranijem dobu – kaže naša sagovornica.
Ona dodaje i da menopauza može dovesti do dobijanja u telesnoj masi i preraspodele masnog tkiva u smislu nagomilavanja abdominalnih masti. To je, poznato je, uz fizičku neaktivnost vodeći faktor rizika za insulinsku rezistenciju (IR), predijabetes i dijabetes. Da li je dobijanje u telesnoj masi posledica gubitka estrogena i smanjene aktivnosti receptora za ovaj hormon ili je posledica smanjenja ukupne potrošnje energije usled starenja, ostaje otvoreno pitanje, prenosi nam doktorka još uvek aktuelnu dilemu naučne zajednice.
Menopauza menja psihofizički status žene, a nešto što često čujemo je da hormoni „divljaju“. Kako se to može odraziti na osobe sa dijagnostikovanim dijabetesom oba tipa dijabetesa?
– U nekim ranijim studijama opisana je pojava menopauze u ranijem životnom dobu kod žena sa tipom 1 dijabetesa, ali postoje i one studije u kojima ova povezanost nije dokumentovana. Studija iz 2020. godine povezala je raniji ulazak u menopauzu kod žena sa tipom 1 sa većim dozama insulina, ali, naravno, još uvek bez preciznijih objašnjenja. Hormonska nestabilnost, češća pojava depresivnih simptoma i poremećaja spavanja mogu dovesti do pogoršanja glikoregulacije. Ali, i mimo toga je vrlo značajno pogoršanje opšteg metaboličkog profila, sa pogoršanjem ili novonastalom dislipidemijom, hipertenzijom i slično. Što se „divljanja“ hormona u perimenopauzi i menopauzi tiče, naučna istina je da ženski hormoni ne divljaju već nestaju, a da ostajemo sa testosteronom „u višku“, pa bih ja tu priču o divljanju ženskih hormona, bez obzira na fazu života, zaključila – navodi doktorka i dodaje:
– Valja naglasiti da živimo u 21. veku, da su mnoge žene na kontraceptivnoj terapiji, te da smo i u preiodu reproduktivne involucije onakvi kakav nam je karakter, i koliko smo odgovorni prema sebi i drugima. Ukoliko postoje simptomi i tegobe usled menopauze koji nam značajno remete kvalitet života, obratićemo se za pomoć specijalistima za hormonsku supstituciju i komplikacije menopauze. Samim tim će i nivoi šećera u krvi biti stabilniji. Posebna priča je tip 1 dijabetesa koji dugo traje. Međutim, on je već komplikovan sam po sebi te su takve žene od ranije pod intenzivnim nadzorom endokrinologa.
Doktorka Glavinić Mijić kaže da žene u menopauzi najčešće prijavljuju neželjeno dobijanje u telesnoj masi i porast jutarnjh šećera u smislu predijabetesa. Tu su i pojačan apetit, povremene drhtavice i simptomi slični padovima šećera. Naglašava i da se, na sreću, javljaju u pravom trenutku, kada korekcije u životnim navikama imaju pun smisao i ozbiljno mogu da poboljšaju kvalitet života, redukuju rizik od kardiovaskularnih bolesti i nastanka/progresije poremećaja glikoregulacije.
Na pitanje šta pored gojaznosti, koja je svakako povezana sa oba stanja još mogu da budu opasne okolnosti za razvoj, ali i pogoršanje dijabetesa kod žena u menopauzi, naša sagovornica potvrđuje da je uz prethodno navedeno to pre svega smanjena fizička aktivnost.
– Osećaj da su nevidljive, skrajnute, diskriminisane takođe je prisutan, i nosi rizik od progresije depresivnih simptoma. Depresija sama po sebi povezana je sa povećanim rizikom od dobijanja dijabetesa, i pogoršanja postojećeg – upozorava prim. dr Marija Glavinić Mijić.
Na zahtev čitateljki sa dijabetesom u menopauzi, zamolili smo sagovornicu i za tri najvažnija saveta. Evo šta kaže:
1. Vodite računa šta i koliko jedete. Ostavite cigarete, izbegavajte alkohol. Ne preskačite obroke, tako nećete omršati. Nije sve do medicine, nesto je do količine (autocitat sagovornice)
2. Ne odustajte od fizičke aktivnosti i rada na svom telu. Mišići su metabolički aktivni, sagorevaju kalorije i njihova aktivacija ima blagotvoran efekat na glikoregulaciju. Aerobni treninzi – šetnja ili brži hod, na primer, kondicioniraju kardiovaskularni sistem i smanjuju rizik od infarkta i šloga, takođe. Vežbe istezanja, poput joge, takođe se preporučuju.
3. Ukoliko imate dijabetes, bez obzira na tip (u ovom dobu su i žene sa tipom 1 u vrlo visokom riziku od razvoja makrovaskularnih komplikacija), pored glikemije treba da regulišete nivo krvnog pritiska, masnoća u krvi, pre svega LDL holesterola, i da se redovno kontrolišete.
– Prema definiciji WHO zdravlje je stanje fizičkog, psihičkog i socijalnog blagostanja, a život u ljudi ne staje sa okončanjem reproduktivnog perioda. Radite na sopstvenom usavršavanju, bez obzira na dosta velike pritiske i negativne interferencije okoline kojima smo trenutno izloženi. Ukoliko su tegobe koje proživljavate u menopauzi izražene, javite se svom lekaru zarad referisanja i daljeg lečenja. Ne mora svaka muka da se trpi – argumentovano ohrabruje prim. dr Marija Glavinić Mijić u razgovoru za eKlinika portal.