Tremor kod Parkinsonove bolesti ne može uvek da se reguliše pomoću standardnog leka koji se inače koristi, posebno u stresnim situacijama. Propranolol-hidrohlorid, međutim, deluje tokom stresa, pružajući uvid u ulogu stresnog sistema u tremoru. Magnetna rezonanca otkriva da propranolol direktno sprečava aktivnost u moždanom krugu, koji kontroliše tremor, a lekari poručuju da bi mogli da razmotre ovaj lek u situacijama kada je levodopa neefikasna.
Tremor kod Parkinsonove bolesti najintenzivniji u stresnim situacijama
Ljudi sa Parkinsonovom bolešću navode da se tremor pogoršava tokom stresnih situacija.
– Drhtanje deluje kao neka vrsta „barometra“ za stres. Ovo se vidi kod svih ljudi sa Parkinsonovom bolešću – ističe neurolog dr Rick Helmich iz Radboud university medical center.
Obično korišćeni lek levodopa obično pomaže kod drhtanja, ali je najčešće manje efikasan tokom stresa, kada je drhtanje često najgore. Dr Helmich i njegov tim želeli su da istraže da li lek koji cilja na sistem stresa može da pomogne i kako ovaj efekat stresa na tremor funkcioniše u mozgu. Njihov rad Rad je objavljen u časopisu Annals of Neurology.
Već su postojale naznake da bi propranolol mogao da smanji tremor kod Parkinsonove bolesti
Ispitivani lek propranolol je beta-blokator koji sprečava delovanje hormona stresa. Razvijen je za visok krvni pritisak i srčane aritmije, postoji već duže vreme i već se koristi kao standardni tretman za esencijalni tremor – stanje u kojem ljudi doživljavaju tremor bez drugih neuroloških simptoma. Već su postojale indikacije da bi propranolol mogao da smanji tremor kod Parkinsonove bolesti, ali do sada nijedno temeljno istraživanje nije istražilo njegove potencijalne efekte.
Dr Helmich i njegov tim proučavali su 27 ljudi sa Parkinsonovom bolešću, koji su iskusili podrhtavanje delova tela. Jednog dana učesnici studije dobijali su propranolol, a drugog dana placebo. Uređaj na njihovim rukama merio je intenzitet drhtanja, dok je magnetna rezonanca mapirala aktivnost mozga. Ovo je praćeno i u stanju mirovanja i tokom zadatka koji uključuje stresan matematički zadatak. Odgovor na stres meren je veličinom zenice i srčanom frekvencijom, od kojih su oba porasla tokom proračuna. Očekivano, bez lekova, tremor se pogoršao tokom stresa.
Propranolol smanjuje tremor i u mirovanju i tokom stresa
Studija je pokazala da propranolol smanjuje tremor i u mirovanju i tokom stresa. Skeniranje magnetnom rezonancom otkrilo je kako ovo funkcioniše – nakon uzimanja lekova, moždano kolo odgovorno za tremor pokazalo je manje aktivnosti.
– Znamo da abnormalnosti u sistemima kao što je sistem dopamina izazivaju tremor. Na osnovu naše studije, sada mislimo da hormon stresa noradrenalin deluje kao pojačavač, koji povećava intenzitet tremora u području pokreta mozga. Propranolol zaustavlja ovaj efekat pojačavanja i na taj način smanjuje simptome – objašnjava dr Helmich i navode da je istraživače iznenadilo da je propranolol takođe radio na smanjenju tremora u mirovanju. To objašnjavaju time što je „očigledno da je naš sistem stresa povremeno aktivan, čak i u mirovanju“.
– Ovo menja činjenicu koliko je neko oprezan i dovodi do spontanih fluktuacija tremora. Ranije smo mislili da je sistem hormona stresa aktivan samo pod stresom, ali očigledno je to previše pojednostavljeno. Takođe je aktivan i u stanju mirovanju – ističe dr Helmich.
Standardni levodopa lek kod oko 40 odsto pacijenata nije efikasan protiv tremora
Dr Helmich već propisuje propranolol nekim pacijentima sa Parkinsonovom bolešću.
– Najefikasniji lek za Parkinsonovu bolest je levodopa. On ne pomaže samo kod tremora već i kod drugih simptoma, tako da od toga počinjemo. Međutim, kod oko 40 odsto pacijenata nije efikasan protiv tremora. U tom slučaju prvo povećavamo dozu, ali ako to ne uspe, opcija je propranolol. Međutim, moramo da budemo oprezni u pogledu neželjenih efekata, kao što je nizak krvni pritisak – naglasio je dr Helmich.
Pored studija o lekovima, tim naučnika dr Helmicha takođe istražuje promene u načinu života koje bi mogle da pomognu kod Parkinsonove bolesti.
– Nije potrebno mnogo da se izazove reakcija na stres, zbog čega ljudi osećaju više drhtanja. Čak i nešto tako jednostavno kao što je pitanje „da li sam zaključao ulazna vrata“ može da pokrene stres. Trenutno istražujemo da li svesnost može pozitivno da utiče na sistem stresa – najavljuje dr Helmich.
