Postoje lekovi i razne vrste intervencija u ishrani kojima je moguće modelirati neke procese starenja Foto: Shutterstock
Sigurno vam se namalo puta događalo da se iznenadite kada saznate koliko godina ima neka osoba, budući da njen izgled pruža potpuno drugačiji utisak.
Upravo je jedan od najfascinantnijih fenomena starenja to što taj proces utiče različito na ljude (ne starimo na isti način), pa čak i naučnici ne razumeju u potpunosti zašto neko stari ovako, a neko onako, međutim, istraživanje Stanford univerziteta baca novo svetlo na taj slučaj.
Naučnici sa Stanforda ustanovili su, naime, da postoje četiri tipa starenja tako što su sproveli dvogodišnje istraživanje na grupi od 43 ispitanika, starosti od 34 do 68 godina, kojima su merili biomarkere, uključujući mikrobe, proteine i masti. Na osnovu rezultata istraživanja izdvojili su metabolički tip koji se odnosi na toksične materije u telu, zatim imunološki koji zbog slabljenja imuniteta vremenom dovodi do infekcija (čak i hroničnih), hepatološki tip koji i uzrokuje starenje slabljenjem funkcije jetre i nefrološki, koji diktira starenje slabljenjem bubrega.
Naučnici ne samo da su identifikovali različite tipove starenja, već su i otkrili da ljudi mogu da ostare različitom brzinom.
Takođe, jedan tip starenja ne isključuje drugi, istakao je prof. dr Majk Šnajder, vođa istraživačkog tima sa Stanforda.
„Razlike u rezultatima bile su zaista velike, pa smo jasno izdvojili vrlo jasne obrasce po kojima ljudi stare. Primera radi, osobe koje stare po metaboličkom tipu najčešće razviju poremećaj regulacije šećera u krvi, što kod njih neretko izaziva dijabetes“, napominje dr Šnajder.
Nekim učesnicima istraživanja koji su usvojili promene načina života, poput gubitka kilograma ili zdravije ishrane, stopa starenja se usporavala tokom dvogodišnjeg perioda, otkrili su naučnici, koji su zatim postavili logično pitanje: mogu li promene načina života i ciljani lekovi usporiti proces starenja?
– Postoje lekovi i razne vrste intervencija i kojima je moguće modelirati neke od ovih procesa starenja. A li da bismo ih pravilno primenili, moramo tačno da znamo na koje tipove starenja primenjujemo neke lekove, dijete ili određene fizičke aktivnosti, kako bismo dobili najbolji rezultat – smatra dr Džejms Kirkland, šef gerontologije na klinici Mejo.
Šef istraživačkog tima, dr Šnajder, u zaključku napominje da su rezultati istraživanja veoma bitni jer sada možemo na osnovu analiza krvi i biomarkera da utvrdimo na koji način ćemo stariti. Što znači da bismo mogli da predupredimo neželjene posledice tog procesa promenom ponašanja i nekih navika.
(phillyvoice.com)