Rak pluća je jedan od naješćih uzroka smrti od karcinoma širom sveta. Teško se leči, ne ispoljava se jasnim simptomima dok ne bude kasno. Bolest se zato često otkrije u kasnijim stadijumima raka kada su mogućnosti lečenja ograničene. Stručnjaci biraju način lečenja koji najviše odgovara individualnim potrebama pacijenta i na osnovu faktora kao što su tip tumora i stadijum bolesti.
Mogućnosti lečenja ima li napretka?
Onkolog prof. dr Roy Herbst, Yale Medicine kaže da se karcinom pluća veoma teško leči ako dođe do metastaza, u uznapredovalom stadijumu kada se maligne ćelije prošire na drugo plućno krilo, prodru u okolne limfne čvorove i/ili na udaljene organe.
Prof. Herbs smatra da ima ipak dosta napretka u mogućnostima lečenja koje bi moglo da izmene postojeću prognozu za mnoge pacijente.
Napredak se, kako ističe dr Herbs, naviše uočava kada se radi o mogućnostima lečenja najčešćeg tipa bolesti nesitnoćelijskog karcinoma pluća (NSCLC), koji ima 80 do 85 odsto pacijenata. Smatra se da je pušenje jak faktor rizika, ali ima i pacijenata sa nesitnoćelijskim karcinom pluća koji nisu nikada pušili. Smatra se da su jaki faktori rizika i izloženost kancerogenima na radnom mestu, radon, pasivno pušenje, zagađenje iz životne sredine, porodična istorija raka pluća.
Rak pluća leči tim specijalista
Lekari smatraju da je tok bolesti nesitnoćelijskog karcinoma pluća blaži i sporiji, samim tim i veće su mogućnosti da se dođe do rane dijagnoze i lečenja koje je onda nešto uspešnije.
Drugi tip raka pluća je agresivniji, ali i ređi sitnoćelijski karcinom pluća, koji ima 10 do 15 odsto bolesnika. Smatra se da je u velikoj meri ovaj oblik posledica dugogodišnjeg pušenja.
– Postoji čitav spektar terapija, u slučaju da se rano otkrije nesitnoćelijski karcinom pluća – kaže dr Herbs. On dodaje da bi svakog pacijenta trebalo da leči tim specijalista, koji bi precizirao najbolju terapiju, koja pored operacije, može da uključuje zračnu terapiju, ciljanu, imunoterapiju, hemioterapiju.
Produžiti život, pa i za nekoliko meseci
Imajući u vidu opšte zdravstveno stanje pacijenta, postojanje pridruženih bolesti, tim lekara određuje tip tumora i stadijum bolesti. Stadijum raka pluća određuje se na osnovu TNM kriterijuma: T – veličina primarnog tumora, N – raširenost bolesti u regionalne limfne čvorove, M prisustvo udaljenih metastaza.
Dr Herbs se bavi lečenjem nesitnoćelijskog karcinoma pluća skoro 30 godina.
– Kada sam počeo bilo je veoma malo terapijskih mogućnosti, primenjivala se hemioterapija, koja je mogla da produži život za nekoliko meseci. Iako je primena pojedinih inovativnih terapija moguća samo kod određenih pacijenata, dosta se promenilo primenom imunoterapije, ciljane terapije i oralnih lekova koji blokiraju receptore tirozin kinaze (proteina koji mogu da postanu preaktivni i dovedu do razvoja malignih ćelija) – kaže dr Herbs.
Manje toksična terapija koristi se i u kućnim uslovima
Tirozin kinaze su grupa enzima koji učestvuju u prenosu signala u ćeliji, regulišu rast ćelije i
niz drugih biohemijskih procesa. Prekomerna ekspresija tirozin kinaza dovodi do poremećaja proliferacije ćelija, koje je je povezana sa razvojem tumora. Lekari kažu da primeni novih lekova prethode određena molekularna testiranja i to EGFR testiranje (genetsko testiranje), kao i analize ALK i PDL-1.
– Nastojimo da obezbedimo bolji kvalitet života pacijentima. U prošlosti su pacijenti morali da dolaze na hemioterapiju u bolnicu, sada je ova terapija moguća i uzimanjem leka u obliku tablete. Ovi medikamenti se piju kod kuće, manje su toksični i imaju manje neželjenih dejstava od hemioterapije – navodi dr Herbs.
Nažalost terapije ne pomažu svima
Nažalost i savremene terapije ne mogu da pomognu svim pacijentima, ali su za 28 odsto poboljšale petogodišnje preživljavanje bolesnika.
– Savremena terapija poboljšala je petogodišnje preživljavanje za 65 odsto kod pacijenata sa karcinomom ograničenim na manji prostor. U slučaju da se tumor proširio na drugo plućno krilo, u okolne limfne čvorove i/ili na udaljene organe, uz savremenu terapiju petogodišnje preživljavanje je bilo veće za 9 odsto – objašnjava dr Herbs.
Primena biomarkera
Stručnjaci mogu da na osnovu određenih biomarkera utvrde da li pacijentu odgovara primenjena terapija. Ciljana terapija deluje na molekule koji omogućavaju razvoj karcinoma, dok imunoterapije omogućavaju imunom sistemu da se bori protiv raka. Biomarkeri pomažu lekarima da upute pacijenta na specifične terapije ili klinička ispitivanja.
– Na primer, mikroskopskim ispitivanjem ekspresije PD-L1 biomarkera u ćelijama karcinoma i imunim ćelijama možemo da vidimo kako će pacijent reagovati na lečenje – kaže dr Herbs.
Kako se imuni sistem bori protiv raka pluća?
Imunski sistem se različitim vrstama belih krvnih zrnaca bori protiv karcinoma. Deaktivira T ćelije uz pomoć proteina koji se zove PD-L1. Stručnjaci naglašavaju da ova deaktivacija ima zaštitnu ulogu kako imuni sistem ne bi počeo da se bori protiv zdravih ćelija i tkiva. Imunom sistemu se omogućava da prepozna i uništi maligne ćelije.
– Koristeći ovu informaciju i uz pomoć CT, MRI i/ili PET skeniranja možemo da personalizujemo pristup lečenju i odlučimo da li je pacijent za operaciju, terapiju zračenjem ili kombinaciju terapija – objašnjava dr Herbs.
Delovanje ciljane terapije na rak pluća
Ciljana terapija uništava ćelije raka bez nanošenja štete zdravim ćelijama i tkivima.
– Ciljana terapija može da bude od bitne pomoći kod karcinoma pozitivnih na epidermalni faktor rasta (EGFR- Epidermal growth factor receptors), odnosno genske mutacije EGFR koje ima 15 do 20 odsto pacijenata sa nesitnoćelijskim rakom pluća, posebno nepušača i žena. Ljudi sa EGFR mutacijom reaguju na lečenje inhibitorima EGFR tirozin kinaze – tvrdi prof. dr Herbs.
Rak pluća može da se vrati odmah, ali i posle 10 godina
Doktor dodaje je 1997. godine bio uključen u kliničko ispitivanje leka za ciljanu terapiju.
– Još uvek se sećam slabih pacijenata sa bolovima, kojima je posle nekoliko nedelja od primene terapije bilo bolje. Pokazalo se da pravi lek usmeren na pravu metu i u pravo vreme može da omogući dobre rezultate. Problem je što ponovo može da dođe do razvoja malignih ćelija. To se može desiti odmah, ali i posle 10 godina. Imamo na primer 100 ćelija raka i oralni lek uništava njih 99, ali ne deluje na preostalu jednu malignu ćeliju. Ta jedna ćelija će imati prednost u preživljavanju, vremenom će ponovo doći do rasta tumora koji se ne može kontrolisati lečenjem. Tada se planiraju druge mogućnosti lečenja – naglašava dr Herbs.
Svetlo na kraju tunela
Prof. dr Herbs naglašava da sama dijagnoza raka pluća izaziva razumljiv strah pacijenata, čiji život se iz korena menja. Bitno je da pacijent bude upoznat sa mogućnostima lečenja, da zna da mu neće odgovarati terapija koja je bila od koristi drugoj osobi. Lekari će pored ispitivanja karcinoma i njegovih karakteristika, analizirati i rad jetre, bubrega, funkciju srca, pluća.
Prof. dr Herbs ističe da se rak pluća najbolje kontroliše timskim radom u kojem učestvuju specijalisti iz raznih oblasti – hirurg, radiolog, onkolog i drugi.
– Nesitnoćelijski rak pluća može da se kontroliše na mnogo načina, ali terapija može da bude i komplikovana i dugotrajna. Rekao bih da smo još u ranoj fazi razumevanja ove bolesti i saznanja o najboljim mogućnostima lečenja, ali čini mi se da počinjemo da vidimo svetlo na kraju tunela – tvrdi prof. dr Roy Herbst.
