Kako marihuana utiče na mozak i radnu memoriju otkriva najveća studija ikada sprovedena o kanabisu

Marihuana ima statistički značajan uticaj na funkciju mozga, odnosno na radnu memoriju, a do ovog saznjanja došla je najveća studija ikada sprovedena o dejstvu kanabisa na mozak. Studija objavljena u  JAMA Network Open istražuje efekte skorašnje/povremen i doživotne upotrebe kanabisa na funkciju mozga tokom kognitivnih zadataka.

Marihuana utiče na pad moždane aktivnosti

Studija, najveća takve vrste koja je ikada završena, ispitala je efekte upotrebe kanabisa na preko 1.000 mladih odraslih od 22 do 36 godina koristeći tehnologiju snimanja mozga. Istraživači su otkrili da je 63 odsto teških doživotnih korisnika marihuane pokazalo smanjenu moždanu aktivnost tokom zadatka radne memorije, dok je 68 procenata povremenih korisnika takođe pokazalo sličan uticaj.

Ovaj pad moždane aktivnosti bio je u vezi sa lošijim performansama radne memorije – sposobnošću zadržavanja i korišćenja informacija za obavljanje zadataka. Na primer, radna memorija omogućava osobi da prati uputstva koja su joj upravo data ili da mentalno vizualizuje i manipuliše informacijama, kao što je rešavanje matematičkog problema.

– Kako upotreba kanabisa nastavlja da raste na globalnom nivou, proučavanje efekata marihuane na ljudsko zdravlje postaje sve važnije. Čineći to, možemo da pružimo sveobuhvatno razumevanje i koristi i rizika upotrebe kanabisa, osnažujući ljude da donose informisane odluke i u potpunosti shvate potencijalne posledice – naglašava prvi autor studije dr Joshua Gowin, docent radiologije na University of Colorado School of Medicine. 

Ko je probao „travu“ manje od 10 puta ne smatra se korisnikom marihuane

Prema ovoj studiji, u kategoriju „teški korisnici“ spadaju mlade odrasle osobe koje su koristile kanabis više od 1.000 puta tokom svog života. Mladi koji su marihuanu koristili od 10 do 999 puta smatraju se umerenim korisnicima, a za osobu koja je manje od 10 puta probala marihuanu kaže se da nije korisnik.

Istraživači su proučavali nervni odgovor učesnika tokom sesije magnetne rezonance (MRI) i dali im 7 kognitivnih zadataka koje treba da urade. Zadaci su testirali radnu memoriju, nagradu, emocije, jezik, motoričke veštine – kao što je tapkanje prstom za mapiranje kontrole mozga, procena odnosa i teorija uma. Otkrili su da je kanabis imao statistički značajan uticaj na funkciju mozga tokom zadataka radne memorije, što znači da je malo verovatno da će primećeni uticaj biti posledica neke slučajnosti. Ovaj efekat je primećen i kod povremenih i doživotnih korisnika kanabisa.

Regione mozga važne za donošenje odluka, pamćenje, pažnju…marihuana najviše oštećuje

– Primenili smo najviše standarde u našem istraživanju, postavljajući rigorozne pragove za statističku značajnost za svih 7 testova kognitivnih funkcija. Da bismo smanjili rizik od lažnih pozitivnih rezultata, primenili smo korekciju stope lažnog otkrivanja (FDR). Dok su neki od drugih zadataka ukazivali na potencijalno oštećenje, samo zadatak radne memorije pokazao je statistički značajan uticaj – kaže dr Gowin.

Tokom zadataka radne memorije, istraživači su otkrili da teška upotreba kanabisa smanjuje moždanu aktivnost u određenim delovima mozga (dorzolateralni prefrontalni korteks, dorsomedijalni prefrontalni korteks i prednja insula). Ovi regioni mozga su uključeni u važne kognitivne funkcije kao što su donošenje odluka, pamćenje, pažnja i emocionalna obrada.

Međutim, dr Gowin pominje da njihovo istraživanje takođe ukazuje da bi uzdržavanje od upotrebe kanabisa pre obavljanja kognitivnog zadatka moglo da pomogne u poboljšanju učinka. Naučnici ukazuju da postoje mnoga pitanja na koja još uvek treba dati odgovore o tome kako kanabis utiče na mozak. Kažu da su potrebne velike, dugoročne studije kako bi se razumelo da li upotreba marihuana direktno menja funkciju mozga, koliko dugo ovi efekti traju i uticaj na različite starosne grupe.