Svi znamo da jutarnje navike mogu postaviti ton za ostatak dana. Ali određene navike mogu da izoštre naše pamćenje, što je ključno za opšte kognitivno zdravlje.
Održavanje oštrog pamćenja ključno je za opšte kognitivno zdravlje. Jutarnji sati su posebno važni, jer oni određuju ton za ostatak dana. .
Pijte vodu pre kafe
Pošto gubimo vodu kroz dah i znoj dok spavamo, obično se budimo žedni. S obzirom na to da se telo odraslog čoveka sastoji od do 60 odsto vode, hidratacija je neophodna za dobro zdravlje. Pijenje vode ujutru ne samo da će nam pomoći da se rehidriramo, već može i da pokrene metabolizam, povećavajući ga i do 30 procenata, prema istraživanju.
Pijenje vode odmah ujutru jedan je od najjednostavnijih, ali najefikasnijih načina da pokrenemo svoj mozak. Pokazalo se da dehidratacija narušava kratkoročno pamćenje i sposobnost koncentracije. Čak i blaga dehidratacija može negativno uticati na kognitivne funkcije, posebno na pamćenje i pažnju.
Jedite doručak koji podstiče rad mozga
Ono što jedemo ujutru može imati značajan uticaj na pamćenje mozga i tela. Hrana bogata omega-3 masnim kiselinama, poput oraha i lanenog semena, može poboljšati kognitivne funkcije i podržati pamćenje. Izbalansiran doručak koji uključuje proteine, zdrave masti i složene ugljene hidrate snabdeće mozak i telo za predstojeći dan.
Uključite lagane vežbe
Možda zvuči kao kliše, ali malo vežbanja ujutru čini čuda i za telo i za mozak. Ne govorimo o intenzivnom treningu – samo 15 do 20 minuta lagane fizičke aktivnosti, poput joge, istezanja ili brze šetnje napolju, dovoljno je da krv procirkuliše i mozgu obezbedi kiseonik.
Meditiranje
Započinjanje dana sa nekoliko minuta prakse svesnosti ili meditacije može imati značajan uticaj na pamćenje i fokus. Praksa svesnosti povećava sivu materiju mozga, koja je povezana sa pamćenjem i emocionalnom regulacijom.
Izađite napolje
Izlaganje prirodnoj sunčevoj svetlosti ujutru povezano je sa poboljšanim raspoloženjem i boljom kognitivnom funkcijom. Izlazak napolje ujutru odlična je navika da ubrzate svoje kognitivne funkcije i pamćenje.
Kiseonik, koji je napolju čistiji i svežiji, neophodan je za memoriju i sposobnost pamćenja. Sunčeva svetlost pomaže u regulisanju cirkadijalnih ritmova tela, koji igraju ključnu ulogu u kognitivnim procesima kao što je pamćenje. Takođe, sunčeva svetlost obezbeđuje vitamin D. Istraživanja pokazuju da uzimanje preporučene dnevne doze vitamina D poboljšava pamćenje i sposobnosti učenja, dok je nedostatak vitamina D povezan sa značajnim padom izvršne funkcije i epizodnom memorijom.
Izlaganje svežem vazduhu na suncu na početku dana može ubrzati funkcionalnu memoriju.
Učenje novih stvari
Izazivanje mozga novim informacijama odmah ujutru može poboljšati pamćenje i kognitivne funkcije. Bilo da se radi o čitanju knjige, učenju novog jezika ili rešavanju zagonetki, uključivanje mozga u nove aktivnosti stimuliše neuronske veze.
Ujutru izbegavajte multitasking, pojednostavite rutine i organizujte se
Iako multitasking može izgledati efikasno, on zapravo može ometati sposobnost mozga da skladišti i povrati informacije. Fokusiranje na jedan po jedan zadatak omogućava mozgu da efikasnije obrađuje informacije. Ovo pomaže mozgu da efikasnije obrađuje i zadržava informacije.
Kako biste uštedeli na moždanoj aktivnost, organizujte se. Ne trošite svoju dragocenu energiju mozga tražeći ključeve ili naočare, ili trčeći okolo da biste u poslednjem trenutku obavili poslove koje redovno obavljate. Iskoristite kalendare i planere, spiskove za kupovinu, fascikle sa dokumentima i adresare kako bi vam rutinske informacije bile dostupne.
