Foto: Shutterstock, Mateja Beljan Telegraf.rs
Kada posumnjati na sleep apneu, o simptomima i mogućnostima lečenja razgovarali smo sa docentom doktorom Martinom Popevićem, specijalistom medicine rada i somnologom na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu.
Neke procene govore da čak milijardu ljudi širom sveta ima ovaj problem, dok oko 500 miliona zahteva hitnu dijagnostiku i lečenje.U Srbiji, prema rečima sagovornika današnjeg ePodcasta doc. dr Martina Popevića, oko 1,4 miliona odraslih osoba pati od opstruktivne sleep apneje, dok između 500 i 700 hiljada njih zahteva hitnu medicinsku intervenciju.
– Sleep apnea, pored nesanice, predstavlja jedan od najčešćih poremećaja spavanja. Razlikujemo dve vrste – opstruktivnu i centralnu sleep apneju, ali ono što danas poprima razmere epidemije jeste upravo opstruktivna sleep apnea – ističe dr Popević.
Jedan od prvih znakova opstruktivne sleep apneje je glasno i učestalo hrkanje, ali to nije jedini simptom.
– Najčešće pacijenti ili njihovi partneri primete hrkanje, ali i epizode prekida disanja tokom sna, buđenja sa osećajem gušenja, jutarnji umor i pad koncentracije tokom dana. Nažalost, mnogi misle da je hrkanje normalna pojava, ali ako je učestalo i praćeno ovim simptomima, to može biti ozbiljan znak da postoji problem – objašnjava dr Popević.
Prema njegovim rečima, ključni trenutak kada treba potražiti pomoć jeste kada osoba ima česte epizode gušenja u snu, oseća neobjašnjivu dnevnu pospanost ili primećuje pad u svakodnevnom funkcionisanju.
Mnogi pacijenti nisu svesni da imaju ovaj poremećaj jer su epizode prekida disanja često kratkotrajne i neprimetne za njih, ali ne i za njihove partnere.
– Oni koji dolaze sami obično opisuju buđenja sa osećajem nedostatka vazduha, knedlom u grlu, ubrzanim radom srca i osećajem panike. Njihovi partneri, međutim, opisuju dramatične trenutke – hrkanje koje naglo prestaje, zatim potpuna tišina i borba za vazduh, koja se završava snažnim uzdahom i nastavkom sna – objašnjava dr Popević.
Dijagnoza opstruktivne sleep apneje postavlja se pomoću poligrafije ili polisomnografije – metoda koje beleže broj prekida disanja i nivo kiseonika u krvi tokom sna.
– Koristimo apnea-hipopnea indeks, koji meri broj prekida disanja po satu. Sve preko pet prekida po satu smatra se znakom sleep apneje, dok preko 30 prekida ukazuje na tešku formu bolesti – kaže dr Popević.
Pored broja prekida disanja, važnu ulogu u proceni težine bolesti igraju i prateća oboljenja, poput srčanih problema, dijabetesa, gojaznosti ili neuroloških bolesti. Posebna pažnja posvećuje se profesionalnim vozačima, pilotima, kontrolorima leta i drugim osobama koje rade na poslovima visokog rizika, jer dnevna pospanost može imati katastrofalne posledice.
Lečenje opstruktivne sleep apneje zavisi od težine poremećaja. Kod blažih oblika preporučuju se promene životnog stila – smanjenje telesne mase, prestanak pušenja i izbegavanje alkohola. U težim slučajevima koristi se CPAP aparat, koji tokom sna održava disajne puteve otvorenima pomoću blagog pozitivnog pritiska.
– CPAP terapija je zlatni standard u lečenju srednje teških i teških oblika sleep apneje. Ovaj aparat pomaže pacijentima da imaju neprekidan i kvalitetan san, smanjuje umor, poboljšava koncentraciju i značajno smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti – ističe dr Popević.
Opstruktivna sleep apnea je ozbiljno, ali lečivo stanje. Prepoznavanje simptoma na vreme i pravovremena dijagnostika ključni su za sprečavanje komplikacija. Ako vi ili neko iz vašeg okruženja ima učestalo hrkanje, epizode gušenja u snu, umor i pad koncentracije tokom dana, ne ignorišite ove simptome – obratite se lekaru i preduzmite korake ka zdravijem snu, na kraju ePodcasta poručuje doc. dr Martin Popević.
Doc. dr Martin Popević je specijalista medicine rada i somnolog, sa posebnim fokusom na poremećaje disanja u spavanju, posebno sindrom opstruktivne apneje i njegov uticaj na radnu sposobnost profesionalnih vozača. Docent je na katedri Medicina rada i lekar specijalista medicine rada u Institutu za medicinu rada Vojnomedicinske akademije u Beogradu.
Autor i koautor brojnih naučnih radova u domaćim i međunarodnim časopisima, aktivno učestvuje u projektima Ministarstva zdravlja i Ministarstva prosvete i nauke. Nosilac je zvanja Somnologa – Eksperta u oblasti medicine sna, dodeljenog od strane Evropskog udruženja za istraživanje sna (ESRS).
Član je Evropskog udruženja za istraživanje sna, Međunarodnog udruženja medicine rada (ICOH) i Srpskog lekarskog društva. Jedan je od osnivača Srpskog somnološkog društva, organizacije posvećene proučavanju i promociji normalnog spavanja i poremećaja sna.