Prekomerna dnevna pospanost, koja se naziva i dnevna pospanost, može biti znak upozorenja lošeg kvaliteta sna, poremećaja sna ili drugih zdravstvenih stanja. Iako nije poremećaj sam po sebi, prekomerna pospanost tokom dana nešto je što treba shvatiti ozbiljno. Važno je prepoznati znake prekomerne dnevne pospanosti da bismo pravilno identifikovali i otklonili uzrok.
Šta je prekomerna dnevna pospanost
Prekomerna dnevna pospanost definiše se kao poteškoća da ostanemo budni, ili kao povećana želja za spavanjem tokom dana. Osećaj pospanosti može biti jači kada sedimo, na primer dok vozimo ili sedimo na poslu. Iako je normalno da se povremeno osećamo pospano nakon kratkog sna, ponovljeni napadi pospanosti smatraju se preteranom dnevnom pospanošću kada se to dešava skoro svaki dan tokom najmanje tri meseca.
Pospanost može lako da se pomeša sa umorom, pošto se oba stanja karakterišu nedostatkom energije i mogu se javiti u sličnim okolnostima, kao što je budnost tokom dužeg perioda. Osnovna razlika je u tome što ljudi koji su umorni mogu ostati budni uprkos tome što se osećaju umorno i tromo. Takođe je moguće je da se istovremeno osete umor i pospanost. Prekomerna dnevna pospanost pogađa do 25 odsto američke populacije, a neka istraživanja sugerišu da se broj slučajeva ovog stanja tokom vremena povećao. Međutim, postoje različite definicije prekomerne pospanosti, što može uticati na njen procenjen broj slučajeva.
Simptomi prekomerne pospanosti
Spavanje igra važnu ulogu u konsolidaciji pamćenja, obnavljanju imunološkog sistema i drugim vitalnim procesima. Kao rezultat toga, nedostatak kvalitetnog sna može dovesti do niza simptoma koji se možda neće odmah povezati sa spavanjem.
Čak i ako se svesno ne osećamo pospano, možda patimo od prekomerne pospanosti ako imamo bilo šta od sledećeg:
- probleme sa održavanjem budnosti
- osećaj iritacije
- probleme sa memorijom
- problem sa fokusiranjem
- poteškoće u pamćenju novih pojmova
- poteškoće u donošenju odluka
- sporije vreme reakcije
- ponašanje sklono preuzimanju rizika
Posledice dnevne pospanosti
Pospanost može imati širok uticaj na zdravlje i svakodnevni život. Posledice dnevne pospanosti mogu da budu:
- povećan rizik od automobilskih i nesreća na radu
- smanjena radna produktivnost ili akademski učinak
- loš kvalitet života
- problemi sa regulacijom raspoloženja i emocija
- društveni problemi i problemi u odnosima
Preterana pospanost može biti posebno opasna za mlade ljude, radnike u smenama, medicinsko osoblje i ljude koji voze duže vreme.
Dugotrajna deprivacija sna povezana je sa većim rizikom od razvoja dijabetesa, gojaznosti, srčanih bolesti i drugih hroničnih stanja. Dnevna pospanost kod dece može uticati na razvoj. Kod starijih osoba, dnevna pospanost povećava rizik od padova i može biti faktor rizika za kognitivno oštećenje, gubitak pamćenja i raniji mortalitet.
Uzroci prekomerne pospanosti
Postoji mnogo mogućih uzroka prekomerne dnevne pospanosti. Jedan od najčešćih je hronični nedostatak sna, bilo zbog dugog radnog vremena, nepravilnog rasporeda, nesanice ili drugih razloga.
Prekomerna pospanost takođe može biti uzrokovana fragmentiranim ili na drugi način lošim spavanjem. Buđenje više puta tokom noći da bismo otišli u toalet, na primer, ometa prirodno napredovanje faza spavanja i može smanjiti proporciju restorativnog sporotalasnog sna. Pušenje, nedovoljno vežbanje i druge životne navike takođe mogu uticati na kvalitet sna i izazvati pospanost tokom dana.
Mnogi ljudi koji doživljavaju prekomernu pospanost tokom dana nemaju problema sa dovoljno spavanja. U ovim slučajevima, pospanost može biti znak osnovnog zdravstvenog stanja ili poremećaja spavanja.
Poremećaji spavanja i buđenja
Poremećaji spavanja kao što su opstruktivna apneja za vreme spavanja (OSA), sindrom nemirnih nogu i poremećaj periodičnih pokreta udova poznati su po tome što uzrokuju fragmentiran san. Ova stanja mogu izazvati mikro-buđenja koja ometaju tok sna, iako možda nećemo biti svesni da imamo ove poremećaje dok se ne obratimo lekaru za spavanje.
Drugi poremećaji spavanja i buđenja utiču na neurološke mehanizme koji regulišu ciklus spavanja. Smatra se da stanja kao što su narkolepsija i idiopatska hipersomnija utiču na hormone koji potpomažu budnost, uzrokujući pospanost tokom dana.
Slično ovome, ljudi sa poremećajima cirkadijalnog ritma doživljavaju prekid između svog unutrašnjeg telesnog sata i vremena kada treba da budu budni. Ovo prekidanje veze može izazvati i nesanicu dok pokušavate da zaspite i preteranu pospanost dok ste budni.
Druga zdravstvena stanja
Hronična zdravstvena stanja i poremećaji mentalnog zdravlja često su praćeni pospanošću tokom dana. Uobičajeni krivci su, između ostalog, depresija, anksioznost, šizofrenija, lupus, Parkinsonova bolest, multipla skleroza, rak, hronični bol, gojaznost, i hipotireoza.
Zdravstvena stanja i problemi sa spavanjem često imaju dvosmerni efekat. Nedostatak spavanja može ometati oporavak, a takođe može predvideti dijagnozu zdravstvenih problema kao što je Parkinsonova bolest u nekom trenutku u budućnosti. Nova istraživanja sugerišu da sklonost dnevnoj pospanosti može imati čak i genetsku komponentu.
Lekovi koji se koriste za lečenje zdravstvenih stanja takođe mogu izazvati dnevnu pospanost kao neželjeni efekat, kao i supstance kao što su alkohol ili narkotici.
Kada treba da se obratimo lekaru
Trebalo bi da posetimo lekara ako se osećamo umorno sve vreme, ako prekomerna pospanost tokom dana utiče na naš svakodnevni život ili ako verujemo da bi to mogao biti znak osnovnog poremećaja.
Lekar će na osnovu testova i pitanja o našim navikama spavanja utvrditi razlog naše pospanosti. Našeg partnera može da pita i da li teško dišemo, hrčemo ili pomerate noge tokom noći. Ako posumnja na poremećaj spavanja, mogu nas uputiti kod specijaliste da bi uradio dodatne testove.
Metode lečenja dnevne pospanosti zavise od uzroka. Lekar će verovatno početi tako što će preporučiti savete za higijenu spavanja i podstaći vas da više spavate. On može da prilagodi lekove koje uzimamo, a mogu da i da naprave plan lečenja osnovnih poremećaja, koji će možda morati da se leče nezavisno od dnevne pospanosti.
